Активности – ЦПН

Проглашене победнице Отвореног позива за фотографе и песнике „Климатска акција кроз поезију и фотографију“

Djordje Petrovic — Tue, 22 Apr 2025 14:08:13 +0000

Фотографкиња Тања Бажалац из Београда и песникиња Сњежана Врачар Михелач из Пуле, која живи и ради у Љубљани, победнице су међународног art+science отвореног позива за фотографе и песнике Климатска акција кроз поезију и фотографију. Центар за промоцију науке објавио је Отворени позив за фотографе и песнике Климатска акција кроз поезију и фотографију у оквиру међународног пројекта Climateurope2, крајем 2024. године. На Отворени позив се пријавило преко седамдесет људи, професионалних и аматерских фотографа и песника различитих узраста, професија и из читавог региона.

Сњежана Врачар Михелач

У ЦПН су пристигле ауторске фотографије и песме из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Црне горе и Северне Македоније, од основаца и пензионера, средњошколаца и професионалаца у различитим областима, као и професионалаца у областима поезије и фотографије. Жири у саставу Љиљана Илић, преводитељка и песникиња, Марко Рисовић, фотограф, др Марјана Бркић, руководитељка Climateurope2 пројекта, проф. др Владимир Ђурђевић, климатолог, Добривоје Лале Ерић, историчар уметности и Љубица Славковић, сарадница за међународну сарадњу, имали су тежак задатак да изаберу победничке радове.

Тање Бажалац, фото: Бојан Џодан

Серија фотографија Тање Бажалац и песме Сњежане Врачар Михелач, одабране су као победнички радови. Победнички радови, заједно с одабраним песмама и фотографијама пристиглим на конкурсу који ће бити упарени у целине, биће приказани на Climateurope2 фестивалу у Београду, од 29. септембра до 1. октобра и публиковани као посебно издање у оквиру пројекта. О ауторкама: Тања Бажалац је фотографкиња из Београда. Активно се бави фотографијом од 2017. године. У раду је највише инспирише улична, портретна и модна фотографија. Добитница је више награда, међу којима се издвајају четврто место на међународном такмичењу Photolympic 2019. године и прво место на такмичењу Frame24 2020. године. Учествовала је на групним изложбама у земљи и иностранству, а њени радови су објављени у многим часописима, укључујући британско издање магазина Vogue, као и фото-прича на порталу National Geographic Serbia. Сњежана Врачар Михелач, рођена је у Пули. Објављује у зборницима, литерарним часописима и интернет порталима. Добитница је треће награде за причу Трептај у склопу трибине Књижевни петак и такмичења Загребу – ријечју и сликом, те златног признања 42. Државног сусрета мањинских ауторица и аутора Сосед твојега брега 2020–2021. Рукопис Кад затворим очи видим модро, победио је на VIII Пресинговом конкурсу за најбољу необјављену збирку песама и крајем 2022. године изашао као њен литерарни првенац. Песме су јој награђене у склопу међународног такмичења Zana Literature Festival III. Поема Поздрав с ослобођеног територија освојила је трећу награду 54. књижевног такмичеља Сусрет ријечи Бедековчина. Песмом Југопластика освојила је прву награду за поезију на регионалном такмичењу часописа „Улазница 2023“. Песме су јој преведени на словеначки, енглески, македонски и албански језик. Живи и ради у Љубљани.

Елементи 40

Djordje Petrovic — Tue, 22 Apr 2025 13:40:42 +0000

У продаји је нови, јубиларни број часописа Елементи!

Темат пролећног броја Елемената посвећен је једној од најзначајнијих тема савременог доба – клими и климатским променама. https://www.youtube.com/watch?v=Ff06A_cbHVI У тексту Дигитални атлас климе Србије, др Милица Тошић, др Владимир Ђурђевић и др Ирида Лазић представљају јединствену онлајн платформу која пружа свеобухватан увид у климатске промене на територији Србије. Аутори објашњавају како Атлас интегрише податке из метеоролошких станица, сателита и климатских модела и како тај алат могу да користе истраживачи, доносиоци одлука, привредници и грађани. Наши преци су од давнина покушавали да предвиде временске прилике на основу верских празника, понашања животиња и других знакова из природе. Колико су таква „прогнозирања“ научно утемељена и како се она разликују од предвиђања која можете наћи на климатским сервисима, откријте у новом тексту Ђорђа Петровића Гатање о времену.

Илустрација Николе Кораћа за текст Ђорђа Петровића Гатање о времену

УН процењују да је у овом тренутку неких 3,6 милијарди људи непосредно изложено различитим последицама климатских промена, међу којима здравствени ризици заузимају значајно место. Какви нам ризици прете у будућности и како да им се супротставимо, сазнајте у новом тексту др Срђе Јанковића Преображај без преседана: климатске промене и здравље. С обзиром на то да се сви налазимо у приближно истој позицији, да делимо заједничке услове животне средине, чини се да је можда дошао тренутак када оно што је било предмет интересовања неколицине треба да постане брига многих, и то пре свега кроз деловање политичких институција. Др Игор Живановић доноси причу о климатској правди и неким практичним решењима. Од прилагођавања наставних програма, преко развијања иновативних метода учења о клими и климатским променама до креирања игрица и Јутјуб видеа, Центар за промоцију науке премошћује јаз између климатских наука и друштва. У тексту Иване Николић сазнајте више о начинима на које ЦПН промовише климатску писменост.

Илустрација Николе Кораћа за текст др Игора Живановића Климатска правда

У новом Орбитирању др Дарко Доневски се бави дугом и недовољно препознатом историјом жена у астрономији. Он нам доноси причу о огромним доприносима пионирки као што су Вилхемина Флеминг, Хенријета Левит и Сесилија Пејн-Гапочкин, које су померале границе науке упркос институционалним и друштвеним баријерама, указујући на то колико је важна и неопходна родна равноправност у научној заједници. У новом аутостоперском водичу кроз обраду природних језика др Вања Суботић анализира кинеске развојне „филозофије“ конверзационе вештачке интелигенције, оличене у чет-боту DeepSeек. Она разматра технолошке стратегије и политичке импликације овог модела, укључујући контроверзе око етичности прикупљања података, цензуре садржаја и начина на који DeepSeek „учи“ да закључује. Захваљујући великом напретку у узгајању главоножаца, постоји шанса да ће ове животиње ускоро моћи да се користе у лабораторијским експериментима, што би могло откључати многе мистерије биологије. У тексту реномираног научног новинара Мића Таталовића сазнајте какве етичке дилеме може да отвори претварање хоботница у „лабораторијске пацове“.

Илустрација Јовише Николића за текст др Вање Суботић Један појас, један пут, један DeepSeek: Аутостоперски водич кроз обраду природних језика, други део

Миленијумима су људи вером покушавали да одагнају болести, неретко дајући божанској интервенцији предност над актуелним медицинским знањима и методама лечења. Многи то чине чак и данас. Има ли ипак у томе неког смисла и мерљиве користи, откријте у новом тексту Павла Зелића Вера као лек. Године 1520, Фернандо Магелан је са три брода кренуо у потрагу за алтернативним поморским путем до далеких острва где расту каранфилић и мускатни орашчић. Др Миљан Васић доноси нам причу како је потрага за извориштем зачина довела до првог путовања око света и започела двовековни сукоб који је однео преко 150.000 живота, али и обликовао економску и политичку мапу модерног света. У другој половини 19. века, Коста Вујић у Београду и Ласло Рац у Будимпешти предавали су у разредима из којих су потекли неки од највећих умова науке. Петар Нуркић истражује шта чини један разред изузетним и како се то питање поставља у доба „паметних“ табли, AI асистената, VR наочара и интерактивних зидова – али и даље зависи од људског фактора: посвећених наставника и културе учења.

Илустрација Вука Палибрка за текст Мића Таталовића Шта кажу наука и етика о претварању хоботница у „лабораторијске пацове“

Из дана у дан наш свет постаје све гласнији и гласнији. Постоји ли апсолутна тишина и да ли је она решење, сазнајте у новом тексту Иване Николић Да ли чезнете за тишином?. Архитекте све чешће користе генеративну вештачку интелигенцију како би унапредиле креативне процесе и убрзале рад, али ова технологија доноси и низ техничких и етичких дилема. О каквим се дилемама ради и како изгледа примена AI у архитектури, прочитајте у причи о алгоритмима на градилишту коју доноси Богдан Ђорђевић. Током првих деценија 20. века, на руској уметничкој сцени створени су многи авангардни покрети који ће заувек променити ток историје уметности. Др Јована Николић бави се управо њима и новим језиком уметности који ће постати један од начина које је конструисано ново друштво и нов, модеран, механички и индустријски свет.

Илустрација Вука Палибрка за текст Петра Нуркића Шешир, „Марсовци“ и паметне учионице

Који су најбизарнији артефакти који су кроз историју доспели у музеје и постали експонати, а да се за њих дуго мислило да потичу из природе? Шта их је чинило тако посебним да су заслужили да се нађу у великим, приватним или јавним збиркама? Одговоре на ова питања потражите у новом тексту Ане Самарџић о (не)природним музејским експонатима. Ђорђе Петровић са Светског научног форума у Будимпешти доноси интервју са др Розари Грифин, истраживачицом на Универзитетском колеџу у Корку (Ирска) и директорком конзорцијума ICORSA. Она је за нове Елементе говорила о кључним изазовима с којима се данас суочавају млади истраживачи и могућим стратегијама које би научне каријере учиниле привлачнијим. Ове године се навршава тридесетогодишњица смрти једног од највећих и најзначајнијих стваралаца девете уметности, чија оставштина и данас из сенке обликује наше поимање стрипа. У новој стрип колумни Николе Драгомировића прочитајте више о „оцу“ Корта Малтезеа и „естети магије сна“ – великом Хугу Прату.

Илустрација Монике Ланг за текст Богдана Ђорђевића Алгоритми на градилишту

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Урош Павловић, Ксенија Пантелић, Јовиша Николић, Вук Палибрк, Лазар Тасић, Владан Николић, Моника Ланг, и Жељко Лончар, који је осмислио изглед насловне стране. Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).

Climateurope2: Победник art+science конкурса боравио на резиденцији у Београду

Djordje Petrovic — Mon, 14 Apr 2025 09:25:15 +0000

Француски мултидисциплинарни уметник Арно Лафон (Арно Лафонд), чији рад Breathing је изабран као победнички на другом отвореном позиву Climateurope2, боравио је две недеље на резиденцији у Београду. У периоду од 18. марта до 2. априла, Центар за промоцију науке је, у оквиру резиденције која је део пројекта Climateurope2, угостио мултидисциплинарног уметника из Лиона, Арно Лафона (Арно Лафонд), чији рад Breathing је изабран као победнички на другом отвореном позиву Climateurope2 под називом „Кроз климатске промене: Уметност великих података“. Циљ боравка у Београду је сарадња са научном заједницом и упознавање локалног контекста и прилика ради даље разраде победничког рада, који ће бити премијерно приказан на Climateurope2 фестивалу у Београду 29. септембра - 1. октобра. У оквиру двонедељне резиденције, која је отпочела радионицом у Центру за промоцију науке, уметник је стекао прилику за сарадњу и размену идеја и знања са локалним културним и научним актерима. Како Арно истиче, резиденција му је омогућила да дефинише креативну оријентацију коју ће пратити у продукцији свог дела, као и да истражи изазове и утицај на широку јавност. Арно наглашава да му је резиденција пружила бољи увид и у европску димензију свог пројекта и важност дељења података и ресурса. Арно Лафон посебно наглашава значај сарадње са научником проф. Владимиром Ђурђевићем, са којим дели еколошку визију: „Посебну захвалност дугујем професору Владимиру Ђурђевићу, педагошком експерту у области научних података, на отворености и подршци за сва моја питања и менторску подршку, као и Центру за промоцију науке који ми је омогућио коришћење својих просторија и помогао у разумевању њихове улоге у обликовању и преношењу научних садржаја на начин који је разумљив широј јавности. Резиденција је била испуњена не само лепим сусретима, већ и бројним професионалним и људским открићима“, изјавио је Лафон.

AИ панел: Алгоритамски менаџмент и тржиште рада

Djordje Petrovic — Thu, 03 Apr 2025 09:02:56 +0000

У четвртак, 27. марта, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је трећи овогодишњи панел у склопу серијала „АИ под звездама“, под називом „АИ и будућност рада: Алгоритам који ме (ни)је волео“. Овај панел, као и остале у серији „АИ под звездама“, организовали су Центар за истраживање јавних политика у сарадњи са Српским друштвом вештачке интелигенције и Центром за промоцију науке. Говорници су били др Дарко Божичић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, Ана Лојаница из компаније Zevs LLC, и Бранка Анђелковић из Центра за истраживање јавних политика, а разговор је модерирала Тања Јакоби из Центра за истраживање јавних политика. У пријатном амбијенту Научног клуба ЦПН-а, разговарало се о главним ризицима аутоматизације и дигитализације, алгоритамском одлучивању у пракси, законској регулативи и многим другим темама. Др Дарко Божичић објаснио је да алгоритамски менаџмент, који се најчешће повезује са платформском и гиг економијом, подразумева систем аутоматизованог доношења одлука заснован на вештачкој интелигенцији и машинском учењу, који одређује задатке, надгледа рад и оцењује ефикасност радника. Иако повећава ефикасност и профитабилност, овај начин рада ставља раднике у неповољан положај због нетранспарентности критеријума одлучивања, што ограничава могућност оспоравања одлука и нарушава право на правни лек. Широк обим надзора, како истиче др Божичић, може угрозити приватност и здравље радника. Законска регулатива у овој области је тек у развоју, а највише напредује у Европској унији, где постоје прописи попут ГДПР-а и Директиве о побољшању услова рада на дигиталним платформама. Бранка Анђелковић из Центра за истраживање јавних политика истиче да алгоритамски менаџмент може изазвати осећај несигурности и изолованости код радника, посебно у индустрији доставе хране, где динамичко одређивање цена у реалном времену оптимизује трошкове и зараде у складу с тржишним условима. Овај систем, који прилагођава накнаде у зависности од понуде, потражње, локације и других фактора, може довести до стреса, умора и смањења квалитета рада, јер радници стално „такмиче“ с алгоритмом и извршавају прецизно дефинисане задатке без простора за иницијативу. Изолованост радника додатно отежава изградњу солидарности, синдикално организовање и заштиту њихових права.

Ана Лојаница из компаније Zevs LLC истакла је да алгоритамско одлучивање може смањити субјективност и утицај емоција, али је неопходно осигурати транспарентност критеријума и заштиту приватности радника. Критеријуми евалуације морају бити јасно дефинисани, а праћење података ограничено на оне који су директно повезани са радом, како би се избегло нарушавање приватности.

Говорећи из личног искуства, Лојаница је навела да јој је као запосленој алгоритамски надзор изазивао нелагоду и недоумице, а ефикаснији рад често је значио мање наплаћених сати. Као менаџерка, избегава алгоритамско праћење појединачног рада, фокусирајући се на тимску оптимизацију и задржавање поверења и аутономије запослених, док коначне одлуке доноси људска процена.

Фото: Марко Рисовић

Галаксија куп у Вршцу: Средњошколци представили технолошке иновације

ivana smolovic — Mon, 31 Mar 2025 12:41:12 +0000

Заједница електротехничких школа Србије (ЗЕТШС), у сарадњи са Нордеус фондацијом испред Групе за образовање, Школским центром „Никола Тесла“ из Вршца и партнерима из привреде, организовала је девето издање Галаксија купа. Ово такмичење је, захваљујући подршци привреде, постало свеобухватан едукативни програм са циљем да ученицима широм Србије пружи савремена знања и вештине која воде до технолошких иновација за унапређење квалитета у различитим сферама живота. Свој допринос и ове године пружио је и Центар за промоцију науке. Финални догађај одржан је 28. и 29. марта 2025. године у Вршцу. Првог дана тимови су представили своје технолошке иновације на Сајму финалних радова, где су публици и жирију уживо демонстрирали своје прототипове. Другог дана финалисти су одржали презентације пројеката, након чега су проглашени најбољи тимови. Посебну пажњу изазвао је програм који је реализовао Центар за промоцију науке под називом „Како ради ваш мозак?“ Учесници су на радионици имали прилику да користе уређаје попут Human to human интерфејса, који омогућава пренос сигнала из мозга једне особе на мишиће друге. Такође, представљени су и уређаји попут Heart and Brain SpikerBox-а и Muscle SpikerBox-а, који омогућавају мерење акционих потенцијала срца и мишића путем паметних уређаја. Поред тога, одржана је и демонстрација виртуелне реалности под називом „Зароните у науку кроз VR“, на којој су посетиоци могли да доживе интерактивне симулације попут истраживања Марса, унутрашњости људског тела и микроскопских светова. Овај догађај још једном је показао колико је важно повезивање образовања и индустрије, пружајући младима платформу за развој иновација и стицање практичних вештина које их припремају за будућност. Фото: ЦПН

ЦПН на обележавању 20 година Ромске женске мреже Србије

Djordje Petrovic — Fri, 28 Mar 2025 13:08:12 +0000

Ромска женска мрежа Србије прославила је 26. марта, у АВА Центру САНУ, двадесет година рада. У обележавању јубилеја учестовали су и представници Центра за промоцију науке (ЦПН). Јубилеј је обележен представљањем „Приручника за мапирање женске еманципације“, насталог као резултат пројеката „Наслеђе еманципације: оснаживање Ромкиња кроз изградњу мрежа солидарности“ (HEROINES), који спроводе Етнографски институт САНУ, Ромски женски центар БИБИЈА и Филозофски факултет УБ, а подржан је средствима Центра за промоцију науке у оквиру програма Грађанских научних истраживања. Грађанска наука изузетно је важна за теме попут ове, јер омогућава заједницама активно учествовање у истраживачком поступку и процесу доношења одлука на начин који заобилази традиционални приступ „одозго надоле”. Дуг пут пређен је од осамдесетих година и првог антрополошког скупа посвећеног ромској заједници у Србији када се о Ромкињама говорило најпре у контексту субјекта истраживања, до садашњег тренутка и једног оваквог приручника који их директно укључује. То је у свом обраћању истакла и в.д. директора ЦПН-а Данијела Вучићевић. „Наука је ту да оснажује читаво друштво и као таква, она припада свима нама.“ Представљање приручника пратили су и пројекција кратког документарног филма и разговор о монографији „Снага промене”, насталих поводом двадесетогодишњице Ромске женске мреже Србије. Учесници скупа имали су прилику да се упознају и са резултатима истраживања које се бави сексуалним и репродуктивним здрављем Ромкиња. Ово истраживање реализовано је као део пројекта „Институционална подршка раду Ромске женске мреже Србије“, који спроводи Ромски женски центар БИБИЈА уз подршку Траг фондације.

Одржана Pop-corn tinkering радионица у Сеоском културном центру Марковац

Djordje Petrovic — Sat, 22 Mar 2025 09:29:22 +0000

Тим Центра за промоцију науке je, 19. марта, посетио Сеоски културни центар Марковац у Марковцу, где је одржао тинкеринг радионицу са сеоским становништвом. Током двогодишњег европског пројекта TinkerLib, који настоји да повеже научне центре и библиотеке и отвори их ка различитој публици, креирано је пет нових тинкеринг радионица. Ове радионице креиране су кроз кокреативне сесије са различитим маргинализованим друштвеним групама у пет земаља (Србији, Француској, Холандији, Италији, Аустирји) и оне за циљ имају учење језичких вештина, СТЕАМ принципа и међусобно повезивање коришћењем тинкеринг методологије. Радионица Pop-corn креирана је у Француској са осуђеницима, док је у Србији тестирана са сеоским становништвом. У следећој фази пројекта, креиране радионице и утисци учесника током њихове реализације биће анализирани са идејом да се радионице прилагоде и буду што је могуће инклузивније, како би се прилагодиле раду са свим друштвеним групама. Ове активности су део TinkerLib пројекта, који настоји да повеже научне центре и библиотеке, креира инклузивне активности за учење језичких вештина, обучи едукаторе и приближи библиотеке и научне центре као места учења различитим друштвеним групама. Следећа радионица планирана је за 9. април у Марковцу.

Отворена изложба „Математичарке широм Европе“ поводом Међународног дана жена

Djordje Petrovic — Mon, 17 Mar 2025 15:37:13 +0000

Поводом Међународног дана жена, 8. марта, у 12 часова, у Тржном центру BIG FASHION Крагујевац свечано је отворена изложба под називом „Математичарке широм Европе“. Овај догађај организовао је Центар за промоцију науке у сарадњи са Научним клубом Центра за образовање Крагујевац. Изложба је пружила јединствену прилику да се посетиоци упознају са животним и професионалним путем 13 математичарки из различитих европских земаља. Кроз њихове фотографске портрете и инспиративне интервјуе, изложба открива њихове изазове, достигнућа и улогу математике у свакодневном животу. Порука коју ове жене шаљу јесте да не постоји универзални рецепт за успех, али и да се математика непрестано прелива у све аспекте живота. Данијела Вучићевић, в.д. директора Центра за промоцију науке, истакла је: „Изложба представља значајан корак у промоцији научне писмености и подсећа нас на улогу жена у науци. Иако је њихов допринос све препознатљивији, према истраживањима о заступљености жена у науци у Србији, жене чине више од 50% студената и доктора наука, док у STEM областима (Science, Technology, Engineering, Mathematics) жене чине више од 40%. Ови подаци не само да указују на снажан утицај жена у науци, већ и на то колико Србија има изузетних жена које својим радом и посвећеношћу доприносе напретку науке и друштва у целини. Иницијативе попут изложбе 'Математичарке широм Европе' имају кључну улогу у инспирисању будућих генерација жена да се посвете научним истраживањима, посебно у области математике.“ Како би се изложба реализовала, током године су обављени разговори и фотографисања са сваком од математичарки. Приликом сусрета, оне су представиле своје истраживачке радове, фотографисане су поред формула које симболизују њихов рад, а на крају су написале своју омиљену формулу, која је постала део изложбе. Овај процес омогућио је непосредну интеракцију и пружио дубљи увид у њихов свет, који је инспирисао овај пројекат. Математика је приказана кроз приче жена међу којима су: Налини Анантараман, Карин Баур, Стефка Бујуклијева, Алис Фјаловски, Франсис Кирван, Ирина Кмит, Маргарида Мендес Лопес, Кајса Матомеки, Барбара Нели, Душанка Перишић, Катажина (Касија) Рејзнер, Катрин Вендланд и Оксана Јакимова. Свакa од њих доприноси различитим гранaма математике и науке, обликујући тиме будућност ове области. Након што је изложба већ била представљена у Београду и Новом Саду, Крагујевац је трећи град који ју је угостио, тиме обележавајући Међународни дан жена.

Одржан четврти међународни онлајн фестивал „Климатски сервиси за градове“

Djordje Petrovic — Sat, 15 Mar 2025 11:29:59 +0000

Четврти онлајн фестивал – Webstival пројекта Climateurope2 под називом Климатски сервиси за градове, одржан је 11. и 12. марта. Фокус Webstival-а био је наставак разматрања теме стандардизације климатских сервиса, једног од кључних стубова пројекта, као и развоја климатских сервиса који служе прилагођавању и ублажавању последица климатских промена. Међународни пројекат Climateurope2 наставља своју мисију унапређења климатских сервиса, промовишући дискусију о дизајну, употреби, квалитету, пословним иновацијама и политикама које обликују ова важна решења. Ублажавање климатских промена било је међу главним темама фестивала, као комплементарна стратегија прилагођавања за решавање климатских промена и њихових утицаја. Акценат је стављен на ЕУ Мисију о климатски неутралним градовима, која ће бити истражена кроз примере и решења које ова мисија нуди. Испред тима Центра за промоцију науке, Љубица Славковић, саветница за послове међународне сарадње, представила је надолазећи фестивал Climateurope2 пројекта, који ће се одржати од 29. септембра до 1. октобра у Београду, и окупиће водеће актере међународне заједнице из региона на тему климатских сервиса и њихове популаризације и примене. Након првог фестивала, одржаног у Венецији 2024, фестивал ће у Београду окупити заједницу из сва три сектора, као и академије, и представити и различите пратеће активности из области art+science које ЦПН спроводи, укључујући и награђени рад у оквиру другог отвореног art+science позива Climateurope2 пројекта, рад француског уметника Арноа Лафона. Љубица Славквоић је представила и досадашње активности ЦПН-а на овом пројекту, путујуће климатске акције које је ЦПН спровео током 2024. године. Наиме, Путујућа климатска акција успешно је одржана на првих пет локација у региону: Ријека (Хрватска), Тирана (Албанија), Котор (Црна гора), Сарајево (Босна и Херцеговина) и Скопље (Северна Македонија). У име партнера на пројекту, Републичког хидрометеоролошког завода, Драган Михић, шеф групе за праћење и анализу климе, био је један од учесника сесије „Праведност у климатским услугама: решавање динамике моћи и инклузије“. Такође, др Биљана Басарин, редовна професорка на Катедри за физичку географију Департмана за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, представила је ClearClimate project (Ангажовање приступа и услуга за смислене климатске акције), у оквиру сесије „Нови пројекти / Иницијативе на националном нивоу“. Поред тога, Webstival се бавио новим пројектима у оквиру програма Хоризонт Европа, са посебним фокусом на Climate Digital Twin of Destination Earth, који је прилика за пружање информација на глобалном и локалном нивоу. Учесници су дискутовали на тему побољшања правичности у климатским услугама и истражили потенцијалне утицаје вештачке интелигенције на овај сектор. На овом успешном Webstival-у било је регистровано више од пет стотина учесника.

Добитници Јавног позива за грађанска научна истраживања окупили се у Научном клубу

Djordje Petrovic — Thu, 13 Mar 2025 12:21:57 +0000

У среду, 12. априла, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је сусрет добитника средстава на Јавном позиву за финансирање пројеката грађанских научних истраживања. Овом приликом окупили су се представници шест пројеката подржаних у првом позиву и једанаест пројеката који су финансирани у другом циклусу. Циљ окупљања био је међусобно упознавање истраживача, размена искустава и успостављање контаката који могу допринети даљој сарадњи и развоју грађанске науке у Србији. Учесници су имали прилику да представе своје пројекте, поделе изазове са којима су се сусрели током реализације и дискутују о могућностима за унапређење својих истраживања. Подржани пројекти обухватају широк спектар тема од великог друштвеног значаја, укључујући заштиту животне средине, очување биодиверзитета, микробиологију, медицину, јавно здравље и образовање. Сви пројекти усмерени су на активно укључивање грађана и допринос постизању Циљева одрживог развоја, чиме додатно наглашавају своју важност за унапређење квалитета живота у заједници. Током дискусије отворене су и теме од кључног значаја за развој грађанске науке у Србији, укључујући сигурност и начин складиштења података у истраживањима, као и етичка питања истраживања у грађанској науци. Ове теме играју важну улогу у будућем развоју и примени грађанске науке, јер доприносе већој транспарентности, одговорности и одрживости истраживачких иницијатива. Центар за промоцију науке кроз ове иницијативе настоји да оснажи грађанску научну заједницу и подстакне активно укључивање шире јавности у научноистраживачке процесе. Финансирани пројекти не само да обухватају различите области истраживања, већ својим приступом доприносе јачању концепта грађанске науке у Србији. Ово представља значајан корак ка већем укључивању грађана у научне процесе и оснаживању њихове улоге у креирању знања. Фото: Марко Рисовић