Активности – ЦПН

Завршен 14. Мај месец математике

Djordje Petrovic — Mon, 09 Jun 2025 11:39:22 +0000

Четрнаесто издање једне од најзначајнијих манифестација у области популаризације науке у Србији – Мај месец математике (М3) – одржано је од 10. до 31. маја под слоганом „Спојени математиком“. Центар за промоцију науке, у сарадњи са Математичким институтом САНУ, и овог пролећа успео је да математику приближи свима – кроз изложбе, радионице, предавања, филмове и друге интерактивне програме широм земље. У фокусу овогодишњег издања био је СТЕАМ приступ, који интегрише науку, технологију, инжењерство, уметност и математику у јединствену целину. Циљ програма био је да подстакне креативно мишљење, истраживачки дух и примену знања у свакодневном животу, са посебним нагласком на улогу математике као везивног ткива између различитих научних и уметничких области. Свечано отварање манифестације М3 одржано је 15. маја у Народном музеју Шумадије у Крагујевцу, чији је изложбени простор том приликом претворен у интерактивну зону савремене науке. Посетиоци су могли да истраже четири тематске поставке – о генетици, сателитским и великим подацима и улози жена у СТЕМ-у – и открију како се наука повезује са нашим свакодневним животом, од ДНК ланца до података из свемира. Посебну пажњу изазвала је изложба Жене у СТЕМ-у, која је, поред Крагујевца, представљена и у другим градовима Србије. Истичући историјски значај и савремене доприносе научница, изложба је подстакла разговоре о родној равноправности у науци и инспирисала младе да се осмеле и крену истим путем. Један од најупечатљивијих новитета овогодишњег М3 програма била је едукативна СТЕМ авантура „Трагачи формуле“ – интерактивна игра која спаја узбуђење escape room-а и динамику друштвених игара. Игра је окупила тимове од по пет учесника, који су током 60 минута решавали загонетке из области науке, технологије, инжењерства и математике. Захваљујући мрежи Научних клубова Центра за промоцију науке, програм М3 реализован је током маја у 13 градова широм Србије. Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Чачак, Смедерево, Лесковац, Зајечар, Шабац, Свилајнац, Кикинда, Крушевац и Рановац били су домаћини радионица, предавања, изложби, друштвених игара и других садржаја посвећених математици. Фото: Владимир Величковић/Научни клуб Нови Сад

Перспективе коришћења тинкеринг методологије у библиотекама

Djordje Petrovic — Mon, 09 Jun 2025 11:35:21 +0000

Представница ЦПН-а и координаторка пројекта међународног пројекта TinkerLib у Србији учествовала је на Next Library конференцији у Данској. Next Library је бијенална конференција која се ове године одржала од 24. до 27. маја, у библиотеци DOKK1 у Орусу, Данској, а окупља међународну заједницу библиотекара и других стручњака и визионара који преиспитују улогу јавних библиотека у свету који се брзо мења. Овогодишње издање, које су иницирале Јавне библиотеке Оруса, окупило је учеснике из целог света кроз инспиративан програм предавања, интерактивних разговора и преко 30 сесија. Догађај су обликовале три основне теме – циљеви одрживог развоја, демократија и игра – нудећи богат простор за дијалог, експериментисање и сарадњу. Дана 26. маја 2025. године, Јована Јанков, која руководи међународним пројектом TinkerLib у Центру за промоцију науке, модерирала је практичну радионицу „Tinkering in Motion, стоп-анимација са једноставним алатима и материјалима“, заједно са Себастијаном Мартином из МИТ медија лаба. Модератори су спровели учеснике кроз занимљиву сесију која је комбиновала креативност, игру и практично истраживање научних феномена. Радионица је позвала учеснике да зароне у свет stop-motion анимације користећи приступачне, свакодневне материјале и једноставне дигиталне алате. Учесници су експериментисали са физичким и дигиталним техникама, оживљавајући своје идеје кроз кратке анимиране секвенце. Сесија је била осмишљена за све нивое искуства, а подстицала је радозналост и експериментисање. У другом делу сесије представљени су основни принципи tinkering приступа – наглашавајући отворено истраживање, итерацију и колаборативно учење. Такође су подељени практични савети о томе како учесници могу да прилагоде и спроведу сличне радионице у локалним библиотекама, учионицама и заједницама. Радионица је покренула дискусију и инспирисала учеснике да другачије размишљају о томе како се учење и креативност могу неговати кроз практичан рад са публиком.

ЦПН партнер у новом европском пројекту TECHSIGHT: Подршка развоју deep tech иновација

Djordje Petrovic — Fri, 30 May 2025 09:50:29 +0000

Центар за промоцију науке (ЦПН) постао је део новог европског пројекта TECHSIGHT, који има за циљ да оснажи висоокобразовне институције у Европи да постану лидери у развоју и примени тзв. дубоких технологија (енгл. deep tech), као што су биотехнологија, вештачка интелигенција, блокчејн и квантно рачунарство. Пројекат се реализује кроз EIT HEI иницијативу (позив 2024, Strand B) и трајe од 2024. до 2027. године. Пројектом координира Технички универзитет из Јилдиза, Турска. Поред ЦПН-а, у пројекту учествује још шест партнера из Немачке, Португала, Летоније, Северне Македоније и Данске и Турске, уз подршку мреже од преко 20 придружених партнера из науке, индустрије и јавног сектора. ЦПН има значајну улогу у развоју иновационог екосистема у оквиру пројекта. Активности укључују израду препорука за јавне политике у области deep tech-а, успостављање шест иновационих дистрикта широм Европе, подршку стартапима кроз акцелераторске програме и менторство, као и координацију међународне платформе за сарадњу и размену знања – CollabSPHERE. Кроз учешће у пројекту TECHSIGHT, ЦПН додатно јача своју мисију повезивања науке, друштва и иновација, промовишући одговоран и одржив технолошки развој у складу са европским вредностима.

Четрнаести М3 свечано отворен у Крагујевцу

Djordje Petrovic — Fri, 16 May 2025 14:27:09 +0000

Централна манифестација четрнаестог по реду Маја месеца математике – М3, у организацији Центра за промоцију науке и Математичког института САНУ, свечано је отворена синоћ у Народном музеју у Крагујевцу. Овогодишње издање, под слоганом „Спојени математиком“, обухвата програме у чак 13 градова широм Србије, са циљем приближавања науке најширој јавности. На отварању манифестације присутнима су се обратили: Данијела Вучићевић, в.д. директора Центра за промоцију науке из Београда; Душан Алексић, члан Градског већа за образовање Града Крагујевца; др Ивана Атанасовска, научни саветник Математичког института САНУ из Београда; Радојко Дамјановић, руководилац Школске управе Крагујевац; и Ненад Танасијевић, директор Центра за образовање Крагујевац. „Четрнаесту годину заредом говоримо о једној од најстаријих, али и најнапреднијих наука – математици. Науци која није само збир формула и теорема, већ језик којим комуницирају све СТЕМ области – наука, технологија, инжењерство и математика. Иако од кључног значаја, математика је често доживљена као тешка и несхватљива и управо је зато неопходно да је промовишемо. Да је прикажемо као алат креативности, решавања проблема и доношења одлука. Јер математика није само школски предмет – она је начин размишљања. Зато је на свима нама да јој обезбедимо место које заслужује – у учионицама, у свакодневном животу и у креирању будућности.“, изјавила је Данијела Вучићевић, в.д. директора Центра за промоцију науке. „Крагујевац, као град знања, науке и образовања, сa поносом подржава овакве догађаје који повезују децу, младе и стручну јавност кроз свет бројева, логике и креативног мишљења. Математика је много више од школског предмета – она је језик универзума, основа технологије и кључ разумевања света око нас. Захваљујем се Центру за промоцију науке и Центру за образовање Крагујевац што су препознали значај да ову изузетну манифестацију доведу управо овде, у Народни музеј – место које симболизује културу и знање. Верујем да ће овогодишњи програм надахнути нове генерације математичара, научника и истраживача. Нека нас ова манифестација све подсети да су знање, радозналост и отвореност духа најважније вредности које треба да негујемо“, изјавио је Душан Алексић, члан Градског већа за образовање Града Крагујевца. „Савремени свет је незамислив без математике — од вештачке интелигенције, која је тренутно најактуелнија у техничким наукама, преко блокчејн технологија и свих информационих система, па до природних и биолошких процеса у фармацији, медицини и другим областима. Све то захтева математички опис и савремене математичке методе. Надам се да ће свако од вас, као и они који вечерас нису са нама, пронаћи времена да посети неку од радионица или догађаја приказаних на мапи овогодишњег Маја месеца математике — да открију њен креативни потенцијал, почну да је воле, посебно ако им је некада деловала као баук, и тако упознају један сасвим нови свет креативног бављења математиком“, изјавила је др Ивана Атанасовска, научни саветник Математичког института САНУ. Посебан акценат отварања у Крагујевцу стављен је на изложбу која посетиоце води кроз четири тематске целине. „Жене у STEM-у“ доноси инспиративне приче пионирки и савремених научница које мотивишу будуће генерације. „Како читамо геноме“ објашњава улогу ДНК у чувању и анализи података, са посебним нагласком на биоинформатику и етичке изазове. „И ми смо велики подаци“ истражује утицај великих података на наше одлуке, друштво и будућност. „Подаци из свемира“ приказује како сателити прате Земљу и на који начин њихови подаци доприносе унапређењу пољопривреде и заштите животне средине. Поред изложбе, Крагујевац је домаћин и богатог пратећег програма – радионица, предавања, филмског програма и escape room садржаја, намењених свим генерацијама љубитеља науке. Овогодишњи М3 ставља фокус на STEAM приступ, који интегрише науку, технологију, инжењерство, уметност и математику у јединствену и повезану целину. Након отварања централне манифестације у Крагујевцу, програм траје до 31. маја и наставља се у Београду и другим градовима широм земље, кроз мрежу научних клубова Центра за промоцију науке, са бројним едукативним активностима за све узрасте. Више о овогодишњем програму погледајте на званичној страници m3.rs. Фото: Дарко Риот

Одржан нови АI панел: „Шта (не) смеш рећи АI-ју?“

Djordje Petrovic — Fri, 25 Apr 2025 12:48:30 +0000

У четвртак, 24. априла, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је четврти овогодишњи панел у склопу серијала „АI под звездама“, под називом „Шта (не) смеш рећи АI-jу?“. У времену када нам алатке вештачке интелигенције попут ChatGPT-ја постају саговорници на најразличитије теме – од здравља, преко посла до свакодневних избора – намећу се питања одговорности, етике, постављања граница, чувања поверљивих информација. Колико вештачке интелигенције је доста, да ли нам она од најближег пријатеља може постати непријатељ, и како нам може помоћи законска регулатива, неке су од тема о којима су говорили панелисти: Златко Петровић, в.д. помоћника генералног секретара у Сектору за извештавање и аналитичке послове у Служби Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Невена Ружић, консултанткиња из компаније Приватност и јавност, и Исидора Гатарић, вођа испоруке аналитике у компанији WMG Digital Transformation. Панел је модерирала Ања Берић из Српског друштва за вештачку интелигенцију. Када је реч о употреби алата вештачке интелигенције у комуникацији, највећу бојазан представља чињеница да већина људи која користи ове алате са њима дели веома осетљиве информације. На питање ко је одговоран уколико дође до кршења права на приватност и да ли је постојећи регулаторни оквир адекватан, Златко Петровић каже да је, пре свега, потребно проверити коме се поверавају информације, што најчешће јесте компанија која стоји иза тог алата. Он истиче да корисници често нису свесни које податке дају компанијама и како се ти подаци користе, док је спровођење закона о заштити података отежано јер многе стране компаније, попут OpenAI-ја, немају представнике у Србији. Он наглашава потребу за јасним прописима и етичким смерницама за употребу вештачке интелигенције, као и неопходност унапређења домаћег закона ради боље заштите података о личности. Многи корисници алата попут ChatGPT-ја заборављају да разговарају са машином, почињу да му персирају и неретко деле „веома интимну садржину, или наше преференце, заборављајући да је траг готово наизбрисив“, каже Невена Ружић, консултанткиња из компаније Приватност и јавност. Због овога је веома тешко да се ослонимо на савесну употребу вештачке интелигенције од стране корисника, те је потребан својеврсни микс више ствари: „Потребно је уредити оквире, јер пренормираност све више губи функцију, а истовремено подучавати и причати о вредностима. Преношење вредности је најтеже, али је најдалекосежније. Страх од казне је можда добар, али се тиме не усваја вредност [о правилном коришћењу вештачке интелигенције и томе шта она треба да представља].“ Исидора Гатарић из WMG Digital Transformation је сагласна да је едукација веома важна у усвајању и ефикаснијем, сигурнијем и сврсисходнијем коришћењу вештачке интелигенције. Она сматра да се грешке не дешавају због лоше намере, „већ због мањка разумевања технологије и непостојања јасних смерница, недостатка едукације на ову тему, пре свега. Потребно је едуковати тимове да АI није ’магична кутија’, већ алат који мора бити пажљиво и промишљено употребљен, али и злоупотребљен“. Гатарић истиче да паметна и безбедна употреба вештачке интелигенције подразумева сарадњу у којој АI служи као алат за убрзање и подршку, али не замењује људску процену, сумњу и одговорност. Кључ је у томе да АI додаје вредност без преузимања контроле, како би људи задржали свој аутентични глас и релевантност. Фото: Марко Рисовић

Проглашене победнице Отвореног позива за фотографе и песнике „Климатска акција кроз поезију и фотографију“

Djordje Petrovic — Tue, 22 Apr 2025 14:08:13 +0000

Фотографкиња Тања Бажалац из Београда и песникиња Сњежана Врачар Михелач из Пуле, која живи и ради у Љубљани, победнице су међународног art+science отвореног позива за фотографе и песнике Климатска акција кроз поезију и фотографију. Центар за промоцију науке објавио је Отворени позив за фотографе и песнике Климатска акција кроз поезију и фотографију у оквиру међународног пројекта Climateurope2, крајем 2024. године. На Отворени позив се пријавило преко седамдесет људи, професионалних и аматерских фотографа и песника различитих узраста, професија и из читавог региона.

Сњежана Врачар Михелач

У ЦПН су пристигле ауторске фотографије и песме из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Црне горе и Северне Македоније, од основаца и пензионера, средњошколаца и професионалаца у различитим областима, као и професионалаца у областима поезије и фотографије. Жири у саставу Љиљана Илић, преводитељка и песникиња, Марко Рисовић, фотограф, др Марјана Бркић, руководитељка Climateurope2 пројекта, проф. др Владимир Ђурђевић, климатолог, Добривоје Лале Ерић, историчар уметности и Љубица Славковић, сарадница за међународну сарадњу, имали су тежак задатак да изаберу победничке радове.

Тање Бажалац, фото: Бојан Џодан

Серија фотографија Тање Бажалац и песме Сњежане Врачар Михелач, одабране су као победнички радови. Победнички радови, заједно с одабраним песмама и фотографијама пристиглим на конкурсу који ће бити упарени у целине, биће приказани на Climateurope2 фестивалу у Београду, од 29. септембра до 1. октобра и публиковани као посебно издање у оквиру пројекта. О ауторкама: Тања Бажалац је фотографкиња из Београда. Активно се бави фотографијом од 2017. године. У раду је највише инспирише улична, портретна и модна фотографија. Добитница је више награда, међу којима се издвајају четврто место на међународном такмичењу Photolympic 2019. године и прво место на такмичењу Frame24 2020. године. Учествовала је на групним изложбама у земљи и иностранству, а њени радови су објављени у многим часописима, укључујући британско издање магазина Vogue, као и фото-прича на порталу National Geographic Serbia. Сњежана Врачар Михелач, рођена је у Пули. Објављује у зборницима, литерарним часописима и интернет порталима. Добитница је треће награде за причу Трептај у склопу трибине Књижевни петак и такмичења Загребу – ријечју и сликом, те златног признања 42. Државног сусрета мањинских ауторица и аутора Сосед твојега брега 2020–2021. Рукопис Кад затворим очи видим модро, победио је на VIII Пресинговом конкурсу за најбољу необјављену збирку песама и крајем 2022. године изашао као њен литерарни првенац. Песме су јој награђене у склопу међународног такмичења Zana Literature Festival III. Поема Поздрав с ослобођеног територија освојила је трећу награду 54. књижевног такмичеља Сусрет ријечи Бедековчина. Песмом Југопластика освојила је прву награду за поезију на регионалном такмичењу часописа „Улазница 2023“. Песме су јој преведени на словеначки, енглески, македонски и албански језик. Живи и ради у Љубљани.

Елементи 40

Djordje Petrovic — Tue, 22 Apr 2025 13:40:42 +0000

У продаји је нови, јубиларни број часописа Елементи!

Темат пролећног броја Елемената посвећен је једној од најзначајнијих тема савременог доба – клими и климатским променама. https://www.youtube.com/watch?v=Ff06A_cbHVI У тексту Дигитални атлас климе Србије, др Милица Тошић, др Владимир Ђурђевић и др Ирида Лазић представљају јединствену онлајн платформу која пружа свеобухватан увид у климатске промене на територији Србије. Аутори објашњавају како Атлас интегрише податке из метеоролошких станица, сателита и климатских модела и како тај алат могу да користе истраживачи, доносиоци одлука, привредници и грађани. Наши преци су од давнина покушавали да предвиде временске прилике на основу верских празника, понашања животиња и других знакова из природе. Колико су таква „прогнозирања“ научно утемељена и како се она разликују од предвиђања која можете наћи на климатским сервисима, откријте у новом тексту Ђорђа Петровића Гатање о времену.

Илустрација Николе Кораћа за текст Ђорђа Петровића Гатање о времену

УН процењују да је у овом тренутку неких 3,6 милијарди људи непосредно изложено различитим последицама климатских промена, међу којима здравствени ризици заузимају значајно место. Какви нам ризици прете у будућности и како да им се супротставимо, сазнајте у новом тексту др Срђе Јанковића Преображај без преседана: климатске промене и здравље. С обзиром на то да се сви налазимо у приближно истој позицији, да делимо заједничке услове животне средине, чини се да је можда дошао тренутак када оно што је било предмет интересовања неколицине треба да постане брига многих, и то пре свега кроз деловање политичких институција. Др Игор Живановић доноси причу о климатској правди и неким практичним решењима. Од прилагођавања наставних програма, преко развијања иновативних метода учења о клими и климатским променама до креирања игрица и Јутјуб видеа, Центар за промоцију науке премошћује јаз између климатских наука и друштва. У тексту Иване Николић сазнајте више о начинима на које ЦПН промовише климатску писменост.

Илустрација Николе Кораћа за текст др Игора Живановића Климатска правда

У новом Орбитирању др Дарко Доневски се бави дугом и недовољно препознатом историјом жена у астрономији. Он нам доноси причу о огромним доприносима пионирки као што су Вилхемина Флеминг, Хенријета Левит и Сесилија Пејн-Гапочкин, које су померале границе науке упркос институционалним и друштвеним баријерама, указујући на то колико је важна и неопходна родна равноправност у научној заједници. У новом аутостоперском водичу кроз обраду природних језика др Вања Суботић анализира кинеске развојне „филозофије“ конверзационе вештачке интелигенције, оличене у чет-боту DeepSeек. Она разматра технолошке стратегије и политичке импликације овог модела, укључујући контроверзе око етичности прикупљања података, цензуре садржаја и начина на који DeepSeek „учи“ да закључује. Захваљујући великом напретку у узгајању главоножаца, постоји шанса да ће ове животиње ускоро моћи да се користе у лабораторијским експериментима, што би могло откључати многе мистерије биологије. У тексту реномираног научног новинара Мића Таталовића сазнајте какве етичке дилеме може да отвори претварање хоботница у „лабораторијске пацове“.

Илустрација Јовише Николића за текст др Вање Суботић Један појас, један пут, један DeepSeek: Аутостоперски водич кроз обраду природних језика, други део

Миленијумима су људи вером покушавали да одагнају болести, неретко дајући божанској интервенцији предност над актуелним медицинским знањима и методама лечења. Многи то чине чак и данас. Има ли ипак у томе неког смисла и мерљиве користи, откријте у новом тексту Павла Зелића Вера као лек. Године 1520, Фернандо Магелан је са три брода кренуо у потрагу за алтернативним поморским путем до далеких острва где расту каранфилић и мускатни орашчић. Др Миљан Васић доноси нам причу како је потрага за извориштем зачина довела до првог путовања око света и започела двовековни сукоб који је однео преко 150.000 живота, али и обликовао економску и политичку мапу модерног света. У другој половини 19. века, Коста Вујић у Београду и Ласло Рац у Будимпешти предавали су у разредима из којих су потекли неки од највећих умова науке. Петар Нуркић истражује шта чини један разред изузетним и како се то питање поставља у доба „паметних“ табли, AI асистената, VR наочара и интерактивних зидова – али и даље зависи од људског фактора: посвећених наставника и културе учења.

Илустрација Вука Палибрка за текст Мића Таталовића Шта кажу наука и етика о претварању хоботница у „лабораторијске пацове“

Из дана у дан наш свет постаје све гласнији и гласнији. Постоји ли апсолутна тишина и да ли је она решење, сазнајте у новом тексту Иване Николић Да ли чезнете за тишином?. Архитекте све чешће користе генеративну вештачку интелигенцију како би унапредиле креативне процесе и убрзале рад, али ова технологија доноси и низ техничких и етичких дилема. О каквим се дилемама ради и како изгледа примена AI у архитектури, прочитајте у причи о алгоритмима на градилишту коју доноси Богдан Ђорђевић. Током првих деценија 20. века, на руској уметничкој сцени створени су многи авангардни покрети који ће заувек променити ток историје уметности. Др Јована Николић бави се управо њима и новим језиком уметности који ће постати један од начина које је конструисано ново друштво и нов, модеран, механички и индустријски свет.

Илустрација Вука Палибрка за текст Петра Нуркића Шешир, „Марсовци“ и паметне учионице

Који су најбизарнији артефакти који су кроз историју доспели у музеје и постали експонати, а да се за њих дуго мислило да потичу из природе? Шта их је чинило тако посебним да су заслужили да се нађу у великим, приватним или јавним збиркама? Одговоре на ова питања потражите у новом тексту Ане Самарџић о (не)природним музејским експонатима. Ђорђе Петровић са Светског научног форума у Будимпешти доноси интервју са др Розари Грифин, истраживачицом на Универзитетском колеџу у Корку (Ирска) и директорком конзорцијума ICORSA. Она је за нове Елементе говорила о кључним изазовима с којима се данас суочавају млади истраживачи и могућим стратегијама које би научне каријере учиниле привлачнијим. Ове године се навршава тридесетогодишњица смрти једног од највећих и најзначајнијих стваралаца девете уметности, чија оставштина и данас из сенке обликује наше поимање стрипа. У новој стрип колумни Николе Драгомировића прочитајте више о „оцу“ Корта Малтезеа и „естети магије сна“ – великом Хугу Прату.

Илустрација Монике Ланг за текст Богдана Ђорђевића Алгоритми на градилишту

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Урош Павловић, Ксенија Пантелић, Јовиша Николић, Вук Палибрк, Лазар Тасић, Владан Николић, Моника Ланг, и Жељко Лончар, који је осмислио изглед насловне стране. Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).

Climateurope2: Победник art+science конкурса боравио на резиденцији у Београду

Djordje Petrovic — Mon, 14 Apr 2025 09:25:15 +0000

Француски мултидисциплинарни уметник Арно Лафон (Арно Лафонд), чији рад Breathing је изабран као победнички на другом отвореном позиву Climateurope2, боравио је две недеље на резиденцији у Београду. У периоду од 18. марта до 2. априла, Центар за промоцију науке је, у оквиру резиденције која је део пројекта Climateurope2, угостио мултидисциплинарног уметника из Лиона, Арно Лафона (Arnaud Laffond), чији рад Breathing је изабран као победнички на другом отвореном позиву Climateurope2 под називом „Кроз климатске промене: Уметност великих података“. Циљ боравка у Београду је сарадња са научном заједницом и упознавање локалног контекста и прилика ради даље разраде победничког рада, који ће бити премијерно приказан на Climateurope2 фестивалу у Београду 29. септембра - 1. октобра. У оквиру двонедељне резиденције, која је отпочела радионицом у Центру за промоцију науке, уметник је стекао прилику за сарадњу и размену идеја и знања са локалним културним и научним актерима. Како Арно истиче, резиденција му је омогућила да дефинише креативну оријентацију коју ће пратити у продукцији свог дела, као и да истражи изазове и утицај на широку јавност. Арно наглашава да му је резиденција пружила бољи увид и у европску димензију свог пројекта и важност дељења података и ресурса. Арно Лафон посебно наглашава значај сарадње са научником проф. Владимиром Ђурђевићем, са којим дели еколошку визију: „Посебну захвалност дугујем професору Владимиру Ђурђевићу, педагошком експерту у области научних података, на отворености и подршци за сва моја питања и менторску подршку, као и Центру за промоцију науке који ми је омогућио коришћење својих просторија и помогао у разумевању њихове улоге у обликовању и преношењу научних садржаја на начин који је разумљив широј јавности. Резиденција је била испуњена не само лепим сусретима, већ и бројним професионалним и људским открићима“, изјавио је Лафон.

Састанак конзорцијума пројекта STEAM Learning Ecologies

Djordje Petrovic — Thu, 10 Apr 2025 11:15:13 +0000

У Берлину је, 7. и 8. априла, одржан пети састанак конзорцијума пројекта STEAM Learning Ecologies који има за циљ стварање одрживих екологија како би се школа повезала са локалним институцијама ради учења у контексту отвореног школовања и решавања релевантних проблема у заједници. Пројекат STEAM Learning Ecologies започет је 2023. године и сада улази у своју завршну фазу када се финализирају екологије учења и презентују резултати оваквог приступа отвореном школовању. Идеја екологије учења је креирање партнерстава на локалу између школа и релевантних институција, а са циљем да се адресирају неки од релевантних проблема у локалној заједници. На састанку у Берлину представљени су резултати досадашњег рада у 10 земаља широм Европе. У оквиру пројекта, сваки партнер, укључујући и ЦПН, координира екологијама учења на нивоу земље. У Србији су иницијатори свих екологија биле средње школе из Мејкерс лаб мреже, док се са партнерима које су укључили мрежа STEAM екологија учења проширила на више од 30 партнера широм Србије. Конзорцијуму су представљене теме које покривају екологије учења у Србији, попут рециклаже папира и пластичног отпада, садње зачинског и лековитог биља, испитивања квалитета воде локалних река и производње биолошког ђубрива. Од партнера укључене су локалне надлежне институције, попут Завода за јавно здравље, као и невладине организације (нпр. Савез извиђача, Удружење пчелара), бизнис партнери (нпр. Фруктус, мали предузетници) и високошколске установе (нпр. Ветеринарски факултет, Факултет заштите на раду). Пројекат се приводи крају 2025. године, када ће бити објављени комплетни резултати екологија учења, уз резултате оваквог вида усвајања знања и смернице за праксу и одржавање партнерстава ове врсте. Фото: European Schoolnet

AИ панел: Алгоритамски менаџмент и тржиште рада

Djordje Petrovic — Thu, 03 Apr 2025 09:02:56 +0000

У четвртак, 27. марта, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је трећи овогодишњи панел у склопу серијала „АИ под звездама“, под називом „АИ и будућност рада: Алгоритам који ме (ни)је волео“. Овај панел, као и остале у серији „АИ под звездама“, организовали су Центар за истраживање јавних политика у сарадњи са Српским друштвом вештачке интелигенције и Центром за промоцију науке. Говорници су били др Дарко Божичић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, Ана Лојаница из компаније Zevs LLC, и Бранка Анђелковић из Центра за истраживање јавних политика, а разговор је модерирала Тања Јакоби из Центра за истраживање јавних политика. У пријатном амбијенту Научног клуба ЦПН-а, разговарало се о главним ризицима аутоматизације и дигитализације, алгоритамском одлучивању у пракси, законској регулативи и многим другим темама. Др Дарко Божичић објаснио је да алгоритамски менаџмент, који се најчешће повезује са платформском и гиг економијом, подразумева систем аутоматизованог доношења одлука заснован на вештачкој интелигенцији и машинском учењу, који одређује задатке, надгледа рад и оцењује ефикасност радника. Иако повећава ефикасност и профитабилност, овај начин рада ставља раднике у неповољан положај због нетранспарентности критеријума одлучивања, што ограничава могућност оспоравања одлука и нарушава право на правни лек. Широк обим надзора, како истиче др Божичић, може угрозити приватност и здравље радника. Законска регулатива у овој области је тек у развоју, а највише напредује у Европској унији, где постоје прописи попут ГДПР-а и Директиве о побољшању услова рада на дигиталним платформама. Бранка Анђелковић из Центра за истраживање јавних политика истиче да алгоритамски менаџмент може изазвати осећај несигурности и изолованости код радника, посебно у индустрији доставе хране, где динамичко одређивање цена у реалном времену оптимизује трошкове и зараде у складу с тржишним условима. Овај систем, који прилагођава накнаде у зависности од понуде, потражње, локације и других фактора, може довести до стреса, умора и смањења квалитета рада, јер радници стално „такмиче“ с алгоритмом и извршавају прецизно дефинисане задатке без простора за иницијативу. Изолованост радника додатно отежава изградњу солидарности, синдикално организовање и заштиту њихових права.

Ана Лојаница из компаније Zevs LLC истакла је да алгоритамско одлучивање може смањити субјективност и утицај емоција, али је неопходно осигурати транспарентност критеријума и заштиту приватности радника. Критеријуми евалуације морају бити јасно дефинисани, а праћење података ограничено на оне који су директно повезани са радом, како би се избегло нарушавање приватности.

Говорећи из личног искуства, Лојаница је навела да јој је као запосленој алгоритамски надзор изазивао нелагоду и недоумице, а ефикаснији рад често је значио мање наплаћених сати. Као менаџерка, избегава алгоритамско праћење појединачног рада, фокусирајући се на тимску оптимизацију и задржавање поверења и аутономије запослених, док коначне одлуке доноси људска процена.

Фото: Марко Рисовић