ЦПН

Отворен Јавни позив за пројекте промоције и популаризације науке за 2026. годину

Djordje Petrovic — Tue, 24 Mar 2026 10:44:43 +0000

Центар за промоцију науке објавио је, под окриљем Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Јавни позив за подношење пријава за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке и технике у 2026. години. Укупна расположива средства износе 17 милиона динара, а позив је отворен од 24. марта до 23. априла, до 12 часова. Као и претходне године, пријаве ће бити организоване у две категорије: прва је намењена пројектима у научним клубовима широм Србије кроз коју могу аплицирати појединци, за које је опредељено пет милиона динара, док је максималан износ по пројекту 150.000 динара. Друга категорија је намењена научноистраживачким организацијама, факултетима, образовним институцијама, научностручним друштвима, центрима за стручно усавршавање, удружењима и локалним самоуправама, са укупним фондом од 12 милиона динара, а максимална подршка по пројекту износи 500.000 динара. Право учешћа имају физичка лица у оквиру научних клубова (уз сагласност установа), као и научне и образовне институције, удружења и друге регистроване организације које доприносе унапређењу научноистраживачког рада и популаризацији науке. Један подносилац може добити средства за највише два пројекта. Пријаве се подносе искључиво електронским путем, преко обрасца који се налази на страници Јавног позива, где можете пронаћи и сву неопходну документацију: https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/ Одлуку о избору пројеката доноси Програмска комисија Центра за промоцију науке на основу критеријума који укључују квалитет пројектне идеје, програм рада, утицај пројекта, општи утисак и структуру буџета.

Прелиминарна ранг-листа очекује се 28. маја, а коначни резултати конкурса биће објављени 10. јуна 2026. године на сајту Центра https://www.cpn.edu.rs/.

Пројекти који добију подршку Центра за промоцију науке играју важну улогу у приближавању научних садржаја широј јавности, и то кроз различите формате: интерактивне радионице, предавања или друге иновативне формате. Од идеја које подстичу радозналост најмлађих до иницијатива које укључују грађане у научна истраживања, oви пројекти помажу у томе да се наука приближи грађанима широм Србије, као и да се грађани приближе науци, омогућавајући им да на нови и приступачан начин уче и упознају различите научне теме. У жељи да кроз Јавни позив промовишемо науку, подигнемо ниво научне писмености и критичког размишљања, како код младих тако и свих осталих, као и у намери Центра да децентрализује научне активности, радујемо се пријавама из читаве Србије. За додатне информације, заинтересовани могу контактирати Центар искључиво путем е-поште на javnipoziv@cpn.rs или посетити страницу https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/ Фото: Марко Рисовић

Отворена изложба „Испод површине: тајни живот земљишта“ у Научном клубу Београд

Djordje Petrovic — Mon, 23 Mar 2026 12:44:09 +0000

У просторијама Научног клуба Центра за промоцију науке у петак, 20. марта, отворена је изложба под називом „Испод површине: тајни живот земљишта“. На отварању су се присутнима обратили в.д. директора Центра за промоцију науке Ирис Лекић, која је присутнима пожелела добродошлицу, и руководилац Сектора за међународне пројекте Добривоје Лале Ерић. „Чини се да је земљиште по коме ходамо потпуно занемарено у контексту свих криза и објективних изазова са којима се суочавамо. Бавили смо се и ваздухом, и водом, и производњом енергије, и транзицијом, и обновљивим изворима, и образовањем, и доношењем политика и одлука, а коначно је на ред дошло и земљиште. Можемо рећи да је, узимајући у обзир да су укључене и највеће европске земље, покривена велика територија, са циљем да се сагледају сва искушења и изазови који стоје пред земљиштем. Формирају се оквири и модели како да се земљиште укључи у образовне програме. И то не само у формално образовање, на основном, средњем и високом нивоу, већ и у праксе неформалног, односно целоживотног образовања“, истакао је Добривоје Лале Ерић, руководилац Сектора за међународну сарадњу, и додао: „Испод површине: тајни живот земљишта je круна трогодишњег пројекта LOESS, који је реализован у сарадњи са двадесетак партнерских организација из 15 земаља. Дакле, посвећена је земљишту, како би се указало на његов значај. О многим другим стварима знамо више него о земљишту и некако га узимамо здраво за готово.“ „Свако ко буде посетио нашу изложбу изаћи ће обогаћен новим знањима и новим размишљањима – то је сасвим извесно. Посвећено смо на њој радили како би била интересантна свима, а мислим да ће интерактивни садржај посебно бити занимљив најмлађима“, нагласила је Ирис Лекић, в.д. директора Центра за промоцију науке. Изложба управо отвара питање значаја разумевања и очувања земљишта, указујући на његову незаменљиву улогу у обезбеђивању хране, воде и стабилности животне средине. Поставка је осмишљена као едукативно и интерактивно путовање кроз слојеве земљишта: од невидљивих организама и процеса који се у њему одвијају до савремених изазова очувања његовог здравља. Ирена Шујдовић, кординаторка пројекта LOESS (Literacy Boost through an Operational Educational Ecosystem of Societal Actors on Soil Health) у Србији, позвала је публику да, осим изложбе, посети и пратећи програм, који ће бити реализован у наредних месец дана, а обухвата едукативне радионице, предавања и филмске пројекције. За грађанство ће бити организоване вођене туре од понедељка до петка, у периоду од 15 до 19 часова, и суботом од 11 до 19 часова. Изложба ће трајати до 23. априла, а улаз у Научни клуб Београд (Краља Петра 46а) је слободан за све посетиоце. Више информација о изложби и пратећем програму потражите на овом линку. Аутор фотографија: Марко Рисовић Визуелни идентитет изложбе: Моника Ланг

ЦПН на конференцији „Ухвати STEAM фреквенцију“ у Палати науке

Djordje Petrovic — Tue, 17 Mar 2026 08:32:20 +0000

У Палати науке у Београду 16. марта одржана је конференција „Ухвати STEAM фреквенцију“, која је окупила стручњаке и организације посвећене развоју образовања, науке и иновација. Догађај су организовали Фондација Петља и NCR Voyix, а фокус је био на унапређењу STEAM приступа учењу кроз различите програме и просторе за размену знања. У оквиру конференције одржан је панел „Од радозналости до открића: простори и програми који подстичу нова сазнања“, на којем су учесници разговарали о улози окружења у подстицању радозналости, креативности и интересовања за науку. Посебан акценат стављен је на значај простора који омогућавају сусрете, експериментисање и интердисциплинарну сарадњу. Испред Центра за промоцију науке на панелу је учествовала др Марјана Бркић, програмска директорка, која је говорила о искуствима Центра у развоју и реализацији програма намењених различитим циљним групама, као и о значају доступности научних садржаја широј јавности. Поред ње, на панелу су учествовали и Милош Ђуричанин, директор стратегије и развоја у Нордеус фондацији, и Немања Ђорђевић, управитељ Палате науке – Задужбине Миодрага Костића, који су из својих перспектива говорили о креирању простора који подстичу иновације и континуирано учење. Конференција „Ухвати STEAM фреквенцију“ још једном је потврдила колико је важно повезивање различитих актера у области образовања, науке и технологије, како би се заједнички градило окружење које инспирише нова сазнања и подстиче младе да се активно укључе у свет науке.

Грађанска научна истраживања: ЦПН на конференцији ECSA 2026 у Финској

Djordje Petrovic — Mon, 16 Mar 2026 11:35:11 +0000

Шеста конференција Европске асоцијације за грађанска научна истраживања (European Citizen Science Association – ECSA) одржана је од 2. до 7. марта у финском граду Оулу, уз запажено учешће представника Центра за промоцију науке. Град Оулу, који је и овогодишња Европска престоница културе, био је домаћин скупа који је окупио око 700 истраживача, институција и разноврсних организација које се баве грађанским научним истраживањима. Тема конференције, Грађанска наука повезује центар и периферију, била је прилика да се представе напори да се наука отвори и демократизује, а истраживања прошире изван традиционалних академских оквира. Тим Центра је на конференцији учествовао у већем броју сесија. Јована Анђелковић је била међу организаторима радионице о будућој паневропској истраживачкој инфраструктури за грађанска научна истраживања, реализованој у склопу пројекта RIECS-Concept (Co-designing the future pan-European citizen science research infrastructure), уз учешће и на округлом столу посвећеном укључивању грађана у пројекте јавног здравља (Voices from the Edge: Citizen Science and the Reconfiguration of Health Systems from the Bottom Up). Бојан Кениг је био међу организаторима радионице о изазовима одрживог финансирања (Appraisal of Citizen Science Funding Models), са темом Exploring Sustainable Funding Models for Citizen Science: Lessons from Practice in Serbia, док је Добривоје Лале Ерић у оквиру сесије са порезентовао идеје за оживљавање рањивих градских подручја кроз партиципативне научне и уметничке методе које се реализују кроз пројекат Хоризонт Европе ClimaGen (Regenerating and Renaturing Vulnerable Neighbourhoods Across Europe by Deploying Diverse Participatory Methodologies). ЦПН се, такође, представио и постером под називом A Case of Citizen Science in Serbia: From First Steps to Sustainable Networks. На постеру је визуелно приказан пут развоја грађанских научних истраживања у Центру за промоцију науке – од првих корака и првог Јавног позива 2023. године, ка стварању одрживе мреже релевантних организација и заинтересованих учесника. Кроз инфографике и примере из праксе, представљена је стратегија Центра која, поред подршке постојећим иницијативама, предвиђа активан рад на децентрализацији, као и повезивање са сличним иницијативама у Европи.

Народна библиотека Србије и ЦПН потписали Меморандум о сарадњи

Djordje Petrovic — Mon, 16 Mar 2026 10:00:25 +0000

Народна библиотека Србије и Центар за промоцију науке потписали су Меморандум о сарадњи којим је озваничена намера две институције да заједнички раде на унапређивању научноистраживачког и научнопопуларног рада, као и на промоцији науке, образовања и културне баштине. Меморандум су потписале управница Народне библиотеке Србије Јасмина Нинков и в.д. директора Центра за промоцију науке Ирис Лекић. Сарадња две институције обухватиће организовање предавања, радионица, научних и научнопопуларних изложби, фестивала, скупова и промоција, као и друге програме од заједничког интереса. Посебан акценат биће стављен на подстицање истраживања у области природних, друштвених и хуманистичких наука, као и уметности, са циљем унапређивања образовања, развоја јавних политика и јачања научноистраживачког потенцијала заједнице. Меморандум је потписан на период од пет година, уз могућност продужења, а такође предвиђа и заједничко учешће у научноистраживачким, научно-уметничким и образовним пројектима, као и размену научних база и литературе. Овим споразумом постављени су темељи за дугорочну сарадњу две институције које имају важну улогу у повезивању науке, културе и друштва, као и у ширењу знања и доступности научних садржаја широј јавности. Фото: Марко Рисовић

Састанак Мреже научних клубова у Научном клубу Београд

Djordje Petrovic — Mon, 09 Mar 2026 15:19:36 +0000

Представници Мреже научних клубова Центра за промоцију науке окупили су се данас у Научном клубу Београд како би разговарали о предстојећим активностима и плановима за наредни период. Ови сусрети представљају прилику за координацију рада, размену искустава и осмишљавање нових програма који повезују истраживаче, школе и локалне заједнице. На почетку састанка присутнима се обратила Ирис Лекић, в.д. директора Центра за промоцију науке, која је истакла значај активности које научни клубови спроводе у својим срединама. Она је нагласила је да управо захваљујући њиховом континуираном раду наука допире до великог броја младих људи и грађана кроз радионице, трибине и друге програме неформалног образовања, као и да ће Центар наставити да пружа подршку њиховим будућим активностима. Мрежу тренутно чини 13 научних клубова из различитих градова Србије, који кроз своје програме подстичу интересовање за науку и стварају простор за сусрет истраживача и грађана. Током састанка разговарало се о плановима за наредни период, Јавним позивима ЦПН-а, организацији великих националних манифестација популаризације науке, попут Маја месеца математике, Европске ноћи истраживача и Светске недеље свемира, али и о појединачним активностима које клубови припремају у својим градовима. Представници клубова разменили су идеје о програмима, сарадњи са школама и укључивању локалних заједница у научне догађаје, настављајући тако праксу редовних сусрета који доприносе јачању мреже и развоју научне комуникације широм Србије.

ЦПН на панелу о значају научне комуникације у Амбасади Италије

Djordje Petrovic — Fri, 06 Mar 2026 12:44:48 +0000

У Амбасади Италије у Београду у четвртак, 5. марта, одржан је панел Wonder, Curiosity and Critical Thinking: the Role of Science Communication Today, у оквиру програма Бирчанинова Лаб. Овај програм окупља стручњаке из различитих области како би се отворила питања савременог друштва и подстакао дијалог између институција, истраживача и јавности. Панел је био посвећен улози научне комуникације у савременом друштву, са посебним фокусом на то како музеји, институције за промоцију науке и медији могу допринети развоју научне писмености, критичког мишљења и поверења у науку, нарочито међу млађим генерацијама. У уводном обраћању присутне је поздравио амбасадор Италије у Србији Лука Гори, док је уводно предавање одржао Масимо Бернарди из музеја MUSE – Museo delle Scienze из Трента у Италији. Говорећи о изазовима савременог доба, Бернарди је указао на потребу да музеји и институције које комуницирају науку преиспитају своје приступе у контексту глобалних промена и комплексних друштвених изазова. У панел дискусији учествовали су представници неколико кључних институција из Србије и Италије које се баве научном комуникацијом. Међу учесницима су били представници Палате науке, Радио-телевизије Србије, Музеја науке и технике и Музеја Николе Тесле. Центар за промоцију науке на панелу је представљала Катарина Стекић Стојановић, која је говорила о улози институција за промоцију науке у повезивању истраживача и шире јавности, као и о значају савремених формата научне комуникације у подстицању интересовања за науку. Дискусија је отворила питања о томе како различите институције – од музеја и научних центара до медија – могу заједнички развијати нове моделе комуникације науке који превазилазе пуко преношење знања и подстичу активно разумевање научних тема и процеса. Посебна пажња посвећена је улози ових институција у јачању критичког мишљења и разумевања научних метода у времену брзог ширења информација и дезинформација. Учесници су се сагласили да је сарадња између институција, као и размена међународних искустава, кључна за развој иновативних приступа у научној комуникацији и за јачање поверења јавности у науку.

Породични дан посвећен урбаним опрашивачима у Музеју науке и технике

Djordje Petrovic — Fri, 20 Feb 2026 08:47:11 +0000

Центар за промоцију науке организовао је у четвртак, 19. фебруара, у Музеј науке и технике породични дан праћен радионицом, под називом „У сусрет пролећу: радионица посвећена урбаним опрашивачима“, која је окупила децу, родитеље и све заинтересоване грађане у жељи да сазнају више о значају опрашивача у урбаним срединама. Ова едукативна активност реализована је у оквиру европског пројекта LEVERS – Learning Ventures for Climate Justice, који повезује науку, образовање и климатску правду. Циљ догађаја био је да се подстакне свест о улози опрашивача у градском екосистему, као и да се понуде конкретни савети о томе како свако од нас може допринети њиховом опстанку. Током програма, посетиоци су од представника организације Еконаут сазнали које врсте биљака највише погодују опрашивачима у градском окружењу, шта је могуће засадити на тераси, у дворишту или башти, као и како те биљке правилно неговати. Учесници су добили и саднице и стартне семенке које су понели са собом, како би стечено знање применили у пракси. О разноврсности пчелињих производа и њиховом значају говорили су представници организације BeeCenter. Посетиоци су имали прилику да се упознају са различитим врстама меда, укључујући и београдски мед, као и да сазнају више о начину на који настају пчелињи производи и њиховој важности за људе и природу. Кроз едукативни материјал и интерактивне активности, присутни су завирили у разноликост пчела у Србији, учили како да препознају различите врсте опрашивача и проверили своје знање на лицу места. Радионица је била намењена свим узрастима и понудила је прилику да се цела породица упозна са светом опрашивача и конкретним корацима који доприносе очувању биодиверзитета. Током догађаја, учесницима су била доступна и два водича о урбаним опрашивачима и медоносним пчелама, које је припремио Центар за промоцију науке. Посетиоци су их могли бесплатно преузети и користити у свакодневном животу. Пројекат LEVERS истражује начине на које локалне заједнице могу да се укључе у климатске активности и учење о климатским променама кроз активно учешће грађана различитих узраста и профила. У оквиру тог пројекта, Центар за промоцију науке координира активности у Србији, развија образовне материјале и укључује локалну заједницу у теме климе, опрашивача и биодиверзитета. Фото: Марко Рупена

Завршница пројекта LEVERS у Женеви

Djordje Petrovic — Thu, 12 Feb 2026 14:19:32 +0000

Европски пројекат LEVERS, који повезује науку, образовање и климатску правду, ушао је у завршну фазу сусретом партнера и јавним симпозијумом одржаним 4. и 5. фебруара 2026. године у Женеви. Након три године интензивног рада, фокус завршних активности био је на томе како да кључни резултати и развијени алати наставе да се користе и након формалног окончања пројекта. После успешних састанака конзорцијума у Даблину (март 2023), Београду (март 2024) и Љубљани (јануар 2025), представници једанаест партнерских институција окупили су се у Женеви 4. и 5. фебруара 2026. године. Кроз догађај намењен широј јавности и радионичарске сесије конзорцијума, тим стручњака осврнуо се на досадашњи рад на пројекту, кључне резултате и дефинисао препоруке и стратегију за завршницу пројекта, као и за „живот” пројектних ресурса и партнерстава након његовог формалног завршетка. Првог дана одржан је низ састанака са представницима различитих сектора у седишту World Economic Forum у Женеви, са фокусом на актуелне теме као што су иновације, образовање и шире друштвено деловање. Потом је организован јавни симпозијум посвећен томе како учење и деловање могу да обликују одрживије друштво (How learning and action can shape a more sustainable society), уз учешће око 40–50 присутних, укључујући и чланове LEVERS конзорцијума. Током симпозијума представљени су кључни пројектни налази, као и предавање неуронаучника др Криса де Мајера под називом „Од деловања до уверења: неколико ‘златних увида’ из неуронауке за подстицање конструктивне дебате о климатским променама”. Током сусрета у Женеви, конзорцијум је кроз радионичарски формат радио на „наслеђу” пројекта: разматрани су планови за завршне пројектне кораке и извештавање, комуникације, као и предлози политика и начини да се пројектни ресурси наставе користити у пракси. Посебан сегмент био је посвећен едукативном материјалу произведеном у оквиру пројекта, као што су едукативне брошуре Центра за промоцију науке. Завршни јавни догађај пројекта LEVERS у Београду биће одржан у виду породичног дана и радионице „У сусрет пролећу: радионица посвећена урбаним опрашивачима“, коју Центар за промоцију науке организује 19. фебруара у Музеју науке и технике. Догађај је намењен деци и породицама и има за циљ да подигне свест о значају опрашивача у урбаним срединама и начинима на које можемо допринети њиховом очувању. Финансиран и подржан кроз програм Horizont Evropa, пројекат LEVERS ствара простор за међународно и локално колективно деловање на кључним темама као што су одржива исхрана, заштита вода и биодиверзитет, а у случају Београда и важност очувања здравља урбаних опрашивача. Пројекат повезује експерте широм Европе, нудећи богатство знања и ресурса свим заинтересованим странама из различитих сектора образовања — формалног, неформалног и информ

Почетак пројекта GenSTEAMers

Djordje Petrovic — Thu, 05 Feb 2026 10:52:41 +0000

Првим састанком у Даблину, 26. и 27. јануара, обележен је почетак пројекта GenSTEAMers, који има за циљ да обучи наставнике за употребу алата генеративне вештачке интелигенције у настави, у сврху развоја креативног и критичког мишљења.

Пројекат GenSTEAMers има за циљ унапређење наставе STEAM области кроз смислену и одговорну примену генеративне вештачке интелигенције (genAI) у образовању. Кроз међународну сарадњу, пројекат подржава наставнике у развоју иновативних наставних пракси, јачању професионалних компетенција и стварању инклузивних и одрживих образовних модела.

Центар за промоцију науке у оквиру пројекта има улогу руководиоца радног пакета задуженог за евалуацију утицаја, дисеминацију резултата и планирање скалирања пројекта, као и за повезивање резултата рада са широм образовном и стручном заједницом у Србији и на европском нивоу.

Први састанак конзорцијума одржан је у организацији координатора пројекта — Learnovate центра при Тринити колеџу. У пројекту учествује укупно седам партнера из Ирске, Грчке, Шпаније и Србије. Додатну снагу и релевантност пројекту даје чињеница да конзорцијум чине и школе из сваке партнерске земље.

Пројекат је усмерен на узрасну групу од 12 до 16 година, са фокусом на наставнике који предају STEAM предмете. У оквиру пројекта биће развијено више алата чија је сврха да оспособе и оснаже наставнике за примену алата генеративне вештачке интелигенције у настави.

На самом састанку предложен је план рада за све радне пакете и утврђене су фазе реализације пројекта. Током пилот фазе, по пет наставника из сваке партнерске школе учествоваће у креирању и тестирању наставних материјала и лекција које укључују примену genAI алата. У фази скалирања биће укључено још десет наставника из различитих школа широм партнерских земаља.

Главни резултат пројекта биће Action Plan Kit — збирка STEAM пројеката и водич за употребу genAI у настави, са фокусом на развој критичког и креативног мишљења. Поред наставних материјала, наставници ће проћи и хибридну обуку за примену ових алата у пракси, док ће њихова употреба и корисност бити континуирано праћене током трајања пројекта.