ЦПН

Проглашене победнице Отвореног позива за фотографе и песнике „Климатска акција кроз поезију и фотографију“

Djordje Petrovic — Tue, 22 Apr 2025 14:08:13 +0000

Фотографкиња Тања Бажалац из Београда и песникиња Сњежана Врачар Михелач из Пуле, која живи и ради у Љубљани, победнице су међународног art+science отвореног позива за фотографе и песнике Климатска акција кроз поезију и фотографију. Центар за промоцију науке објавио је Отворени позив за фотографе и песнике Климатска акција кроз поезију и фотографију у оквиру међународног пројекта Climateurope2, крајем 2024. године. На Отворени позив се пријавило преко седамдесет људи, професионалних и аматерских фотографа и песника различитих узраста, професија и из читавог региона.

Сњежана Врачар Михелач

У ЦПН су пристигле ауторске фотографије и песме из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Црне горе и Северне Македоније, од основаца и пензионера, средњошколаца и професионалаца у различитим областима, као и професионалаца у областима поезије и фотографије. Жири у саставу Љиљана Илић, преводитељка и песникиња, Марко Рисовић, фотограф, др Марјана Бркић, руководитељка Climateurope2 пројекта, проф. др Владимир Ђурђевић, климатолог, Добривоје Лале Ерић, историчар уметности и Љубица Славковић, сарадница за међународну сарадњу, имали су тежак задатак да изаберу победничке радове.

Тање Бажалац, фото: Бојан Џодан

Серија фотографија Тање Бажалац и песме Сњежане Врачар Михелач, одабране су као победнички радови. Победнички радови, заједно с одабраним песмама и фотографијама пристиглим на конкурсу који ће бити упарени у целине, биће приказани на Climateurope2 фестивалу у Београду, од 29. септембра до 1. октобра и публиковани као посебно издање у оквиру пројекта. О ауторкама: Тања Бажалац је фотографкиња из Београда. Активно се бави фотографијом од 2017. године. У раду је највише инспирише улична, портретна и модна фотографија. Добитница је више награда, међу којима се издвајају четврто место на међународном такмичењу Photolympic 2019. године и прво место на такмичењу Frame24 2020. године. Учествовала је на групним изложбама у земљи и иностранству, а њени радови су објављени у многим часописима, укључујући британско издање магазина Vogue, као и фото-прича на порталу National Geographic Serbia. Сњежана Врачар Михелач, рођена је у Пули. Објављује у зборницима, литерарним часописима и интернет порталима. Добитница је треће награде за причу Трептај у склопу трибине Књижевни петак и такмичења Загребу – ријечју и сликом, те златног признања 42. Државног сусрета мањинских ауторица и аутора Сосед твојега брега 2020–2021. Рукопис Кад затворим очи видим модро, победио је на VIII Пресинговом конкурсу за најбољу необјављену збирку песама и крајем 2022. године изашао као њен литерарни првенац. Песме су јој награђене у склопу међународног такмичења Zana Literature Festival III. Поема Поздрав с ослобођеног територија освојила је трећу награду 54. књижевног такмичеља Сусрет ријечи Бедековчина. Песмом Југопластика освојила је прву награду за поезију на регионалном такмичењу часописа „Улазница 2023“. Песме су јој преведени на словеначки, енглески, македонски и албански језик. Живи и ради у Љубљани.

Елементи 40

Djordje Petrovic — Tue, 22 Apr 2025 13:40:42 +0000

У продаји је нови, јубиларни број часописа Елементи!

Темат пролећног броја Елемената посвећен је једној од најзначајнијих тема савременог доба – клими и климатским променама. https://www.youtube.com/watch?v=Ff06A_cbHVI У тексту Дигитални атлас климе Србије, др Милица Тошић, др Владимир Ђурђевић и др Ирида Лазић представљају јединствену онлајн платформу која пружа свеобухватан увид у климатске промене на територији Србије. Аутори објашњавају како Атлас интегрише податке из метеоролошких станица, сателита и климатских модела и како тај алат могу да користе истраживачи, доносиоци одлука, привредници и грађани. Наши преци су од давнина покушавали да предвиде временске прилике на основу верских празника, понашања животиња и других знакова из природе. Колико су таква „прогнозирања“ научно утемељена и како се она разликују од предвиђања која можете наћи на климатским сервисима, откријте у новом тексту Ђорђа Петровића Гатање о времену.

Илустрација Николе Кораћа за текст Ђорђа Петровића Гатање о времену

УН процењују да је у овом тренутку неких 3,6 милијарди људи непосредно изложено различитим последицама климатских промена, међу којима здравствени ризици заузимају значајно место. Какви нам ризици прете у будућности и како да им се супротставимо, сазнајте у новом тексту др Срђе Јанковића Преображај без преседана: климатске промене и здравље. С обзиром на то да се сви налазимо у приближно истој позицији, да делимо заједничке услове животне средине, чини се да је можда дошао тренутак када оно што је било предмет интересовања неколицине треба да постане брига многих, и то пре свега кроз деловање политичких институција. Др Игор Живановић доноси причу о климатској правди и неким практичним решењима. Од прилагођавања наставних програма, преко развијања иновативних метода учења о клими и климатским променама до креирања игрица и Јутјуб видеа, Центар за промоцију науке премошћује јаз између климатских наука и друштва. У тексту Иване Николић сазнајте више о начинима на које ЦПН промовише климатску писменост.

Илустрација Николе Кораћа за текст др Игора Живановића Климатска правда

У новом Орбитирању др Дарко Доневски се бави дугом и недовољно препознатом историјом жена у астрономији. Он нам доноси причу о огромним доприносима пионирки као што су Вилхемина Флеминг, Хенријета Левит и Сесилија Пејн-Гапочкин, које су померале границе науке упркос институционалним и друштвеним баријерама, указујући на то колико је важна и неопходна родна равноправност у научној заједници. У новом аутостоперском водичу кроз обраду природних језика др Вања Суботић анализира кинеске развојне „филозофије“ конверзационе вештачке интелигенције, оличене у чет-боту DeepSeек. Она разматра технолошке стратегије и политичке импликације овог модела, укључујући контроверзе око етичности прикупљања података, цензуре садржаја и начина на који DeepSeek „учи“ да закључује. Захваљујући великом напретку у узгајању главоножаца, постоји шанса да ће ове животиње ускоро моћи да се користе у лабораторијским експериментима, што би могло откључати многе мистерије биологије. У тексту реномираног научног новинара Мића Таталовића сазнајте какве етичке дилеме може да отвори претварање хоботница у „лабораторијске пацове“.

Илустрација Јовише Николића за текст др Вање Суботић Један појас, један пут, један DeepSeek: Аутостоперски водич кроз обраду природних језика, други део

Миленијумима су људи вером покушавали да одагнају болести, неретко дајући божанској интервенцији предност над актуелним медицинским знањима и методама лечења. Многи то чине чак и данас. Има ли ипак у томе неког смисла и мерљиве користи, откријте у новом тексту Павла Зелића Вера као лек. Године 1520, Фернандо Магелан је са три брода кренуо у потрагу за алтернативним поморским путем до далеких острва где расту каранфилић и мускатни орашчић. Др Миљан Васић доноси нам причу како је потрага за извориштем зачина довела до првог путовања око света и започела двовековни сукоб који је однео преко 150.000 живота, али и обликовао економску и политичку мапу модерног света. У другој половини 19. века, Коста Вујић у Београду и Ласло Рац у Будимпешти предавали су у разредима из којих су потекли неки од највећих умова науке. Петар Нуркић истражује шта чини један разред изузетним и како се то питање поставља у доба „паметних“ табли, AI асистената, VR наочара и интерактивних зидова – али и даље зависи од људског фактора: посвећених наставника и културе учења.

Илустрација Вука Палибрка за текст Мића Таталовића Шта кажу наука и етика о претварању хоботница у „лабораторијске пацове“

Из дана у дан наш свет постаје све гласнији и гласнији. Постоји ли апсолутна тишина и да ли је она решење, сазнајте у новом тексту Иване Николић Да ли чезнете за тишином?. Архитекте све чешће користе генеративну вештачку интелигенцију како би унапредиле креативне процесе и убрзале рад, али ова технологија доноси и низ техничких и етичких дилема. О каквим се дилемама ради и како изгледа примена AI у архитектури, прочитајте у причи о алгоритмима на градилишту коју доноси Богдан Ђорђевић. Током првих деценија 20. века, на руској уметничкој сцени створени су многи авангардни покрети који ће заувек променити ток историје уметности. Др Јована Николић бави се управо њима и новим језиком уметности који ће постати један од начина које је конструисано ново друштво и нов, модеран, механички и индустријски свет.

Илустрација Вука Палибрка за текст Петра Нуркића Шешир, „Марсовци“ и паметне учионице

Који су најбизарнији артефакти који су кроз историју доспели у музеје и постали експонати, а да се за њих дуго мислило да потичу из природе? Шта их је чинило тако посебним да су заслужили да се нађу у великим, приватним или јавним збиркама? Одговоре на ова питања потражите у новом тексту Ане Самарџић о (не)природним музејским експонатима. Ђорђе Петровић са Светског научног форума у Будимпешти доноси интервју са др Розари Грифин, истраживачицом на Универзитетском колеџу у Корку (Ирска) и директорком конзорцијума ICORSA. Она је за нове Елементе говорила о кључним изазовима с којима се данас суочавају млади истраживачи и могућим стратегијама које би научне каријере учиниле привлачнијим. Ове године се навршава тридесетогодишњица смрти једног од највећих и најзначајнијих стваралаца девете уметности, чија оставштина и данас из сенке обликује наше поимање стрипа. У новој стрип колумни Николе Драгомировића прочитајте више о „оцу“ Корта Малтезеа и „естети магије сна“ – великом Хугу Прату.

Илустрација Монике Ланг за текст Богдана Ђорђевића Алгоритми на градилишту

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Урош Павловић, Ксенија Пантелић, Јовиша Николић, Вук Палибрк, Лазар Тасић, Владан Николић, Моника Ланг, и Жељко Лончар, који је осмислио изглед насловне стране. Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).

Заједничко истраживање квалитета ваздуха у нашим становима (JoAQMA)

Petar — Thu, 17 Apr 2025 13:06:32 +0000

Овај пројекат има за циљ мерење концентрација суспендованих честица (ПМ10 и ПМ2.5) у одабраним становима, заједно са праћењем активности станара, као и концентрација ПМ у спољашњем ваздуху. На основу анкетирања грађана, биће одабрано 30 станова са дрвеном и 30 станова са алуминијумском столаријом за мерење ПМ. Бираће се станови сличне старости и квадратуре, прикључени на централни систем грејања, у којима станују непушачи. Мерења ће се спроводити у сваком стану по 40 дана у грејној сезони и 40 дана у негрејној сезони. Током периода мерења, станари ће водиће дневник активности, што ће бити од пресудног значаја за одређивање нивоа њихове изложености суспендованим честицама. Пројектни тим ће потом анализирати податке добијене мерењима и дневнике активности станара ради процене утицаја њихових свакодневних активности на концентрације суспендованих честица у становима. Заинтересовани грађани ће на јавним трибинама моћи да попуне упитник на основу којег ће пројектни тим извршити одабир станова. Заинтересовани грађани, чији станови буду одабрани за учешће у истраживању, проћи ће обуку о вођењу дневника активности и мерењу ПМ. О свим активностима на пројекту јавност ће бити благовремено обавештавана путем локалних медија, веб презентације пројекта, јавних трибина, плаката, флајера и слично. Носилац пројекта: Институт за рударство и металургију Бор Партнери: Грађанска читаоница Европа website: https://cpn.kcbor.net/

NATURALE – Природа и радиоактивност – Шетај, причај и учи

Petar — Thu, 17 Apr 2025 13:05:32 +0000

Овај пројекат има за циљ да грађанима – ученицима и професорима основних и средњих школа приближи феномен природне радиоактивности и изворе радиоактивности присутних у природи, кроз прикупљање узорака у националном парку, резервату природе и парку природе у Србији. Током истраживачких шетњи, ученици ће имати прилику да упознају различите екосистеме и природне врсте, са акцентом на гљиве – истражујући физиологију, биохемију и екологију гљива. Основци ће се упознати с основним концептима, док ће средњошколци продубити знања из биологије и нуклеарне физике. Грађани ће активно учествовати у прикупљању узорака, анализи података и интерпретацији резултата, чиме ће бити укључени у целокупан процес научног истраживања. Осим тога, они ће допринети дизајнирању летака, постера и садржаја на друштвеним мрежама. Пројектне активности су осмишљене тако да развијају различите вештине као што су вештине размишљања, социјалне вештине, вештине комуникације, вештине самоуправљања и истраживачке вештине. Кључна компонента пројекта јесте сарадња научника и грађана, уз нагласак на транспарентност и укључивање шире јавности у научне процесе. Осим научног аспекта, пројекат тежи и популаризацији природних наука међу младима, подстичући њихову радозналост и свест о значају очувања природе. Носилац пројекта: Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду Партнери: Гимназија Исидора ”Секулић Нови Сад”, ОШ ”Вук Караџић”, Бачка Паланка LinkedIn: https://www.linkedin.com/company/naturale-nature-and-radioactivity-walk-talk-and-learn Instagram: https://www.instagram.com/naturale_project/

Пчела је кључ: Мапирање и биомониторинг популација “дивљих” опрашивача у Србији коришћењем безбедне и неинвазивне методе (Bee is a Key)

Petar — Thu, 17 Apr 2025 13:04:03 +0000

Циљ пројекта Пчела је кључ - мапирање и мониторинг "дивљих" опрашивача у Србији, је да допринесе здрављу опрашивача и екосистема и одрживој производњи воћа у Србији. Око 80% усева зависи од опрашивања инсектима, а смањење броја опрашивача због људских активности озбиљно угрожава безбедност хране. У Србији се за опрашивање усева користе само 4 врсте пчела, док је преко 740 домаћих врста пчела, углавном солитарних, и даље слабо истражено. Наш пројекат се бави развојем и тестирањем нове методе за праћење врста које насељавају тзв. „хотеле за пчеле“. Ангажујемо грађане да прикупљају податке у различитим срединама – природним, урбаним и пољопривредним. Метода је потпуно неинвазивна за опрашиваче и сигурна за учеснике. Коришћењем овог научног доприноса грађана, заједно са анкетама о коришћењу гајених опрашивача у воћњацима, циљ нам је да мапирамо биодиверзитет опрашивача, покренемо акцију њиховог очувања и помогнемо да јавност боље разуме улогу опрашивача у одржавању екосистема и пољопривредне производње. Верујемо да ћемо, оснажујући заједнице да допринесу науци, допринети очувању опрашивача и њихове важне улоге. Носилац пројекта: Институт за сточарство Београд Партнери: Газдинство "Пријатељи масон пчела", Организација "Еконаут" Природно-математички факултет у Новом Саду. website: https://masonpcele.com/ Facebook: https://www.facebook.com/people/Prijatelji-Mason-P%C4%8Dela/100089323063895/ Instagram: https://www.instagram.com/_masonpcele_/

Опасуљи се: грађани откривају генетичку разноврсност

Petar — Thu, 17 Apr 2025 13:02:58 +0000

Описивање и одржавање генетичких ресурса махунарки и њихова употреба у оплемењивању су од централног значаја за развој одрживе пољопривреде, очување агробиодиверзитета, ублажавањe климатских промена и здрављe људи. Поред тога, откривање инсеката које се хране махунаркама и процена њихове распрострањености су важни за успех било ког програма контроле величине популација економски важних врста инсеката. Користећи интердисциплинарни и партиципативни приступ, пројекат грађанске науке „Опасуљи се: грађани откривају генетичку разноврсност” има за циљ да открије распрострањеност и генетичку варијабилност сорти пасуља и инсекта који се њиме храни – пасуљевог жишка (Acanthoscelides obtectus). Ово ће бити постигнуто у сарадњи са нашим кључним заинтересованим странама – ученицима, произвођачима органске хране и грађанима – који ће сакупљати биљни материјал и инсекте са различитих локација, узгајати и процењивати карактеристике различитих сорти пасуља у својим баштама или саксијама. Штавише, научне активности грађана ће нам помоћи да подигнемо свест јавности о важности очувања старих сорти биљака и праћења распрострањености економски значајних врста инсеката. Носилац пројекта: Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду Партнери: Биолошки факултет, Универзитет у Београду Институт за ратарство и повртарство Нови Сад Удружење Амбасадора одрживог развоја и животне средине Пољопривредна школа Вршац Удружење произвођача органске пољопривреде Нови Сад website: https://www.opasuljise.rs/ Facebook: https://www.facebook.com/profile.php?id=100063907218620# Instagram: https://www.instagram.com/opasuljiseprojekat/?igshid=1h8n5lya74ecs

AQUAPHONIA – Екоакустика и грађанска наука у биомониторингу слатководних екосистема

Petar — Thu, 17 Apr 2025 11:58:41 +0000

Екоакустика је савремена, интердисциплинарна начна дисциплина која истражује улогу звука у еколошким процесима и на свим нивоима еколошке организације. Проучава природне и антропогене звукове и њихов однос са окружењем, у просторним и временским оквирима. Екоакустика истражује еколошку улогу звука у копненим и воденим екосистемима на фундаменталном и на примењеном нивоу, и као таква “најмлађа” је у слатководним екосистемима. Екоакустика има велики потенцијал у биомониторингу слатководних екосистема, с обзиром на то да прављење подводних аудио записа и представља неинвазиван, брз и ефикасан начин за добијање информација о биодиверзитету и еколошким процесима (здрављу екосистема). AQUAPHONIA ће прикупити прве податке о екоакустици у слатководним екосистемима у Србији користећи приступ грађанске науке и примену атрактивне и иновативне методологије прилагођене корисницима, у интерактивном и инклузивном окружењу. Циљне групе грађана научника у овом пројекту су ученици основних и средњих школа, студенти и шира јавност. Пројекат ће бити снажно оријентисан ка едукацији, са циљем подизања свести јавности о значају слатководних екосистема у Србији. Циљ нам је да промовишемо приступ грађанске науке у Србији као моћан алат који може значајно да повећа ефикасност у биомониторнгу биодиверзитета и допринесе одрживом управљању и очувању слатководних екосистема. Носилац пројекта: Биолошки факултет, Универзитет у Београду Партнери: Електротехнички факултет, Универзитет у Београду Основна школа “Жарко Зрењањин”, Бела Црква Клуб за подводне активности “Бела црква”, Бела црква Facebook: https://www.facebook.com/profile.php?id=61572663767115

Заједничко стварање знања: Удружења пацијената са ретким болестима као активни актери у остваривању одрживог развоја у јавном здрављу (CCKnow)

Petar — Thu, 17 Apr 2025 09:08:27 +0000

Овај пројекат има за циљ да побољша друштвени положај појединаца који болују од ретких болести и чланова њихових породица, као и здравствене и политичке ишоде одређених мера здравствене и социјалне политике, кроз активно укључивање пацијената (оболелих од ретких болести) у истраживачки процес путем приступа грађанске науке. Пројектом је планирана обука пацијента и њихово оснаживање кроз активно учешће у прикупљању података, дељење проживљених искуства и учешће у обликовању истраживачких питања, како би њихови гласови обликовали развој будућих јавних политика заснованих на реалним подацима прикупљеним на терену. Пројекат се придржава принципа отворене науке, омогућавајући јавни приступ неосетљивим подацима и истраживачким налазима, уз заштиту приватности пацијената и поштовање највиших етичких стандарда. Фокусирајући се на приступ здравственој и социјалној заштити, могућностима лечења и правне заштите, пројекат има за циљ да умањи постојеће друштвене неједнакости и побољша квалитет живота вишеструко маргинализоване заједнице оболелих од ретких болести. Истраживање настоји да да допринос остваривању циљева одрживог развоја, посебно оних који се односе на здравље и смањење неједнакости, кроз подстицање сарадње између истраживача, пацијената, доносиоца политика и здравствених радника како би се генерисале трајне позитивне промене. Носилац пројекта: Филозофски факултет, Универзитет у Београду Партнери: Удружење правника за медицинско и здравствено право Србије Национална организација за ретке болести Србије (НОРБС)

Умрежавање жена за оживљавање старих сорти (NEST)

Petar — Thu, 17 Apr 2025 09:07:06 +0000

Промовисањем нових сорти са уском генетском базом и контролисаном производњом семена, савремена пољопривреда је изазвала значајан пад агробиодиверзитета. Пројекат има за циљ да промовише одрживо гајење традиционалних сорти кроз грађанска научна истраживања. Истраживачи са пројекта ће креирати оквир заснован на идеји да се различите друштвене групе могу укључити у истраживање, претварајући локалне заједнице у лабораторије на терену у којима свако може да учествује. На овај начин планирамо да заштитимо старе сорте од заборава и допринесемо напорима светске заједнице у заустављању деградације биодиверзитета. Главне пројектне активности укључују попис аутохтоних сорти које се узгајају на фармама и обуку фармера за сакупљање, руковање и очување семена. Стварање мреже активне сарадње научника, волонтера и пољопривредника ојачаће положај жена у пољопривреди, док ће очување њиховог традиционалног знања, које је важно за ублажавање губитка биодиверзитета и ризика од климатских промена, отворити нове путеве за алтернативне научне приступе. Грађанским истраживањима премостиће се јаз између научника и локалних пољопривредних заједница кроз промоцију сакупљање, очување и размену аутохтоних сорти, очували агробиодиверзитет и осигурали квалитет хране. Носилац пројекта: Институт за кукуруз ”Земун Поље” Партнери: Институт за заштиту биља и животну средину Друштво селекционера и семенара Републике Србије LinkedIn: NEST_net Project, Instagram: nest.serbia

TickTrack апликација о крпељима: Прати крпеље, спречи ризик, заштити здравље

Petar — Thu, 17 Apr 2025 09:05:38 +0000

Пројекат има за циљ укључивање грађана у истраживање везано за крпеље у Србији кроз унапређење веб апликације "TickDetect" Научног института за ветеринарство "Нови Сад", и креирање потпуно функционалне мобилне апликације TickTrack. Апликација ће омогућити грађанима да као грађани истраживачи прикупљају и пријављују податке о крпељима, уз јасна и једноставна упутства. Такође ће моћи да утичу на креирање мобилне апликације својим сугестијама везаним за оно што им је важно и потребно да апликација садржи. Ова иницијатива ће унапредити мобилну апликацију додатним функцијама, укључујући обавештења о високоризичним подручјима, едукативне видео материјале и интерактивне мапе распрострањености крпеља. На овај начин, грађани ће имати активну улогу и у креирану мобилне апликације и у праћењу популација крпеља, чиме ће допринети бољој превенцији и контроли болести које крпељи могу да пренесу. Укључивање грађана биће подстакнуто кроз организацију радионица, а посебан фокус биће на планинарима и љубитељима боравка у природи, који ће кроз програм "TickTrack Амбасадори" допринети ширењу свести и активном учешћу у пројекту. Партнерства са планинарским друштвима и маркетиншким агенцијама омогућиће ширу видљивост и приступачност апликације. Носилац пројекта: Научни институт за ветеринарство ”Нови Сад” Партнери: Планинарско горанско друштво Еко курир Планинарски клуб Дубашница-Злот