https://www.cpn.edu.rs Osnovni sajt Centra za promociju nauke Thu, 11 Apr 2019 08:24:25 +0000 sr-RS hourly 1 https://wordpress.org/?v=6.9.1 https://www.cpn.edu.rs/elementi-16-3/ Thu, 11 Apr 2019 08:24:25 +0000 http://www.cpn.rs/?p=18416 https://www.cpn.edu.rs/elementi-16-2/ Thu, 11 Apr 2019 08:09:40 +0000 http://www.cpn.rs/?p=18403 Proleće 2019. Centar za promociju nauke predstavlja šesnaesti broj časopisa Elementi

• Tema broja: Seoba na ekrane

04

Šta bismo prvo uradili ujutru da nemamo inbokse koje treba proveriti? Kako bismo komunicirali bez tipkanja i prevlačenja prstima? Odakle bismo dobijali informacije? Možda i najvažnije, kako bismo održali društveni život? Stvorili smo i održavamo kulturu u kojoj živimo u medijima i zavisimo od njih. A tim medijima pristupamo kroz naše ekrane, piše Ivana Nikolić

• Neuronauke: Neuroseksizam – mit koji opstaje

26

Da li je mozak više rodno izdiferenciran nego što je to slučaj sa jetrom, bubrezima ili srcem? „Dvadeset prvi vek ne samo da dovodi u pitanje stare odgovore – on problematizuje i samo pitanje“, smatra kognitivni neurolog Đina Ripon, piše naučni novinar Đorđe Petrović

• Taksonomija: Kako katalogizovati viruse

28

Procene se veoma razlikuju, ali prema najnovijoj studiji, publikovanoj februara ove godine u časopisu PLOS Biology, na Zemlji postoji barem 1,6 miliona vrsta mikroorganizama i gotovo je sigurno da je svaka od njih povezana sa barem jednim virusom, piše naučni novinar Anđela Mrđa

• Intervju: Darko Donevski: Svemir je naša jedina laboratorija

30

Astrofizičar Darko Donevski nedavno je sa međunarodnim timom istraživača pronašao najdalje dosad otkriveno mlado protojato galaksija. Ekskluzivno za Elemente, Darko objašnjava zašto je ovo otkriće važno, govori o izazovima sa kojima su se on i njegove kolege suočavali, kao i o budućnosti protojata radnog i „neinventivnog“ naziva z66OD. Sa Darkom Donevskim razgovarala Ivana Nikolić

• Evolucija: Evolucija lepote

36

Zbog čega se Darvin žalio na muku svaki put kad bi bacio pogled na raskošnu lepotu paunovog repa, objašnjava Igor Živanović, naučni saradnik na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

• Podaci: Književna industrija

44

Analiza faktora koji jednu knjigu čine bestselerom i otkriće univerzalne prirode obrazaca prodaje od ključnog su značaja za razumevanje načina na koji mi, kao društvo, interagujemo sa kulturnim proizvodima, objašnjava Đorđe Petrović

• Matematika: Alisa iza ogledala

50

Činjenica je da je Luis Kerol retko pisao šaljive besmislice za decu i da su njegovi najbolji pokušaji usmereni na odrasle. Matematika je ono što je Alisi dalo mračniju stranu i učinilo je zagonetkom koja može da zabavlja ljude svih uzrasta, vekovima, piše Petar Nurkić, student doktorskih studija na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

• Hemija: Kobni sjaj radijuma

56

Kada je Marija Kiri čula za slučaj „radijum devojaka“, kako su ih nazvali u medijima, užasnuta beznadežnom situacijom u kojoj su se nalazile, izjavila je da bi bila presrećna kada bi mogla da im pruži bilo kakvu pomoć, jer jednom kada ova supstanca uđe u ljudsko telo, ne postoji više nikakav način da se uništi, piše Milica Mitić

• Higijena: Koliko smo bili prljavi kroz istoriju?

62

Engleska kraljica Elizabeta I kupala se jednom mesečno, izgovarajući s ponosom: „Bilo to neophodno ili ne.“ Luj XIV okupao se samo jednom u životu, ali se zato redovno parfemisao i tri puta na dan menjao laneno rublje. U svoje vreme, i jedno i drugo smatrani su izuzetno čistim. Srednjovekovni asketa poput Svetog Jeronima smatrao je da nakon krštenja nema potrebe za drugim kupanjem. Ceo život je postio na vodi, ali je nije koristio u higijenske svrhe i u potpunosti je zanemarivao telo, koje je zaudaralo „mirisom svetosti“. Prema hrišćanskom shvatanju iz Jeronimovog vremena, on je bio čist jer mu je duša bila čista. Za jednog Rimljanina biti čist značilo je svakodnevno višečasovno potapanje u vodu različite temperature, a zatim uklanjanje strugačem prljavštine i ulja sa kože – i to uglavnom u društvu i bez ikakvog sapuna, piše Đorđe Petrović

• Književnost: Šekspirov svet nauke

70

Vilijam Šekspir s velikim entuzijazmom nastoji da u svoje narative utka savremenu naučnu misao, i podstakne čitaoca na interakciju s njom. Čak i onda kada nam predstavlja čudesno, on nam u drugom planu istovremeno pruža objašnjenja tih čudesa, piše Stefan Aćimović, doktorant na Katedri za književnost, žurnalistiku i interkulturnu komunikaciju Južnog federalnog instituta u Rostovu na Donu, Rusija

• Muzika: Muzika novih svetova

76

Plantaže, farme, bircuzi i zatvori – na takvim mestima su Džon i Alan Lomaks tražili pevače i pesme koje bi snimali i sa kojima bi kasnije upoznavali američku javnost, oslobađajući tako umetnost dvorskog i akademskog snobizma, pišeNenad Pejović, gitarista grupe Kanda, Kodža i Nebojša

• Strip: Neraskidive veze

81

Davno je primećeno da Periodni sistem elemenata grafičkim prikazom podseća na veliku tablu stripa. Nauka i deveta umetnost prešli su dalek put od prvog hemijskog koktela ubrizganog u Kapetana Ameriku i pojave kriptonita u Supermenu do danas, piše Nikola Dragomirović, diplomirani arheolog, strip kritičar i esejista

• Konferencije: Ka odgovornom STEM obrazovanju

86

Na konferenciji je učestvovalo više od pedeset govornika iz deset zemalja Evrope, kao i oko dvesta nastavnika i učitelja iz cele Srbije, piše Marjana Brkić, vođa projekata Scientix i STEM School Label na nacionalnom nivou

• Godina neuronauka: Sve strane neuronauka

88

Tokom 2019. godine neuronauke će biti u naučnom fokusu u Srbiji, zahvaljujući čitavom nizu događaja i aktivnosti u kojima učestvuje i Centar za promociju nauke, piše Marjana Brkić

• Umetnost i nauka: Trijenale proširenih medija

89

Gost ovogodišnjeg trijenala biće i multimedijalni umetnik Virgil Vidrih, velika zvezda art & science scene iz Austrije, piše Jelena Marta Glišić, likovna umetnica i jedan od selektora ovogodišnjeg Trijenala proširenih medija u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“

• U centru: Maj mesec matematike – istraži koordinate

90

Manifestacija će trajati od 9. do 31. maja širom naše zemlje. Međutim, program M3 počinje i pre samog otvaranja. Od 4. do 25. marta CPN je organizovao nacionalnu kampanju mapiranja naučnopopularnih matematičkih događaja koji se održavaju tokom maja. Mapiranje manifestacije Maj mesec matematike je poziv nastavnicima, profesorima, učiteljima i svima koji su posvećeni obrazovanju i popularizaciji nauke na teritoriji Republike Srbije, koji imaju dobru praksu u svojoj nastavi i koji kroz neformalno obrazovanje žele da javnosti predstave interesantne matematičke metode, pojmove ili događaje sa svojih časova, piše Boris Klobučar, stručni saradnik za programske aktivnosti u CPN-u

• Reportaža: Kolokvijum zabavne matematike

92

Lisabonski kolokvijum posvećen zabavnoj matematici završen je s mnogo razmenjenih zagonetki i matematičkih izazova, s novim prijateljstvima i pozivima na saradnju, i uz želju da se za dve godine učesnici ponovo okupe, ekskluzivno za Elemente iz Lisabona piše Aleksandra Ravas, diplomirani matematičar, jedan od ambasadora Globalnog matematičkog projekta i popularizator matematike]]> https://www.cpn.edu.rs/elementi-15/ Wed, 26 Dec 2018 10:39:30 +0000 http://www.cpn.rs/?p=17946 https://www.cpn.edu.rs/elementi-15-2/ Wed, 26 Dec 2018 10:38:05 +0000 http://www.cpn.rs/?p=17935 Zima 2018. Centar za promociju nauke predstavlja petnaesti broj časopisa Elementi

• Tema broja: Vek i po periodnog sistema hemijskih elemenata

04

Čitava naredna godina proteći će u znaku Periodnog sistema: u februaru će se navršiti tačno 150 godina otkad ga je objavio ruski naučnik Dmitrij Mendeljejev. Najjednostavniji odgovor na pitanje zašto slavimo tabelu hemijskih elemenata jeste da na njoj počiva – baš sve, piše Ivana Nikolić

• Kome će stići pismo adresirano imenima elemenata iz Periodnog sistema?

08

Da bismo odgovorili na ovo neobično pitanje, moramo da se osvrnemo na nekoliko priča o Periodnom sistemu elemenata. Kako red nalaže, počećemo od njegovog otkrića, preko razvoja, a završićemo prikazom njegovog današnjeg oblika, objašnjava Aleksandar Dekanski, naučni savetnik Centra za elektrohemiju Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu

• Veštačka inteligencija u službi borbe protiv oružanog nasilja

22

Koristeći alate veštačke inteligencije da dekodiraju jezik čikaških bandi, istraživači se nadaju da će uspeti da reaguju pre nego se onlajn nasilje prelije u realni svet, piše Ivana Nikolić

• Poljoprivreda: Roboti na njivi

24

Ideja da će roboti ući u sve sfere društva i preuzeti većinu ljudskih poslova odavno je tema fikcije, a sve više i realnosti. Najnoviji primer za to je sve veći upliv robotske tehnologije u oblast agrikulture i nastanak takozvanog pametnog uzgoja (eng. smart farming) i precizne poljoprivrede (eng. precision agriculture), koja ima za cilj da primenom pametnih tehnologija modernizuje, olakša i unapredi obavljanje uzgajivačkih poslova i kvalitet poljoprivredne proizvodnje, kako na industrijskom tako i na planu pojedinačnih domaćinstava, objašnjava naučni novinar Andrej Samardžija-Šušić

• Saobraćaj: Moralne mašine

26

Ideja da se smanji potrošnja goriva, gužve na ulicama, ali i broj saobraćajnih nesreća, koje su u 90 odsto slučajeva izazvane greškama vozača, dovela je do revolucije u automobilskoj industriji samoupravljajućih automobila. Međutim, postavlja se pitanje na koji će način ova vozila odlučivati u različitim saobraćajnim situacijama kada u pitanju budu ljudski životi? Opširnije o ovoj temi piše naučni novinar, Anđela Mrđa

• Skriveni grad

28

U otprilike isto vreme kada su drevni Egipćani gradili svoje grandiozne piramide, ovi omaleni termiti Syntermes dirus su, kopajući tunele i gnezda kroz zemlju, na njenoj površini stvorili impozantne kupaste humke koje i danas postoje u severoistočnom Brazilu, a toliko su brojne da se čak mogu videti iz svemira, piše naučni novinar, Đorđe Petrović

• Istorija: Tragom jednog Galilejevog pisma

30

Četrdesetjednogodišnji istoričar i antropolog Salvatore Rićardo, postdoktorand na Univerzitetu u Bergamu, u Italiji, nije mogao da zamisli da će ga slučajna kompjuterska pretraga u prostorijama Britanskog kraljevskog društva učiniti slavnim u naučnim krugovima širom sveta, piše Ivana Nikolić

• Intervju: Da li se nauka i društvo razumeju?

32

Nećemo nikada moći da se specijalizujemo za sve čime se nauka bavi. Ipak, biti svestan kako ona funkcioniše i čemu može da doprinese, jako je važno. Ne treba očekivati rešenja u kratkom roku. Danas je ispravnije govoriti o kulturi nauke u društvu. Ko bi trebalo da širi takvu vrstu nauke? Mediji svakako imaju svoju ulogu u tome. Ali ipak najbolji vid takve vrste učenja obezbeđuju škola i obrazovni sistem. Osobe koje su obrazovanije ujedno su i otvorenije prema nauci i istraživačkom radu zato što imaju izraženiju kritičku svest. U suprotnom preovladava pomalo šizofreničan odnos, gde se previše očekuje od nauke i ukoliko ne dođe do brzih rezultata, nastupa ogromno razočaranje. Na taj način se stvara slika nauke kao neke vrste supermarketa, ekskluzivno za Elemente intervju sa Masimijano Bukijem pripremila novinarka, RAI-ja, Marina Lalović

• Nesanica

38

O njoj se oduvek pisalo i pričalo, čak su i pesme ispevane o nesanici. I dok je u prošlosti mnogima bila muza, nesanica danas većini zadaje ozbiljne probleme, objašnjava Ivana Nikolić

• Srednjovekovni roboti

45

Srednjovekovni automati imali su ogroman uticaj na sve što se dešavalo u tom periodu i pripremili su uslove za dolazak novog doba. Omogućili su srednjovekovnom čoveku postepenu emancipaciju od moćne prirode, koja prestaje da se piše velikim slovom i počinje da se posmatra kao zbir povezanih mehaničkih procesa. Postavili su važna pitanja o granicama znanja i stvaranja, vezi između ljudi i tehnologije, o razlici između prirodnog i veštačkog, ali i o tome šta je to život. Na sva ova pitanja odgovaramo i danas, piše Đorđe Petrović

• Fuj! Bljak!

52

Ako svako od nas tokom dana proguta veliku količinu sopstvene pljuvačke, zašto bi malo ko pristao da popije istu ili manju količinu iz čaše, istražuje Igor Živanović, naučni saradnik na Odeljenju za filozofiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

• Priča o slatkišima

58

Zašto je bananica tako pufnasta,kako je struktura slatkiša tolikoraznovrsna kada im je svima zajed- nička komponenta šećer, i da li je Negro zaista dobar za grlo? Kada i gde su nastali prvi slatkiši i kakav je bio naš odnos prema njima kroz vreme? Istražuje Milica Mitić

• Astronomija Aboridžina - iskra svemira u pustinjskom pesku

64

Aboridžinska astronomija ima sve uslove da načini most koji će pomoći da se približe prošli i sadašnji svetovi i tradicije. Ona je napokon postala priznata i u univerzitetskim krugovima, a pojedine institucije poput Univerziteta Zapadna Australija otvorile su specijalne postdiplomske kurseve posvećene njenom izučavanju, piše istraživač i pisac, Darko Donevski, doktor astrofizike u oblasti evolucije galaksija

• Poziv na saradnju

70

Jezik nauke formira jednu vrstu lingvističke ograde, jezičkog Berlinskog zida, jasne granice između naučne konceptualizacije i književne kristalizacije. Verbalna opreznost naučnika se podrazumeva. Ukoliko se igra po pravilima, zabranjeno je saopštiti više od jednog značenja jednom rečju, izaći izvan granica strogog logičkog diskursa; ili pak govoriti o privatnim iskustvima u kontekstu predmeta istraživanja. Literarni stvaraoci, sa druge strane, instruirani su pravilima svoje igre da postupaju suprotno, radeći sve ono što naučnici ne smeju, piše Stefan Aćimović, doktorant na katedri za književnost, žurnalistiku i interkulturnu komunikaciju Južnog federalnog instituta u Rostovu na Donu, Rusija

• Sinergija dokumentarnosti

75

Svet oko nas, prirodne lepote, nauka, ljudska iskustva, pa čak i lepota skrivena iza užasa, sve su to primeri kako naše okruženje može da nas iznenadi. Strip autorima nije potrebno hermetično zaključavanje u fikciju i odvojenost od sveta da iznedre vrhunska ostvarenja devete umetnosti, eksperimentišu sa žanrovima i načinima pripovedanja, piše Nikola Dragomirović, diplomirani arheolog Filozofskog fakulteta u Beogradu

• Mejkeri, nauka i umetnost

82

Novembar je u Centru za promociju nauke protekao u znaku nesvakidašnjeg spoja nauke i umetnosti, donoseći niz zanimljivih aktivnosti za sve generacije, piše naučni komunikator, Boris Klobučar

• TIMSS je u elementu

86

U glavnoj studiji TIMSS 2019 planirano je da učestvuje reprezentativni uzorak od 165 škola i preko 4500 učenika iz Srbije, pišu Ivana Đerić, nacionalni koordinator TIMSS istraživanja u Srbiji i Nada Ševa, rukovodilac istraživačkog tima sa Instituta za pedagoška istraživanja u Beogradu

• Scientix konferencija u Beogradu

87

Treći ciklus Scientix projekta se u Srbiji završava međunarodnom konferencijom „Ka odgovornom STEM obrazovanju“, koja će se 22. i 23. februara 2019. godine održati u Beogradu, piše Marjana Brkić, članica tima za razvoj art+science programa

• Intervju: Entuzijazam bez kog se ne može

88

Ovih dana veliku pažnju javnosti privukao je uspeh mlade naučnice dr Jelene Vladić sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, kojoj je 8. novembra, u Bratislavi, svečano uručeno priznanje za najboljeg mladog naučnika iz Srbije, Danubius Young Scientist Award. Sa dr Jelenom razgovarala Anđela Mrđa

• Tajna istorija Univerziteta Stanford

92

Kako je jedan neobičan simpozijum u Americi spojio dve matematičarke i slavnog britanskog matematičara Kita Devlina, i doveo do posete čuvenom Univerzitetu Stanford, Ekskluzivno za Elemente iz San Franciska tekst pripremila Tijana Marković, matematičar i ambasadorka Globalnog matematičkog projekta ]]> https://www.cpn.edu.rs/elementi-14-2-2/ Fri, 19 Oct 2018 07:43:13 +0000 http://www.cpn.rs/?p=17517 https://www.cpn.edu.rs/elementi-14-2/ Fri, 19 Oct 2018 07:34:33 +0000 http://www.cpn.rs/?p=17490 Jesen 2018. Centar za promociju nauke predstavlja četrnaesti broj časopisa Elementi[:]

• Tema broj: Teorije zavere

04

I sve dok nekom magijom ne budemo jednog dana uspeli da otkrijemo direktan i neposredan pristup realnosti, teorije zavere će izranjati – često u obliku neobičnih i neverovatnih tumačenja sveta oko nas, katkad potpuno bezumnih i zaista opasnih, a ponekad kao običan ljudski odgovor na društvene i tehnološke promene. Uprkos tome što ne zadovoljavaju odgovarajuće kriterijume da bi mogle da se kvalifikuju kao teorije, zbog čega ne mogu ni da postanu deo nekog šireg istraživačkog programa, neke od njih svakako zavređuju da budu proverene i istražene, što zbog svoje sadržine, što zbog potencijalno ozbiljnih posledica po širu zajednicu, piše Ivan Umeljić

• Intervju: Ognjen Rudović: Prijatelji dece  sa autizmom

22

„Autizam me je fascinirao iz dva razloga. Prvo, osobe sa autizmom imaju izazov da ‘čitaju’ ekspresije lica tipičnih osoba. Zbog toga sam želeo da usmerim svoje istraživanje ka pomoćnim sredstvima koja bi im omogućila da lakše nauče da interpretiraju izraze lica i druge socijalne znakove, poput pokreta tela i glasova. Drugi razlog je bio moj inicijalni susret sa decom i njihovim roditeljima u Udruženju za autizam u Beogradu. Nakon tog susreta shvatio sam koliko je terapija za decu sa autizmom kompleksna i koliko stvari se može poboljšati, kaže istraživač Ognjen Rudović sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu u razgovoru sa Ivanom Nikolić

• Ogrnute prašinom: najdalje galaksije u univerzumu

30

Fenomen evolucije prožima celu prirodu, a evolucija galaksija suštinski se ne razlikuje previše od evolucije čoveka, piše Darko Donevski, sa laboratorije za astrofiziku u Marseju

• Od emocionalne zaraze do emocionalnog razvoja

36

Model babuške predstavlja slikovit prikaz shvatanja empatije. Njeni unutrašnji slojevi su bazični, emocionalni i bez ili s malo kognitivne kontrole, dok spoljašnji oslikavaju visoko razvijene i kognitivno kompleksne empatičke sposobnosti, objašnjava Igor Živanović naučni saradnik na odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

• Polovi lično

42

Dominantnost dva svima poznata pola i dalje se smatra jednom od velikih misterija u biologiji. Još je Ronald Fišer, otac savremene populacione genetike, predložio misaoni eksperiment u kome razmatra postojanje organizma sa tri ili više polova kao model za objašnjenje prednosti polnog razmnožavanja u odnosu na bespolno, objašnjava populacioni genetičar, Bojan Kenig

• Pripitomljavanje polarnih lisica

46

Pedesetih godina 20. veka ruski genetičar Dmitrij Beljajev započeo je u Sibiru jedan od najdugotrajnijih i, po mišljenju nekih autora, jedan od najinteresantnijih evolucionih eksperimenata: ukrštao je jedinke srebrne lisice (Vulpes vulpes) sa namerom da selekcijom kroz generacije dobije pripitomljene životinje, navodi Eva Kamerer, docentkinja na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

• Neverovatne mašine profesora Lucifera Gorgonzole Batsa

54

Rub Goldbergovo ime ušlo je u MerijamVebsterov rečnik engleskog jezika kao pridev, koji označava „komplikovan i apsurdan način za postizanje nečega što je moglo da se reši jednostavno“, piše Boris Klobučar

• Krađa koja je stvorila modernizam

58

Tačno sto godina nakon krađe Mona Lize profesor istorije umetnosti na Američkom univerzitetu u Rimu, Noa Čarni, objavio je knjigu Kradljivci Mona Lize: O krađi najpoznatije slike na svetu, čije je jedno poglavlje adaptirano i objavljeno 2014. godine u časopisu Arte Individuo y Sociedad. Ovaj rad pokušava da pokaže da su i Pikaso i Apoliner znali da su statue ukradene i da su obojica ili makar jedan od njih bili uključeni u krađu, a do takvih tvrdnji autor dolazi kombinujući svoja znanja iz istorije umetnosti i kriminologije, piše Jovana Nikolić

• Od Vitruvijevog čoveka do Helene Glover

62

Idealni sportista s početka 20. veka trebalo je da bude „srednje građe“ i malo puniji. Tako je bilo sve do takozvanog „velikog praska u tipovima građe“, do kog je došlo sredinom prošlog veka, kada naučnici počinju da zagovaraju jednu novu ideju – da bi građa tela ipak trebalo u što većoj meri da odgovara zahtevima discipline kojom se sportista bavi, piše Anđela Mrđa

• Šta nauka kaže o našem omiljenom refleksu?

66

Smejemo se između 20 i 200 puta na dan, sa razlogom, bez razloga, retko sami, najčešće u društvu, sa prijateljima, simpatijama i ljubavnicima, u lepim i manje lepim prilikama. Smeh je „seksi“, smeh je „jeftin“ i smeh je dokaz naše društvenosti, opisuje Ivana Nikolić

• Glave pune straha i nade

74

U istoriji stripa autobiografski radovi na temu psihijatrijskih oboljenja pojavljuju se relativno kasno. Tek od devedesetih godina 20. veka i razvoja slice of life grafičkih romana, javljaju se i primeri da autor na ovaj način komunicira sa čitaocima i pripoveda o svom duševnom stanju. Prikazi psihijatrijskih oboljenja u stripu, kada su autentični, deo su spoznaje okoline, ali i rehabilitacije, objašnjava Nikola Dragomirović

• Matematika, nauka mladih

80

Postoji mišljenje da je Fildsova medalja rezultat suparništva između Alfreda Nobela i matematičara Goste Mitag-Leflera oko Nobelove supruge, a da potencijalni dobitnik mora biti mlađi od 40 godina zato što, kako je to formulisao G. D. Hardi, „matematika je, znatno više od bilo koje druge nauke ili umetnosti, namenjena mladima“, piše Aleksandra Ravas

• Zaboravljeni heroji priče o Enigmi

94

Rad poljskih razbijača šifri utabao je stazu Alanu Tjuringu da dešifruje nemačke poruke u Drugom svetskom ratu. U svojoj knjizi X, Y & Z, Dermot Tjuring, rođak velikog matemaričara, priča uzbudljivu priču o grupi poljskih matematičara koji su shvatili mnogo toga o načinu funkcionisanja Enigmi, nemačkih mašina za kodiranje, godinama pre nego što je to Tjuring uradio, piše Đorđe Petrović

• Otkrića

20

Rubrika otkrića donosi zanimljivu priču o neizvesnoj budućnosti električnih automobila, piše Ivana Nikolić

• Eksperimenti: Mars na Zemlji

18

Koliko god simulacija života na „Crvenoj planeti“ izgleda primamljivo, postavlja se pitanje njene efikasnosti, jer lažni astronauti – za razliku od onih pravih – ipak imaju dugme u slučaju opasnosti, a to je momentalni povratak u realnost, objašnjava Ivana Nikolić

• Stručni seminar: Primena misaonih eksperimenata u nastavi

34

Misaoni eksperimenti svoju primenjivost nalaze u svim nastavnim predmetima, u gotovo svim načinima izvođenja nastave, mogu da budu deo svakog metoda prenošenja i sticanja znanja, nezaobilazni su u procesu učvršćivanja i retencije znanja i pružaju neograničen prostor za inovaciju u sferama nastave, obrazovanja i vaspitanja, objašnjava profesor sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Mašan Bogdanovski

• 2018: godina projekata

88

Ako je neka godina u relativno kratkoj istoriji postojanja Centra za promociju nauke obeležena međunarodnom saradnjom i evropskim projektima, onda je to svakako 2018, ističe Dobrivoje Lale Erić

• Umetnost u doba veštačke inteligencije

90

Nema sumnje, veštačka inteligencija je ključna tehnologija našeg vremena i jedan od najvećih društvenih izazova pred nama. Kao i svaka nova tehnologija, ona može doneti emancipaciju, ali takođe može stvoriti i nove oblike eksploatacije, nepravde i nejednakosti, piše Petar Laušević

• Finalna konferencija Re@WBC projekata u Beogradu

91

U zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu, 10. septembra održana je finalna konferencija projekta Enhancement of HE research potential contributing to further growth of the WB region – Re@WBC, koji je kofinansiran kroz program Erasmus+, a koordiniran od strane Univerziteta u Nišu, piše Katarina Anđelković

• Ovo je godina Evropske kulturne baštine

92

Širom Evrope 2018. godina protiče u znaku širenja svesti o značaju očuvanja kulturne baštine. Niz događaja, aktivnosti, inicijativa i akcija kojima se slavi zajednička evropska zaostavština, ali i njena raznolikost, osmišljen je radi povezivanja građana u nastojanju da se bolje upoznaju sa kulturnom baštinom. Cilj je da se osnaži osećaj pripadnosti zajedničkom evropskom prostoru među svima koji tu žive, piše Julija Bala]]> https://www.cpn.edu.rs/elementi-13-2/ Tue, 10 Jul 2018 14:46:31 +0000 http://www.cpn.rs/?p=17115 https://www.cpn.edu.rs/elementi-13/ Mon, 25 Jun 2018 08:26:41 +0000 http://www.cpn.rs/?p=17061 Leto 2018. Centar za promociju nauke predstavlja trinaesti broj časopisa Elementi[:]

• TEMA BROJA: Urbana evolucija

06

Broj gradova raste poput kokica koje se peku sve brže i ima ih sve više. Urbanim evolucionistima tek predstoji da otkriju nove priče o vrstama sa kojima delimo životni prostor i objasne kako se prilagođavaju. Šta im dobro donosi život u gradovima a šta ih u njima ugrožava? Evolucija je odavno stigla u grad i odvija se ovde i sada, piše Jovana Nikolić.

• Intervju: Meno Shilthauzen

13

”Postoji mnogo načina na koje se vrste adaptiraju na urbano okruženje. Mi, evolucioni biolozi, uvek smo bili frustrirani činjenicom da je tako teško posmatrati kako se evolucija odvija. U kasnom 20. veku evolucioni biolozi su počeli da shvataju da su ogromne promene koje proizvode ljudi u okruženju zapravo ”prirodne laboratorije” u kojima možemo pratiti evoluciju na delu”, u razgovoru sa Jovanom Nikolić kaže Meno Shithauzen, autor knjige Darwin Comes to Town.

• Otkrića

18

Rubrika Otkrića donosi priče o virusosferi, moreplovcima kamenog doba i istraživanju masi života na Zemlji.

• Dobre pčele: misterije superorganizma

24

Onog trenutka kad interesi višeg nivoa postanu dominantni, može se smatrati da je formiran novi nivo organizacije života, bilo da se od prostijih elemenata, kakve su organele, formiraju ćelije, ili da višećelijski organizam nastaje od jednoćelijskih. Najnovija istraživanja ukazuju na to da je transfer adaptivne vrednosti omogućen upravo kooperacijom, ”da je oblikovanje kooperativnih interakcija između jedinica nižeg nivoa nužni korak u evolucionim tranzicijama”, piše Eva Kamerer.

• Dobro došli u budućnost!

32

Mnogi tvrde da ćemo do kraja ovog veka razviti takozvanu veštačku opštu inteligenciju (artifical general intelligence) - mašine koje će biti sposobne da rade isto što i ljudi (human level performance). Ako je ovo predviđanje tačno, nameću se tri veoma važna pitanja: u trenutku kada mašine postanu bolje od nas, da li ćemo moći da osiguramo bezbednu i iole normalnu koegzistenciju sa njima; kakav će uticaj ove misleće mašine imati na poslove koje mi, ljudi, (i dalje) obavljamo; i da li se i u kojoj meri možemo osloniti na algoritme i verovati da oni mogu da budu nepristrasni i transparentni, pita se Ivana Nikolić.

• Šta sanjaju slepi ljudi?

42

Početkom 21. veka Helder Bertolo je ustanovio ne samo to da osobe koje su slepe od rođenja sanjaju, već i da mogu grafički da prikažu svoje snove, i to na takav način da nepristrasnom posmatraču njihovi crteži izgledaju kao zadovoljavajuće grafičke predstave vizuelnog sadržaja, objašnjava Igor Živanović.

• Rečnik neprevodivih ljubavnih pojmova

48

Ako je ključna funkcija jezika da nam pruži ”mapu” koja će nam omogućiti da razumemo svet, ”neprevodive” reči ne samo što nam mogu ukazati na kulturne razlike na našoj jezičkoj mapi, već nam mogu reći da sa njom možda nešto nije u redu. Ne bi bilo zgoreg ako bismo naučili ponešto o tome kako druge kulture crtaju svoje mape i kako ljudi koji im pripadaju razumeju svet oko sebe i - ljubav, piše Anđela Mrđa.

• Kako smo hranili bebe: majčino mleko i njegove alternative kroz vekove

54

Od starog Egipta do danas, majčino mleko se smatralo najzdravijim načinom ishrane odojčadi. A kada majke nisu mogle - ili nisu htele - da doje svoje novorođenče, pribegavalo se drugim opcijama koje su humano mleko povremeno bacale u zapećak, piše Ivana Nikolić.

• Prvi element

60

Kako je čovek zahvaljujući vatri sišao sa drveta, razvio društvene odnose, ali i apstraktno mišljenje, opisuje Jovana Nikolić.

• Naučni krug

65

Ako je verovati istraživačima, do sledeće revolucije u industriji pametnih telfona moglo bi doći upravo zahvaljujući spektrometrima ili sličnim senzorskim rešenjima, piše Anđela Mrđa.

• Šta su nama brojevi?

66

Unievrzum je star otprilike 13,7 milijardi godina, Zemlja oko 4,5 milijardi, dok je eukariotski život star oko tri milijarde godina. Mnogo se spori o tome kada smo se tačno mi, moderni ljudi, prvi put pojavili, ali nema sumnje da smo tu oko 100.000 godina. Mi smo zaista mladi. Ipak, uprkos našoj mladosti, umnogome smo oblikovali planetu na kojoj boravimo tako zanemarljiv period njenog postojanja. Brojevi su, kako ćemo videti, imali značajnu ulogu u tome kako se i zašto to dogodilo, kaže Boban Trifunović.

• Beskrajne mogućnosti

72

Multiverzum može biti magično mesto, ispunjeno čudovištima ili boljim verzijama našeg sveta. Strip umetnici ga mogu upotrebiti kao poligon da pomire scenarističke razmirice, ili stvore verzije likova koje ne funkcionišu u ustaljenom kanonu. Neki od autora će ga koristiti da otelotvore najveće strahove čitalaca, dok će se drugi opredeliti da nam kroz njega pokažu svet u ogledalu, ogoljen, iskrivljen ili satiričan, objašnjava Nikola Dragomirović.

• U centru

79

Rubrika U centru donosi priču o ovogodišnjem Maju mesecu matematike.

• Evropa

81

Rubrika Evropa donosi priče o budućnosti STEM obrazovanja i odgovornom istraživanju i inovacijama.

• Kako čitati i razumeti naučni rad: vodič za laike

84

”Čitanje naučnog rada u potpunosti je drugačiji proces od čitanja članka o nauci na blogu ili u novinama. Ne samo što odeljke čitate različitim redom od izloženog, nego ste prinuđeni i da pravite beleške, čitate rad više puta i najverovatnije potražite druge radove radi razumevanja nekih detalja.” Elementi prenose tekst Dženifer Raf sa Univerziteta u Teksasu objavljen na njenom blogu na kom redovno objavljuje tekstove o naučnoj pismenosti i komentare o kontroverznim pseudonaučnim temama.

• Kako smo brendirali nauku?

88

”Kako građani doživljavaju nauku? Šta ona za njih predstavlja? Kako prikazati znanje? Ovo su samo neka od pitanja koja smo uputili sami sebi, ali i građanima koji su nam davali najrazličitije primere ličnog doživljaja nauke onoga što ona predstavlja u širem društvenom kontekstu”, piše Slobodan Jovanović Coba.

• Intervju

90

”U jednom svom malom eksperimentu koji još nisam objavila bavim se rodom insekata Anthroherpon o kome ne znamo gotovo ništa. Ne znamo koliko dugo žive, čime se hrane, kako se razmnožavaju. Bavim se evolucijom u podzemnim ekosistemima i zanima me zašto svi ti insekti naseljavaju pećine kada su uslovi u njima negostoljubivi, kako preživljavaju i adaptiraju se na ta staništa. Pećine su jedan od najneistraženijih ekosistema, zajedno sa najdubljim delovima okeana”, kaže u razgovoru sa Jovanom Nikolić Iva Njunjić, biospeleolog iz organizacije Taxon Expeditions.]]> https://www.cpn.edu.rs/elementi-12/ Thu, 12 Apr 2018 09:43:54 +0000 http://www.cpn.rs/?p=16572 Proleće 2018. Centar za promociju nauke predstavlja dvanaesti broj časopisa Elementi[:] Dvanaesti broj časopisa Elementi pojavljuje se na kioscima tačno dva veka nakon patentiranja bicikla. Upravo ovom izumu posvećen je temat broja. Osim temata posvećenog biciklu, novi Elementi donose i priče o tome šta organizam radi lekovima, samoobmanjivanju, zabludama o brzom čitanju, levorukim i desnorukim životinjama, softveru koji piše smislene SF priče, Pompeji, Frankenštajnu, stripu, kao i intervju sa čuvenim matematičarom Kitom Devlinom. Istražite više o sadržaju dvanaestog broja.

• TEMA BROJA: Bicikl - prva dva veka

06

Predanje kaže da je za sve „kriv“ indonežanski vulkan Tambora, koji je 1815. godine eksplodirao i pritom izbacio dotad najveću poznatu količinu prašine u vazduh i učinio narednu, 1816. „godinom bez leta“ na većem delu severne Zemljine hemisfere. Glad je dostigla neverovatne razmere, pa su konji masovno ubijani zbog nestašice stočne hrane. Na pozornicu istorije u tom trenutku stupa baron Fon Drajz, koji, upravo zbog manjka konja, konstruiše svoju „mašinu za trčanje na dva točka“, piše Ivana Nikolić.

• I nakon dva veka - živo je!

14

Danas se doktor Frankenštajn i njegovo čudovište mahom pominju u diskursu o novim tehnologijama koje su donedavno zvučale kao puki proizvod naučne fantastike, piše Boban Trifunović.

• Otkrića

22

Rubrika Otkrića donosi priče o tome kako razlikovati umetnost od onoga što nije umetnost, zašto se bebe ne smeju odmah po rođenju, kako razvoj tehnologije utiče na evoluciju ljubomore, ko je adolescent, kako smo izašli iz vode, i o najstarijem kičmenjaku na planeti.

• U centru

32

U velikoj zajedničkoj prostoriji, na dva stola grupa ljudi sastavlja delove svog LEGO robota. Devojka pored lemilicom spaja poslednje komponente na svoju elektronsku pločicu. Nekoliko studenata na tribini pored čita časopise sa „uradi sam“ projektima. Na spratu iznad grupa arhitekata na testeri seče delove za veliku maketu. Brujanje mašina i graja vrednih kreativnih ljudi ispunjavaju čitav prostor. Ovo je pravo mesto da se inspirišete. Pravo mesto da napravite nešto. Dobro došli u Mejkers spejs!

• Samoobmanjivanje

34

Samoobmanjivanje je vrsta iracionalnosti koja je specifična za čoveka. Za razliku od ljudi, životinje ne mogu da se samoobmanjuju, one su jednostavno prepuštene toku događaja koji je van njihove kontrole i kome ne mogu da se odupru, piše Igor Živanović.

• Istine i zablude o brzom čitanju

40

Volite knjige, a bojite se da nemate dovoljno vremena za sva dela koja biste voleli da pročitate? Zahvaljujući mahnitom napretku tehnologije, brzo čitanje se ponovo vraća u modu. Sada možete bukvalno da „jedete knjige“. Ili je to još jedna od zabluda u vezi sa ovom tehnikom, istražuje Ivana Nikolić.

• Može li robot da napiše simfoniju?

45

SciFiQ je uspešno položio Tjuringov test, kojim se utvrđuje da li je veštačka inteligencija uspela da prevari čoveka, tačnije, da li je uspela da ga navede na pomisao da komunicira sa drugim čovekom, a ne sa sklopom strujnih kola, mikročipova, kablova, procesora i hladnjaka. Da li će ovaj ili neki drugi kompjuterski program zauvek ukloniti pisce sa književne pozornice, poput mašine iz romana 1984 Džordža Orvela, pita se Boban Trifunović.

• Levoruke i desnoruke životinje

48

Psi, mačke, pčele, konji, kenguri, papagaji, kornjače, žabe, kitovi, pilići... i majmuni, takođe su „levoruki“ i „desnoruki“, a ovi poslednji mogli bi da odgovore na viševekovnu enigmu o ljudskoj desnorukosti, piše Anđela Mrđa.

• Zadovoljstvo, kvalitet i cena

52

„Problem nastaje kada neki ljudi krenu da nabrajaju sve te ukuse i arome koje misle da su osetili. To onda dospe na etiketu na boci vina iako pre podseća na recept za voćnu salatu“, citiraju Hjua Džonsona u svom tekstu o vinu Ivan Umeljić i Jelena Ćirić.

• Šume koje nestaju

58

Kada je Hans Kristijan Andersen tokom svoje plovidbe po evropskom Amazonu stigao i do Balkana, pisao je kako na njegovoj teritoriji žive šumski ljudi, koji su čitav život posvetili šumama i retko ih napuštaju. Pisao je još i kako guste, mračne, listopadne šume prekrivaju ogromna prostranstva naše sadašnje zemlje i kako su stabla debela i stara, piše Jelena Gavrilov.

• Šta organizam radi lekovima?

64

Kako bi efikasnije komunicirali unutar šire naučne zajednice, istraživači pribegavaju osmišljavanju karakterističnih akronima. Često se događa da interna skraćenica koja je skovana oko jedne istraživačke grane vremenom pređe u opšti naučni jezik. Tako je iz farmakokinetike potekao akronim LADME, koji opisuje i objašnjava reakciju organizma na lek u svakoj fazi njegovog puta kroz telo, piše Anđela Mrđa.

• Razumete li stripove?

70

Dinamika razvoja stripa kao umetnosti dosegla je vrhunac tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Revolucija Mebijusa i „Metal irlana“ u Francuskoj, potom i vrtoglavi proboj japanskih mangi na svetsko tržište, kao i neizostavan uticaj koji je Špigelman učinio sa Mausom na ameičkoj strip-sceni, samo su neki od temelja ustoličenja stripa kao ozbiljne i opšteprihvaćene forme umetnosti. Danas je scena takva da se ne postavlja pitanje niti izražava sumnja u ovakvo stanje stvari. Ta bitka je dobijena pre tridesetak godina. U takvom kulturološkom spektru neminovnost je i potreba za kanonizovanjem, objašnjava Nikola Dragomirović.

• Poslednji dani Pompeje

76

Iz grada koji se smatra svojevrsnom vremesnkom mašinom posetioci su često odnosili predmete kao suvenire, ali je uprkos tome uspeo da arheolozima i istoričarima pruži brojna svedočanstva o jednom običnom danu u Rimskom carstvu u prvom veku nove ere, piše Jovana Nikolić.

• Evropa

81

Rubrika Evropa donosi priče o BESTPRAC inicijativi, inovacijama u STEM obrazovanju i Međunarodnom danu devojaka i devojčica u nauci.

• Izlazak iz okvira – intervju sa Kitom Devlinom

84

„Više puta sam rekao, mislili su da se šalim, ali nisam se šalio, da su video-igre postojale 350. godine pre nove ere, Euklid ne bi napisao knjigu pod nazivom Elementi, već bi napravio video-igru za učenje geometrije pod nazivom Elementi“, kaže u razgovoru sa Aleksandrom Ravas i Tijanom Marković matematičar i promoter nauke Kit Devlin.]]> https://www.cpn.edu.rs/elementi-12-2/ Thu, 12 Apr 2018 09:37:55 +0000 http://www.cpn.rs/?p=16624