Aktivnosti – CPN

Klimatska akcija kroz poeziju i fotografiju na Beogradskoj tvrđavi

Djordje Petrovic — Thu, 16 Oct 2025 08:37:17 +0000

Izložba „Klimatska akcija kroz poeziju i fotografiju“ predstavlja rezultat otvorenog konkursa realizovanog u okviru evropskog projekta Climateurope2, čiji je cilj da kroz umetničke forme – poeziju i fotografiju – podstakne dijalog o klimatskim promenama i njihovom uticaju na naše okruženje. Izložbu možete pogledati na šetalištu Beogradske tvrđave od 6. do 26. oktobra. Na konkurs, organizovan krajem 2024. godine, pristiglo je više od 200 radova od preko 70 učesnika iz regiona – Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Severne Makedonije. Među njima su bili i amateri i profesionalci, srednjoškolci, studenti, umetnici i penzioneri. Od odabranih radova nastali su jedinstveni umetnički parovi – fotografije i pesme uparene su u pažljivo osmišljene dijaloge. Ovi susreti reči i slike sučeljavaju lične doživljaje prirode i otvaraju pitanja o vremenu u kojem živimo, kao i o načinu na koji razumemo svoju ulogu u klimatskoj stvarnosti. Izložba je svečano otvorena 6. oktobra na šetalištu Beogradske tvrđave, a otvaranju su prisustvovali brojni autori, članovi žirija i posetioci zainteresovani za spoj nauke i umetnosti. Publika će imati priliku da ove radove vidi do 26. oktobra. Pobednički radovi Stručni žiri u sastavu Ljiljana Ilić, prevoditeljka i pesnikinja, Marko Risović, fotograf, dr Marjana Brkić, rukovoditeljka projekta Climateurope2, prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog, Dobrivoje Lale Erić, istoričar umetnosti, i Ljubica Slavković, arhitekta i savetnica za međunarodnu saradnju, imao je težak zadatak da izabere najuspešnije radove među brojnim kreativnim prijavama. Kao pobednički radovi odabrani su serija fotografija Tanje Bažalac i pesme Snježane Vračar Mihelač. Njihovi radovi, zajedno sa drugim odabranim delima, objavljeni su u posebnom katalogu u okviru projekta Climateurope2. Izložbu su realizovale Jelena Petković, Ljubica Slavković i Marjana Brkić, dok je za dizajn postavke i prateće publikacije bila zadužena Isidora Nikolić. Foto: Marko Risović

Prva otkrića Opservatorije Rubin predstavljena u Naučnom klubu Beograd

Djordje Petrovic — Fri, 10 Oct 2025 12:25:58 +0000

U okviru obeležavanja Svetske nedelje svemira, Centar za promociju nauke je 8. i 9. oktobra u Naučnom klubu Beograd organizovao program posvećen jednom od najambicioznijih savremenih astronomskih projekata – Opservatoriji Rubin. Posetioci su tokom dva dana mogli da obiđu interaktivnu postavku, kao i da prisustvuju predavanju profesorki dr Dragane Ilić i dr Anđelke Kovačević sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Program je bio posvećen predstavljanju prvih otkrića Opservatorije Rubin, koja je nedavno započela rad i već zabeležila hiljade novih asteroida. Ovaj teleskop, opremljen najvećom astronomskom kamerom na svetu od 3200 megapiksela i ogledalom prečnika 8,4 metra, svake noći snima velike delove neba, omogućavajući naučnicima da prate pojave i promene koje do sada nisu bile dostupne – od eksplozija zvezda do proleta malih tela u Sunčevom sistemu. U narednoj deceniji očekuje se otkriće oko 17 milijardi zvezda i 20 milijardi galaksija. Tokom programa, posetioci su imali priliku da vide prve snimke i saznaju više o tome na koji način naučnici iz Srbije učestvuju u ovim globalnim istraživanjima. Timovi sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta i Astronomske opservatorije u Beogradu rade na razvoju primena mašinskog učenja za analizu velikih astronomskih podataka, dok se teleskop „Milutin Milanković“ na Vidojevici priprema za prateća posmatranja u okviru projekta. Poseban deo programa bio je posvećen tehnici sonifikacije – pretvaranju naučnih podataka u zvuk – koja na inovativan način približava istraživanje univerzuma široj javnosti i omogućava osobama sa posebnim potrebama da drugačije dožive kosmos. Svetska nedelja svemira se tradicionalno obeležava od 4. do 10. oktobra, u znak sećanja na lansiranje Sputnjika i potpisivanje Sporazuma o svemiru. Reč je o globalnoj manifestaciji koja promoviše dostignuća nauke i tehnologije i njihov uticaj na razvoj društva. Učestvuju brojne institucije širom sveta – od svemirskih agencija i muzeja do škola i astronomskih društava – a ovogodišnji program u Naučnom klubu Beograd potvrdio je sve veći značaj domaće astronomske zajednice u međunarodnim istraživanjima. Naslovna fotografija: Marko Risović Fotografija u tekstu: Darije Janošević

Zatvoren Javni poziv za projekte promocije i popularizacije nauke: pristiglo 185 prijava

Djordje Petrovic — Mon, 06 Oct 2025 11:20:19 +0000

Centar za promociju nauke zatvorio je Javni poziv za finansijsku podršku projektima promocije i popularizacije nauke i tehnike u 2025. godini, koji je bio otvoren od 2. septembra do 1. oktobra, do 12 časova. Ukupno je pristiglo 185 prijava, od čega 48 u kategoriji 1, namenjenoj pojedincima koji realizuju projekte u naučnim klubovima širom Srbije, i 137 u kategoriji 2, koja obuhvata naučnoistraživačke organizacije, fakultete, obrazovne institucije, naučnostručna društva, centre za stručno usavršavanje, udruženja i lokalne samouprave. Ukupna raspoloživa sredstva za ovogodišnji poziv iznose 15 miliona dinara, od čega je 4 miliona opredeljeno za kategoriju 1, a 11 miliona za kategoriju 2. Programska komisija Centra će u narednom periodu razmatrati sve pristigle prijave, a preliminarna rang-lista biće objavljena 6. novembra, dok će konačni rezultati konkursa biti dostupni 20. novembra 2025. godine na sajtu Centra za promociju nauke. O procedurama i koracima nakon objave preliminarne liste možete se informisati u Pravilniku Javnog poziva na ovoj stranici. Za dodatne informacije možete pisati na imejl: javnipoziv@cpn.rs Foto: Marko Risović

Climateurope2 festival održan u Beogradu

Djordje Petrovic — Thu, 02 Oct 2025 14:42:20 +0000

Beograd je od 29. septembra do 1. oktobra bio domaćin drugog Climateurope2 festivala, međunarodnog događaja posvećenog klimatskim servisima, koji je organizovao Centar za promociju nauke. Pod sloganom Empowering society through climate services (Osnaživanje društva kroz klimatske servise), program je obuhvatio ekspertska predavanja, panel-diskusije, radionice i interaktivne sesije, uključujući razgovore o primeni klimatskih servisa u poljoprivredi, zdravstvu i regionalnoj adaptaciji na klimatske promene. Poseban fokus festivala bio je na izlaganju naučno-umetničkih instalacija lokalnih i inostranih umetnika, čija dela su i premijerno izvedena ovom prilikom. „Velika je čast što je Beograd ugostio drugi Climateurope2 festival, koji je tokom tri dana okupio naučnike, inovatore, stručnjake, umetnike, građane i donosioce odluka, sa ciljem da istakne značaj klimatskih servisa i njihovu primenu u adaptaciji na klimatske promene. Ovaj festival je posebno važan jer se tokom njega govorilo o klimatskim servisima – konceptu koji je donedavno bio gotovo nepoznat u Srbiji i regionu“, istakla je dr Marjana Brkić iz Centra za promociju nauke, lokalni koordinator Climateurope2 projekta, i dodala: „Festival je obuhvatio dizajn, upotrebu, kvalitet i standardizaciju klimatskih servisa, promovišući otvoren, angažovan i kolaborativan prostor, a ujedno omogućio je da se ceo region Jugoistočne Evrope uključi u međunarodni dijalog o klimatskim servisima i njihovoj primeni.“ „Klimatski servisi su skup procesa koji pretvaraju klimatske informacije u donošenje odluka za sektore osetljive na klimatsku varijabilnost i klimatske promene. Oni su važni za društvo jer sve veći broj sektora zavisi od klimatskih promena i klimatske varijabilnosti – kako za svoj opstanak tako i za prilagođavanje i doprinos smanjenju emisija koje izazivaju klimatske promene“, rekao je dr Frančisko Doblas-Rejes, rukovodilac Climateurope2 projekta. „Praktičan primer klimatskog servisa koji je sada dostupan svima je Digitalni Atlas klime Srbije – onlajn platforma koja omogućava svim korisnicima da besplatno dobiju podatke o klimatskim promenama u Srbiji u poslednjih 70 godina, uključujući projekcije za budućnost, temperaturu, padavine i ekstremne vremenske događaje. Sve informacije mogu se lako preuzeti i koristiti u planiranju projekata i strategija“, istakao je dr Vladimir Đurđević, klimatolog i redovni profesor na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, saradnik Climateurope2 projekta. Na festivalu je prikazan i bogat umetnički program kroz izložbe i pobedničke projekte art+science poziva. Umetnici su u saradnji sa naučnicima pretvarali klimatske podatke u kreativna dela, poput digitalne instalacije M1L3NΛ Ane Pinter i multimedijalnog rada Breathing umetnika Arnoa Lafona. Publika festivala je imala priliku da doživi interaktivnu instalaciju Klimatska kapsula, kao i postavku Pogledaj (na) vreme, koje istražuju naš odnos prema prirodi kroz umetničku i naučnu prizmu.

Sve umetničke radove sa festivala publika će moći da pogleda u Domu kulture Silosi, od 7. do 26. oktobra, u okviru izložbe Putanje tehologijai 10. art+science festivala. Dodatno, od 6. do 20. oktobra, na Beogradskoj tvrđavi, biće prikazana i izložba Klimatska akcija kroz fotografiju i poeziju, nastala u okviru projekta kroz regionalnu saradnju u Jugoistočnoj Evropi.

O Climateurope2 projektu Finansiran od strane Evropske unije, kroz program Horizont Evropa, projekat Climateurope2 usmeren je na razvijanje preporuka i procedura za standardizaciju klimatskih servisa, podržavajući njihovu primenu u različitim društvenim i ekonomskim sektorima.

Foto: Marko Risović

Podvodni svet i nauka za sve generacije: Održana 16. Evropska noć istraživača u Srbiji

Djordje Petrovic — Tue, 30 Sep 2025 14:11:02 +0000

Podvodni svet postao je dostupan svima koji su posetili izložbu „Priče iz dubina: nauka iza ronjenja“, održanu 26. septembra u Naučnom klubu Centra za promociju nauke u okviru 16. Evropske noći istraživača. Izložba je pružila jedinstvenu priliku posetiocima da zavire ispod površine mora i reka, otkrivajući kako ljudsko telo reaguje pod pritiskom, koje zakone prirode otkrivamo kada zaronimo i koja bića naseljavaju vodene dubine. Izložba je koncipirana kroz pet tematskih celina: fiziologija i fizika ronjenja, ronilačka oprema, virtuelne olupine, podvodni ekosistemi i pitanja zaštite vodenih staništa. Kroz interaktivni pristup, posetioci su imali priliku da na praktičan način upoznaju nevidljiv svet ispod površine i shvate kako naučna istraživanja doprinose bezbednijem i odgovornijem ronjenju. Organizatori izložbe bili su Centar za promociju nauke, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i Ronilački klub „Vidre“, a ulaz je bio slobodan i otvoren za sve radoznale. Takođe, posetioci su na ovom događaju imali priliku da pogledaju posebnu publikaciju posvećenu 15 godina Noći istraživača u Srbiji, izdatu specijalno za ovu priliku. Evropska noć istraživača održana je istog dana, 26. septembra, od 16 do 22 časa, u čak 16 gradova širom Srbije – Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku, Kruševcu, Subotici, Smederevu, Pirotu, Leskovcu, Ranovcu, Zaječaru, Svilajncu, Kikindi, Šapcu i Inđiji. Pod sloganom „U toku sa naukom“, manifestacija je donela bogat i raznovrstan program: od letečih perli koje prkose gravitaciji, preko putovanja kroz krvotok i nervni sistem, do simulacija jedrenja, letenja i ronjenja, kao i istraživanja ćelija i arheoloških otkrića. Više od 100.000 posetilaca imalo je priliku da razgovara sa istraživačima, zaviri u laboratorije i samostalno istraži naučne zagonetke. Poseban fokus bio je na interaktivnim aktivnostima koje su približile nauku svim generacijama, od najmlađih radoznalaca do onih koji žele da probude dete u sebi. Svečano otvaranje 16. Evropske noći istraživača održano je u Evropskoj kući u Beogradu. Okupljenima su se obratili dr Marija Gnjatović, državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, ambasador Evropske unije u Republici Srbiji, Andreas fon Bekerat, koordinatorka projekta ReFocuS FLOW, jednog od organizatora Noći istraživača, dr Jasmina Nestorović Živković i poseban gost večeri, Vladimir Đurica, učenik Matematičke gimnazije u Beogradu. Ovogodišnja Noć istraživača realizovana je kroz projekte ReFocuS FLOW i TRAILS, uz učešće više od 1000 istraživača na 53 lokacije u Srbiji i finansiranje iz programa „Horizont Evrope“, jednog od najvećih evropskih programa za istraživanje i inovacije. Manifestacija je pokazala da radoznalost i naučna znatiželja mogu da okupe stotine hiljada posetilaca i da nauka zaista osvoji Srbiju. Foto: Marko Risović

Western Balkan Design Sprint u Zagrebu

Djordje Petrovic — Sun, 28 Sep 2025 09:24:15 +0000

Po prvi put u našem regionu, od 23. do 26. septembra, održan je edukativni projekat namenjen nastavnicima i edukatorima – Western Balkan Design Sprint. Projekat je realizovan uz podršku Univerziteta Indijana iz Sjedinjenih Američkih Država, a okupio je edukatore iz pet balkanskih zemalja, među kojima su bili i predstavnici Centra za promociju nauke. Western Balkan Design Sprint je jedinstven projekat koji uključuje edukatore Zapadnog Balkana sa ciljem da udruženo deluju na razvoju inženjerskih i mejkerskih veština i šire ih u svojim lokalnim zajednicama. U programu učestvuje 16 nastavnika iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije. U organizaciji programa učestvovalo je više partnerskih organizacija iz regiona, uključujući i Centar za promociju nauke. Koordinator projekta je Adam Maltis sa Univerziteta Indijana, edukator sa višegodišnjim iskustvom u obučavanju nastavnika STEM veštinama i razvoju mejkers kulture u učionici. Prvi deo projekta je održan u Zagrebu u periodu 23-26 septembra, gde su nastavnici kroz nekoliko dana prošli kroz intenzivnu obuku principa dizajna i inženjerskog mišljenja. Na samom početku obuke nastavnicima su predočeni principi dizajnerskog mišljenja koji podrazumeva polazak od potreba korisnika i prolazi kroz faze kreiranja prototipa i testiranja rešenja, sve dok se ne dođe do finalnog proizvoda. Nastavnici su potom ovaj princip koristili kako bi rešili zadati problem iz ugla njihovih učenika, koristeći minimalne resursa uz maksimalno oslanjanje na kreativnost.

Nastavnici su kroz rešavanje otvorenih problema stekli nove ideje kako da podstaknu učenike na kreativno i samostalno razmišljanje u učionici. Prema rečima nastavnice matematike Natalije Budinski, ovakvi zadaci predstavljaju pravi put savremenog obrazovanja u doba veštačke inteligencije, jer podstiču učenike da uče kako da uče i razvijaju veštine 21. veka, umesto da se oslanjaju na mehaničko prepisivanje i ponavljanje.

Izazovi tokom obuke bili su osmišljeni kao pojednostavljene verzije stvarnih problema sa kojima se učenici mogu susresti u životu. Nastavnici su imali zadatak da osmisle i 3D odštampaju rešenje za neki od tih problema, uz dodatni uslov da pritom koriste što manje materijala za štampu. Na taj način razvijali su način razmišljanja usmeren na kreativno rešavanje zadataka i efikasno postavljanje problema – veštine koje kasnije mogu preneti svojim učenicima. Stečena znanja nastavnici su potom proverili na zagrebačkom Makers Faire festivalu, gde su sa posetiocima podelili rezultate svog rada.

Prema rečima Katarine Stekić iz Centra za promociju nauke, ovakvi programi podsećaju na suštinsku ulogu obrazovanja – da priprema učenike za nepredvidivu budućnost. Ona ističe da su veštine rešavanja problema sa ograničenim resursima od ključnog značaja u savremenom svetu, kao i da razmena iskustava među edukatorima širom regiona omogućava zajedničko učenje i pronalaženje rešenja.

Projekat se nastavlja u asinhronom formatu, sa ciljem da nastavnici što pre primene stečene veštine u svojim učionicama. Tokom narednih devet meseci, susrećeće se sa novim izazovima kako bi razvili održiva rešenja, a jedan od zadataka biće i edukacija kolega u njihovom okruženju, čime se podstiče širenje obrazovanja usmerenog na razvoj kreativnosti i timskog rešavanja problema.

Inicijalni sastanak projekta SECURE2 u Sarajevu

Djordje Petrovic — Tue, 23 Sep 2025 12:24:25 +0000

U Sarajevu, tokom 15. i 16. septembra održan je inicijalni sastanak konzorcijuma projekta SECURE2 na kome su prisustvovali i predstavnici Centra. Tokom sastanka svi partneri su detaljnije organizovali timove, predstavili planove rada, i prošli prve pripreme za istraživačku fazu projekta koja će se baviti mapiranjem trenutnog stanja istraživačkih karijera u različitim institucijama u Evropi. Centar za promociju nauke u ovom projektu vodi paket za komunikaciju, diseminaciju i plasiranje projektnih rezultata ka bitnim ciljnim grupama, uključujući donosioce odluka, kao i same istraživače. Projekat je nastavak nedavno uspešno završenog projekta SECURE (2023 – 2025), i tokom naredne četiri godine nastavlja napore 18 partnera u 13 evropskih zemalja u nastojanju da unaprede karijere istraživača i učine ih sigurnijim i održivijim. Kroz osam pilota i kroz niz intervencija koje će trajati dve godine, različite institucije u naučnoistraživačkom sistemu primeniće konkretne akcije u svom okruženju i testirati kako one utiču na poboljšanje statusa istraživača. Cilj je krenuti jedan korak bliže reformi istraživačkih sistema u skladu sa preporukama Evropske komisije za zajednički, Evropski okvir istraživačkih karijera (Research Career Framework (RCF)).

Izdavačka delatnost CPN-a predstavljena na godišnjem skupu „Biblionet“

Djordje Petrovic — Tue, 23 Sep 2025 08:44:32 +0000

U organizaciji Zajednice matičnih biblioteka Srbije i Narodne biblioteke Pirot, od 18. do 20. septembra, u Pirotu je održan 19. stručno-naučni skup „Biblionet“. Rukovodilac Sektora za izdavaštvo Centra za promociju nauke, Ivan Umeljić, predstavio ja na ovogodišnjem skupu izdanja ove institucije. U Velikoj sali Narodne biblioteke Pirot okupilo se 150 učesnika oko teme „Otključavanje snage reči: promocija knjige i čitanja u bibliotekama“. Na svečanom otvaranju prisutnima se obratio gradonačelnik Vladan Vasić, koji je istakao značaj održavanja ovog skupa u Pirotu. Zatim su se učesnicima obratile Jasmina Ninkov, predsednica Upravnog odbora Zajednice matičnih biblioteka i v. d. upravnica Narodne biblioteke Srbije, i Bojana Ćirić, direktorka Narodne biblioteke Pirot. Kao i svake godine, na otvaranju skupa dodeljena je nagrada „Đura Daničić“ za doprinos razvoju bibliotekarstva i kulture u celini. Nagrada je pripala Radivoju Doderoviću, bibliotekaru savetniku u penziji, koji je svoj radni vek proveo u Biblioteci Matice srpske. Prvi dan skupa rezervisan je za predavače po pozivu. Od predavača iz Srbije svoja izlaganja su imali Ivan Umeljić iz Centra za promociju nauke i Stevan Subić, strip crtač, kao i Nemanja Baćković iz redakcije Politikinog zabavnika. Putem Zuma, iz Rumunije se prisutnima obratila Klaudija Šerbanuta sa temom o selektivnom čitanju i kako biblioteke podržavaju pristup i učestvuju u kreiranju znanja. Drugi inostrani izlagač bio je Njakundi Džejms Njambane koji je predstavio rad školskih biblioteka Keniji u okviru projekta KEY i njihov uticaj na zajednicu. Drugog dana skupa učesnici su imali prilike da čuju 10 prihvaćenih radova kao i da učestvuju u panel sesiji. Za domaćina jubilarnog HH skupa „Biblionet“ se javila Matična biblioteka „Svetozar Marković“ u Zaječaru.

„Startuj budućnost“: održana konferencija o novom dobu obrazovanja

Djordje Petrovic — Mon, 22 Sep 2025 12:16:27 +0000

Konferencija o obrazovanju, nauci i inovacijama za novo doba nastave – Startuj budućnost, održana 19. i 20. septembra u Ložionici, koju je organizovao Centar za promociju nauke u partnerstvu sa organizacijom Dostignuća mladih iz Srbije, okupila je više od 250 nastavnika, istraživača, privrednika i predstavnika obrazovnih institucija, sa ciljem da se osvetle načini na koje nauka, savremene tehnologije, mentorstvo i preduzetničko obrazovanje oblikuju i unapređuju karijere mladih.

U fokusu prvog dana bili su globalni izazovi i mogućnosti – od veštačke inteligencije i biotehnologije do pametne poljoprivrede i kreativnih industrija. Razmatrane su teme koje oblikuju budućnost društva i pokazuju kako nauka, inovacije i tehnologije mogu doprineti razvoju obrazovanja, kao i na koji način otvaraju nove karijerne puteve za mlade. Drugi dan konferencije bio je usmeren na razvoj preduzetničkih kompetencija i povezivanje obrazovanja sa privredom – kroz primere mentorstva, učeničkih praksi i diskusije o tome kako obrazovni sistem može odgovoriti na potrebe savremenog tržišta rada.

Među govornicima su se istakli dr Funda Guneš, naučnica iz SAD i osnivačica kompanije Walu AI, i Trevis Feldler, osnivač i direktor kompanije Techrow. Guneš je predstavila potencijale i rizike primene veštačke inteligencije u nastavi, naglasivši značaj očuvanja ljudskih vrednosti, kreativnosti i kritičkog mišljenja. Feldler je govorio o razvoju obrazovnih medija u dinamična VR iskustva, ulozi AI u pametnijem podučavanju i korišćenju podataka za praktične uvide, uz otvorene resurse dostupne nastavnicima.

Pitanje kako obrazovni sistem može da prati ubrzane promene tržišta rada i osposobi mlade ne samo da razumeju tehnologije budućnosti, već i da aktivno učestvuju u njihovom oblikovanju, bilo je centralna tema panela Obrazovanje u korak sa naukom, tehnologijom i kreativnim industrijama.

Tribina Građanska nauka u učionici pokazala je kako uključivanje učenika u istraživačke projekte može probuditi njihovu radoznalost, razviti kritičko mišljenje i približiti im naučni proces. Nastavnici su prepoznati kao ključni posrednici između škole i naučne zajednice, a ukazano je i na brojne izazove i potencijale ovog pristupa.

Panel o partnerstvima otvorio je važnu temu za budućnost obrazovanja, predstavljajući organizacije civilnog društva koje godinama grade snažnu saradnju sa industrijom. Učesnici su, osim sadašnjih uloga u civilnom sektoru, imali iskustvo i u javnom sektoru i industriji, što im je omogućilo da prikažu kako različite perspektive doprinose unapređenju obrazovanja.

„Snažna partnerstva između obrazovnih institucija, nauke i industrije osnov su vizije u kojoj mladi dobijaju znanje, veštine i vrednosti potrebne da postanu pokretači inovacija i budućeg razvoja“, istakla je Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke.

Još jedan inspirativan deo programa bio je STEM up pič, gde su nastavnici i predstavnici organizacija pokazali kako inovativni nastavni modeli i učionice budućnosti podstiču kreativnost, timski rad i digitalne veštine. Ovo je još jedan dokaz da je inovacija u obrazovanju ključna za razvoj mladih koji će biti spremni za izazove koje donosi savremeni svet.

Drugi dan je, kroz panel Most između privrede i obrazovanja, posebno naglasio vrednost saradnje škola i kompanija. Mentori iz vodećih firmi podelili su iskustva rada sa učeničkim kompanijama, pokazujući kako ova praksa podstiče preduzetnički duh kod mladih, ali i inspiriše same mentore. Sesija posvećena preduzetničkom obrazovanju prikazala ga je kao „alat za ceo život“ – više od pokretanja biznisa, to je način razmišljanja koji razvija kreativnost, sposobnost prepoznavanja prilika i preuzimanja odgovornosti. Panel je okupio stručnjake iz privrede, akademske zajednice i obrazovanja, koji su pokazali kako ovaj pristup približava školu realnim potrebama društva i tržišta rada.

Tokom dva dana razmene ideja, iskustava i vizija pokazalo se da su nauka, tehnologija i preduzetništvo neraskidivo povezani u misiji osnaživanja mladih, dok inovativno, otvoreno i održivo obrazovanje predstavlja ključ za društvo u kojem oni nisu samo pratioci, već postaju nosioci i pokretači promena.

CPN na ECER konferenciji u Beogradu

Djordje Petrovic — Fri, 19 Sep 2025 11:12:32 +0000

Predstavnici Centra za promociju nauke prezentovali su, zajedno sa partnerima, rezultate projekata STEAM Learning Ecologies i IMP>ACT na ESER konferenciji, koja je održana u Beogradu, od 8. do 12. septembra 2025. godine. Tokom treće nedelje septembra 2025. godine, u centru Beograda okupilo se više od 3.000 istraživača iz oblasti obrazovanja na najvećoj edukativnoj konferenciji u Evropi i šire – Evropskoj konferenciji o obrazovnim istraživanjima (European Conference on Educational Research – ECER). Domaćin i organizator događaja bila je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) zajedno sa Univerzitetom u Beogradu, uz pomoć i podršku Centra za promociju nauke i drugih partnera. ECER je jedna od najznačajnijih međunarodnih konferencija u oblasti obrazovanja. Ona okuplja istraživače, praktičare i donosioce odluka iz različitih zemalja sa ciljem da razmene ideje, predstave rezultate svojih studija i diskutuju o ključnim pitanjima obrazovnih politika i prakse. Konferencija se organizuje svake godine u drugom evropskom gradu, što omogućava upoznavanje sa različitim kulturnim i akademskim kontekstima. Učesnici imaju priliku da prisustvuju plenarnim predavanjima, radionicama, simpozijumima i poster prezentacijama, čime se podstiče umrežavanje i saradnja unutar međunarodne zajednice obrazovnih istraživača. Ove godine, tema konferencije bila je Charting the Way Forward: Education, Research, Potentials and Perspectives, što uključuje istraživanja o tome kako obrazovanje može odgovoriti na izazove kao što su demografske promene, tehnologija (uključujući veštačku inteligenciju), blagostanje pojedinca, te kako je obrazovanje pozicionirano u širi društveni kontekst. Centar za promociju nauke predstavio je sa partnerima rezultate dva projekta – STEAM Learning Ecologies (SLE) i IMP>ACT. Kako se SLE projekat privodi kraju, predstavljeni su rezultati analize pilot faze projekta i tipologija SLE zajednica. IMP>ACT konzorcijum je kroz format simpozijuma predstavio niz rezultata dosadašnjeg rada – pregleda literature, teorijske osnove, i razvoj instrumenata koji čine IMP>ACT okvir evaluacije obrazovanja o održivosti i klimatskim promenama, dok se tokom diskusije govorilo o budućim koracima u razvoju projekta. Konferencija je okupila istraživače iz različitih zemalja, nudeći bogat program sa plenarnim predavanjima, radionicama, simpozijumima, mrežnim događajima i sesijama za mlade istraživače. Poseban deo je bio Emerging Researchers’ Conference, gde su mlađi istraživači imali priliku da predstave svoj rad, učestvuju u interaktivnim radionicama i uspostavljaju kontakte sa drugim stručnjacima. Autori ključnih predavanja dolazili su sa različitih univerziteta, uključujući Univerzitet u Beogradu, Univerzitet Zadar, Univerzitet u Edinburgu, Univerzitet u Ljubljani, i druge.