CPN

Proglašene pobednice Otvorenog poziva za fotografe i pesnike „Klimatska akcija kroz poeziju i fotografiju“

Djordje Petrovic — Tue, 22 Apr 2025 14:08:13 +0000

Fotografkinja Tanja Bažalac iz Beograda i pesnikinja Snježana Vračar Mihelač iz Pule, koja živi i radi u Ljubljani, pobednice su međunarodnog art+science otvorenog poziva za fotografe i pesnike Klimatska akcija kroz poeziju i fotografiju. Centar za promociju nauke objavio je Otvoreni poziv za fotografe i pesnike Klimatska akcija kroz poeziju i fotografiju u okviru međunarodnog projekta Climateurope2, krajem 2024. godine. Na Otvoreni poziv se prijavilo preko sedamdeset ljudi, profesionalnih i amaterskih fotografa i pesnika različitih uzrasta, profesija i iz čitavog regiona.

Snježana Vračar Mihelač

U CPN su pristigle autorske fotografije i pesme iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Crne gore i Severne Makedonije, od osnovaca i penzionera, srednjoškolaca i profesionalaca u različitim oblastima, kao i profesionalaca u oblastima poezije i fotografije. Žiri u sastavu Ljiljana Ilić, prevoditeljka i pesnikinja, Marko Risović, fotograf, dr Marjana Brkić, rukovoditeljka Climateurope2 projekta, prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog, Dobrivoje Lale Erić, istoričar umetnosti i Ljubica Slavković, saradnica za međunarodnu saradnju, imali su težak zadatak da izaberu pobedničke radove.

Tanje Bažalac, foto: Bojan Džodan

Serija fotografija Tanje Bažalac i pesme Snježane Vračar Mihelač, odabrane su kao pobednički radovi. Pobednički radovi, zajedno s odabranim pesmama i fotografijama pristiglim na konkursu koji će biti upareni u celine, biće prikazani na Climateurope2 festivalu u Beogradu, od 29. septembra do 1. oktobra i publikovani kao posebno izdanje u okviru projekta. O autorkama: Tanja Bažalac je fotografkinja iz Beograda. Aktivno se bavi fotografijom od 2017. godine. U radu je najviše inspiriše ulična, portretna i modna fotografija. Dobitnica je više nagrada, među kojima se izdvajaju četvrto mesto na međunarodnom takmičenju Photolympic 2019. godine i prvo mesto na takmičenju Frame24 2020. godine. Učestvovala je na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a njeni radovi su objavljeni u mnogim časopisima, uključujući britansko izdanje magazina Vogue, kao i foto-priča na portalu National Geographic Serbia. Snježana Vračar Mihelač, rođena je u Puli. Objavljuje u zbornicima, literarnim časopisima i internet portalima. Dobitnica je treće nagrade za priču Treptaj u sklopu tribine Književni petak i takmičenja Zagrebu – riječju i slikom, te zlatnog priznanja 42. Državnog susreta manjinskih autorica i autora Sosed tvojega brega 2020–2021. Rukopis Kad zatvorim oči vidim modro, pobedio je na VIII Presingovom konkursu za najbolju neobjavljenu zbirku pesama i krajem 2022. godine izašao kao njen literarni prvenac. Pesme su joj nagrađene u sklopu međunarodnog takmičenja Zana Literature Festival III. Poema Pozdrav s oslobođenog teritorija osvojila je treću nagradu 54. književnog takmičelja Susret riječi Bedekovčina. Pesmom Jugoplastika osvojila je prvu nagradu za poeziju na regionalnom takmičenju časopisa „Ulaznica 2023“. Pesme su joj prevedeni na slovenački, engleski, makedonski i albanski jezik. Živi i radi u Ljubljani.

Elementi 40

Djordje Petrovic — Tue, 22 Apr 2025 13:40:42 +0000

U prodaji je novi, jubilarni broj časopisa Elementi!

Temat prolećnog broja Elemenata posvećen je jednoj od najznačajnijih tema savremenog doba – klimi i klimatskim promenama. https://www.youtube.com/watch?v=Ff06A_cbHVI U tekstu Digitalni atlas klime Srbije, dr Milica Tošić, dr Vladimir Đurđević i dr Irida Lazić predstavljaju jedinstvenu onlajn platformu koja pruža sveobuhvatan uvid u klimatske promene na teritoriji Srbije. Autori objašnjavaju kako Atlas integriše podatke iz meteoroloških stanica, satelita i klimatskih modela i kako taj alat mogu da koriste istraživači, donosioci odluka, privrednici i građani. Naši preci su od davnina pokušavali da predvide vremenske prilike na osnovu verskih praznika, ponašanja životinja i drugih znakova iz prirode. Koliko su takva „prognoziranja“ naučno utemeljena i kako se ona razlikuju od predviđanja koja možete naći na klimatskim servisima, otkrijte u novom tekstu Đorđa Petrovića Gatanje o vremenu.

Ilustracija Nikole Koraća za tekst Đorđa Petrovića Gatanje o vremenu

UN procenjuju da je u ovom trenutku nekih 3,6 milijardi ljudi neposredno izloženo različitim posledicama klimatskih promena, među kojima zdravstveni rizici zauzimaju značajno mesto. Kakvi nam rizici prete u budućnosti i kako da im se suprotstavimo, saznajte u novom tekstu dr Srđe Jankovića Preobražaj bez presedana: klimatske promene i zdravlje. S obzirom na to da se svi nalazimo u približno istoj poziciji, da delimo zajedničke uslove životne sredine, čini se da je možda došao trenutak kada ono što je bilo predmet interesovanja nekolicine treba da postane briga mnogih, i to pre svega kroz delovanje političkih institucija. Dr Igor Živanović donosi priču o klimatskoj pravdi i nekim praktičnim rešenjima. Od prilagođavanja nastavnih programa, preko razvijanja inovativnih metoda učenja o klimi i klimatskim promenama do kreiranja igrica i Jutjub videa, Centar za promociju nauke premošćuje jaz između klimatskih nauka i društva. U tekstu Ivane Nikolić saznajte više o načinima na koje CPN promoviše klimatsku pismenost.

Ilustracija Nikole Koraća za tekst dr Igora Živanovića Klimatska pravda

U novom Orbitiranju dr Darko Donevski se bavi dugom i nedovoljno prepoznatom istorijom žena u astronomiji. On nam donosi priču o ogromnim doprinosima pionirki kao što su Vilhemina Fleming, Henrijeta Levit i Sesilija Pejn-Gapočkin, koje su pomerale granice nauke uprkos institucionalnim i društvenim barijerama, ukazujući na to koliko je važna i neophodna rodna ravnopravnost u naučnoj zajednici. U novom autostoperskom vodiču kroz obradu prirodnih jezika dr Vanja Subotić analizira kineske razvojne „filozofije“ konverzacione veštačke inteligencije, oličene u čet-botu DeepSeek. Ona razmatra tehnološke strategije i političke implikacije ovog modela, uključujući kontroverze oko etičnosti prikupljanja podataka, cenzure sadržaja i načina na koji DeepSeek „uči“ da zaključuje. Zahvaljujući velikom napretku u uzgajanju glavonožaca, postoji šansa da će ove životinje uskoro moći da se koriste u laboratorijskim eksperimentima, što bi moglo otključati mnoge misterije biologije. U tekstu renomiranog naučnog novinara Mića Tatalovića saznajte kakve etičke dileme može da otvori pretvaranje hobotnica u „laboratorijske pacove“.

Ilustracija Joviše Nikolića za tekst dr Vanje Subotić Jedan pojas, jedan put, jedan DeepSeek: Autostoperski vodič kroz obradu prirodnih jezika, drugi deo

Milenijumima su ljudi verom pokušavali da odagnaju bolesti, neretko dajući božanskoj intervenciji prednost nad aktuelnim medicinskim znanjima i metodama lečenja. Mnogi to čine čak i danas. Ima li ipak u tome nekog smisla i merljive koristi, otkrijte u novom tekstu Pavla Zelića Vera kao lek. Godine 1520, Fernando Magelan je sa tri broda krenuo u potragu za alternativnim pomorskim putem do dalekih ostrva gde rastu karanfilić i muskatni oraščić. Dr Miljan Vasić donosi nam priču kako je potraga za izvorištem začina dovela do prvog putovanja oko sveta i započela dvovekovni sukob koji je odneo preko 150.000 života, ali i oblikovao ekonomsku i političku mapu modernog sveta. U drugoj polovini 19. veka, Kosta Vujić u Beogradu i Laslo Rac u Budimpešti predavali su u razredima iz kojih su potekli neki od najvećih umova nauke. Petar Nurkić istražuje šta čini jedan razred izuzetnim i kako se to pitanje postavlja u doba „pametnih“ tabli, AI asistenata, VR naočara i interaktivnih zidova – ali i dalje zavisi od ljudskog faktora: posvećenih nastavnika i kulture učenja.

Ilustracija Vuka Palibrka za tekst Mića Tatalovića Šta kažu nauka i etika o pretvaranju hobotnica u „laboratorijske pacove“

Iz dana u dan naš svet postaje sve glasniji i glasniji. Postoji li apsolutna tišina i da li je ona rešenje, saznajte u novom tekstu Ivane Nikolić Da li čeznete za tišinom?. Arhitekte sve češće koriste generativnu veštačku inteligenciju kako bi unapredile kreativne procese i ubrzale rad, ali ova tehnologija donosi i niz tehničkih i etičkih dilema. O kakvim se dilemama radi i kako izgleda primena AI u arhitekturi, pročitajte u priči o algoritmima na gradilištu koju donosi Bogdan Đorđević. Tokom prvih decenija 20. veka, na ruskoj umetničkoj sceni stvoreni su mnogi avangardni pokreti koji će zauvek promeniti tok istorije umetnosti. Dr Jovana Nikolić bavi se upravo njima i novim jezikom umetnosti koji će postati jedan od načina koje je konstruisano novo društvo i nov, moderan, mehanički i industrijski svet.

Ilustracija Vuka Palibrka za tekst Petra Nurkića Šešir, „Marsovci“ i pametne učionice

Koji su najbizarniji artefakti koji su kroz istoriju dospeli u muzeje i postali eksponati, a da se za njih dugo mislilo da potiču iz prirode? Šta ih je činilo tako posebnim da su zaslužili da se nađu u velikim, privatnim ili javnim zbirkama? Odgovore na ova pitanja potražite u novom tekstu Ane Samardžić o (ne)prirodnim muzejskim eksponatima. Đorđe Petrović sa Svetskog naučnog foruma u Budimpešti donosi intervju sa dr Rozari Grifin, istraživačicom na Univerzitetskom koledžu u Korku (Irska) i direktorkom konzorcijuma ICORSA. Ona je za nove Elemente govorila o ključnim izazovima s kojima se danas suočavaju mladi istraživači i mogućim strategijama koje bi naučne karijere učinile privlačnijim. Ove godine se navršava tridesetogodišnjica smrti jednog od najvećih i najznačajnijih stvaralaca devete umetnosti, čija ostavština i danas iz senke oblikuje naše poimanje stripa. U novoj strip kolumni Nikole Dragomirovića pročitajte više o „ocu“ Korta Maltezea i „esteti magije sna“ – velikom Hugu Pratu.

Ilustracija Monike Lang za tekst Bogdana Đorđevića Algoritmi na gradilištu

Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Nikola Korać, Uroš Pavlović, Ksenija Pantelić, Joviša Nikolić, Vuk Palibrk, Lazar Tasić, Vladan Nikolić, Monika Lang, i Željko Lončar, koji je osmislio izgled naslovne strane. Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao i u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).

Zajedničko istraživanje kvaliteta vazduha u našim stanovima (JoAQMA)

Petar — Thu, 17 Apr 2025 13:06:32 +0000

Ovaj projekat ima za cilj merenje koncentracija suspendovanih čestica (PM10 i PM2.5) u odabranim stanovima, zajedno sa praćenjem aktivnosti stanara, kao i koncentracija PM u spoljašnjem vazduhu. Na osnovu anketiranja građana, biće odabrano 30 stanova sa drvenom i 30 stanova sa aluminijumskom stolarijom za merenje PM. Biraće se stanovi slične starosti i kvadrature, priključeni na centralni sistem grejanja, u kojima stanuju nepušači. Merenja će se sprovoditi u svakom stanu po 40 dana u grejnoj sezoni i 40 dana u negrejnoj sezoni. Tokom perioda merenja, stanari će vodiće dnevnik aktivnosti, što će biti od presudnog značaja za određivanje nivoa njihove izloženosti suspendovanim česticama. Projektni tim će potom analizirati podatke dobijene merenjima i dnevnike aktivnosti stanara radi procene uticaja njihovih svakodnevnih aktivnosti na koncentracije suspendovanih čestica u stanovima. Zainteresovani građani će na javnim tribinama moći da popune upitnik na osnovu kojeg će projektni tim izvršiti odabir stanova. Zainteresovani građani, čiji stanovi budu odabrani za učešće u istraživanju, proći će obuku o vođenju dnevnika aktivnosti i merenju PM. O svim aktivnostima na projektu javnost će biti blagovremeno obaveštavana putem lokalnih medija, veb prezentacije projekta, javnih tribina, plakata, flajera i slično. Nosilac projekta: Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor Partneri: Građanska čitaonica Evropa website: https://cpn.kcbor.net/

NATURALE – Priroda i radioaktivnost – Šetaj, pričaj i uči

Petar — Thu, 17 Apr 2025 13:05:32 +0000

Ovaj projekat ima za cilj da građanima – učenicima i profesorima osnovnih i srednjih škola približi fenomen prirodne radioaktivnosti i izvore radioaktivnosti prisutnih u prirodi, kroz prikupljanje uzoraka u nacionalnom parku, rezervatu prirode i parku prirode u Srbiji. Tokom istraživačkih šetnji, učenici će imati priliku da upoznaju različite ekosisteme i prirodne vrste, sa akcentom na gljive – istražujući fiziologiju, biohemiju i ekologiju gljiva. Osnovci će se upoznati s osnovnim konceptima, dok će srednjoškolci produbiti znanja iz biologije i nuklearne fizike. Građani će aktivno učestvovati u prikupljanju uzoraka, analizi podataka i interpretaciji rezultata, čime će biti uključeni u celokupan proces naučnog istraživanja. Osim toga, oni će doprineti dizajniranju letaka, postera i sadržaja na društvenim mrežama. Projektne aktivnosti su osmišljene tako da razvijaju različite veštine kao što su veštine razmišljanja, socijalne veštine, veštine komunikacije, veštine samoupravljanja i istraživačke veštine. Ključna komponenta projekta jeste saradnja naučnika i građana, uz naglasak na transparentnost i uključivanje šire javnosti u naučne procese. Osim naučnog aspekta, projekat teži i popularizaciji prirodnih nauka među mladima, podstičući njihovu radoznalost i svest o značaju očuvanja prirode. Nosilac projekta: Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu Partneri: Gimnazija Isidora ”Sekulić Novi Sad”, OŠ ”Vuk Karadžić”, Bačka Palanka LinkedIn: https://www.linkedin.com/company/naturale-nature-and-radioactivity-walk-talk-and-learn Instagram: https://www.instagram.com/naturale_project/

Pčela je ključ: Mapiranje i biomonitoring populacija “divljih” oprašivača u Srbiji korišćenjem bezbedne i neinvazivne metode (Bee is a Key)

Petar — Thu, 17 Apr 2025 13:04:03 +0000

Cilj projekta Pčela je ključ - mapiranje i monitoring "divljih" oprašivača u Srbiji, je da doprinese zdravlju oprašivača i ekosistema i održivoj proizvodnji voća u Srbiji. Oko 80% useva zavisi od oprašivanja insektima, a smanjenje broja oprašivača zbog ljudskih aktivnosti ozbiljno ugrožava bezbednost hrane. U Srbiji se za oprašivanje useva koriste samo 4 vrste pčela, dok je preko 740 domaćih vrsta pčela, uglavnom solitarnih, i dalje slabo istraženo. Naš projekat se bavi razvojem i testiranjem nove metode za praćenje vrsta koje naseljavaju tzv. „hotele za pčele“. Angažujemo građane da prikupljaju podatke u različitim sredinama – prirodnim, urbanim i poljoprivrednim. Metoda je potpuno neinvazivna za oprašivače i sigurna za učesnike. Korišćenjem ovog naučnog doprinosa građana, zajedno sa anketama o korišćenju gajenih oprašivača u voćnjacima, cilj nam je da mapiramo biodiverzitet oprašivača, pokrenemo akciju njihovog očuvanja i pomognemo da javnost bolje razume ulogu oprašivača u održavanju ekosistema i poljoprivredne proizvodnje. Verujemo da ćemo, osnažujući zajednice da doprinesu nauci, doprineti očuvanju oprašivača i njihove važne uloge. Nosilac projekta: Institut za stočarstvo Beograd Partneri: Gazdinstvo "Prijatelji mason pčela", Organizacija "Ekonaut" Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu. website: https://masonpcele.com/ Facebook: https://www.facebook.com/people/Prijatelji-Mason-P%C4%8Dela/100089323063895/ Instagram: https://www.instagram.com/_masonpcele_/

Opasulji se: građani otkrivaju genetičku raznovrsnost

Petar — Thu, 17 Apr 2025 13:02:58 +0000

Opisivanje i održavanje genetičkih resursa mahunarki i njihova upotreba u oplemenjivanju su od centralnog značaja za razvoj održive poljoprivrede, očuvanje agrobiodiverziteta, ublažavanje klimatskih promena i zdravlje ljudi. Pored toga, otkrivanje insekata koje se hrane mahunarkama i procena njihove rasprostranjenosti su važni za uspeh bilo kog programa kontrole veličine populacija ekonomski važnih vrsta insekata. Koristeći interdisciplinarni i participativni pristup, projekat građanske nauke „Opasulji se: građani otkrivaju genetičku raznovrsnost” ima za cilj da otkrije rasprostranjenost i genetičku varijabilnost sorti pasulja i insekta koji se njime hrani – pasuljevog žiška (Acanthoscelides obtectus). Ovo će biti postignuto u saradnji sa našim ključnim zainteresovanim stranama – učenicima, proizvođačima organske hrane i građanima – koji će sakupljati biljni materijal i insekte sa različitih lokacija, uzgajati i procenjivati karakteristike različitih sorti pasulja u svojim baštama ili saksijama. Štaviše, naučne aktivnosti građana će nam pomoći da podignemo svest javnosti o važnosti očuvanja starih sorti biljaka i praćenja rasprostranjenosti ekonomski značajnih vrsta insekata. Nosilac projekta: Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu Partneri: Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad Udruženje Ambasadora održivog razvoja i životne sredine Poljoprivredna škola Vršac Udruženje proizvođača organske poljoprivrede Novi Sad website: https://www.opasuljise.rs/ Facebook: https://www.facebook.com/profile.php?id=100063907218620# Instagram: https://www.instagram.com/opasuljiseprojekat/?igshid=1h8n5lya74ecs

AQUAPHONIA – Ekoakustika i građanska nauka u biomonitoringu slatkovodnih ekosistema

Petar — Thu, 17 Apr 2025 11:58:41 +0000

Ekoakustika je savremena, interdisciplinarna načna disciplina koja istražuje ulogu zvuka u ekološkim procesima i na svim nivoima ekološke organizacije. Proučava prirodne i antropogene zvukove i njihov odnos sa okruženjem, u prostornim i vremenskim okvirima. Ekoakustika istražuje ekološku ulogu zvuka u kopnenim i vodenim ekosistemima na fundamentalnom i na primenjenom nivou, i kao takva “najmlađa” je u slatkovodnim ekosistemima. Ekoakustika ima veliki potencijal u biomonitoringu slatkovodnih ekosistema, s obzirom na to da pravljenje podvodnih audio zapisa i predstavlja neinvazivan, brz i efikasan način za dobijanje informacija o biodiverzitetu i ekološkim procesima (zdravlju ekosistema). AQUAPHONIA će prikupiti prve podatke o ekoakustici u slatkovodnim ekosistemima u Srbiji koristeći pristup građanske nauke i primenu atraktivne i inovativne metodologije prilagođene korisnicima, u interaktivnom i inkluzivnom okruženju. Ciljne grupe građana naučnika u ovom projektu su učenici osnovnih i srednjih škola, studenti i šira javnost. Projekat će biti snažno orijentisan ka edukaciji, sa ciljem podizanja svesti javnosti o značaju slatkovodnih ekosistema u Srbiji. Cilj nam je da promovišemo pristup građanske nauke u Srbiji kao moćan alat koji može značajno da poveća efikasnost u biomonitorngu biodiverziteta i doprinese održivom upravljanju i očuvanju slatkovodnih ekosistema. Nosilac projekta: Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Partneri: Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Osnovna škola “Žarko Zrenjanjin”, Bela Crkva Klub za podvodne aktivnosti “Bela crkva”, Bela crkva Facebook: https://www.facebook.com/profile.php?id=61572663767115

Zajedničko stvaranje znanja: Udruženja pacijenata sa retkim bolestima kao aktivni akteri u ostvarivanju održivog razvoja u javnom zdravlju (CCKnow)

Petar — Thu, 17 Apr 2025 09:08:27 +0000

Ovaj projekat ima za cilj da poboljša društveni položaj pojedinaca koji boluju od retkih bolesti i članova njihovih porodica, kao i zdravstvene i političke išode određenih mera zdravstvene i socijalne politike, kroz aktivno uključivanje pacijenata (obolelih od retkih bolesti) u istraživački proces putem pristupa građanske nauke. Projektom je planirana obuka pacijenta i njihovo osnaživanje kroz aktivno učešće u prikupljanju podataka, deljenje proživljenih iskustva i učešće u oblikovanju istraživačkih pitanja, kako bi njihovi glasovi oblikovali razvoj budućih javnih politika zasnovanih na realnim podacima prikupljenim na terenu. Projekat se pridržava principa otvorene nauke, omogućavajući javni pristup neosetljivim podacima i istraživačkim nalazima, uz zaštitu privatnosti pacijenata i poštovanje najviših etičkih standarda. Fokusirajući se na pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, mogućnostima lečenja i pravne zaštite, projekat ima za cilj da umanji postojeće društvene nejednakosti i poboljša kvalitet života višestruko marginalizovane zajednice obolelih od retkih bolesti. Istraživanje nastoji da da doprinos ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, posebno onih koji se odnose na zdravlje i smanjenje nejednakosti, kroz podsticanje saradnje između istraživača, pacijenata, donosioca politika i zdravstvenih radnika kako bi se generisale trajne pozitivne promene. Nosilac projekta: Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu Partneri: Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije (NORBS)

Umrežavanje žena za oživljavanje starih sorti (NEST)

Petar — Thu, 17 Apr 2025 09:07:06 +0000

Promovisanjem novih sorti sa uskom genetskom bazom i kontrolisanom proizvodnjom semena, savremena poljoprivreda je izazvala značajan pad agrobiodiverziteta. Projekat ima za cilj da promoviše održivo gajenje tradicionalnih sorti kroz građanska naučna istraživanja. Istraživači sa projekta će kreirati okvir zasnovan na ideji da se različite društvene grupe mogu uključiti u istraživanje, pretvarajući lokalne zajednice u laboratorije na terenu u kojima svako može da učestvuje. Na ovaj način planiramo da zaštitimo stare sorte od zaborava i doprinesemo naporima svetske zajednice u zaustavljanju degradacije biodiverziteta. Glavne projektne aktivnosti uključuju popis autohtonih sorti koje se uzgajaju na farmama i obuku farmera za sakupljanje, rukovanje i očuvanje semena. Stvaranje mreže aktivne saradnje naučnika, volontera i poljoprivrednika ojačaće položaj žena u poljoprivredi, dok će očuvanje njihovog tradicionalnog znanja, koje je važno za ublažavanje gubitka biodiverziteta i rizika od klimatskih promena, otvoriti nove puteve za alternativne naučne pristupe. Građanskim istraživanjima premostiće se jaz između naučnika i lokalnih poljoprivrednih zajednica kroz promociju sakupljanje, očuvanje i razmenu autohtonih sorti, očuvali agrobiodiverzitet i osigurali kvalitet hrane. Nosilac projekta: Institut za kukuruz ”Zemun Polje” Partneri: Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije LinkedIn: NEST_net Project, Instagram: nest.serbia

TickTrack aplikacija o krpeljima: Prati krpelje, spreči rizik, zaštiti zdravlje

Petar — Thu, 17 Apr 2025 09:05:38 +0000

Projekat ima za cilj uključivanje građana u istraživanje vezano za krpelje u Srbiji kroz unapređenje veb aplikacije "TickDetect" Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad", i kreiranje potpuno funkcionalne mobilne aplikacije TickTrack. Aplikacija će omogućiti građanima da kao građani istraživači prikupljaju i prijavljuju podatke o krpeljima, uz jasna i jednostavna uputstva. Takođe će moći da utiču na kreiranje mobilne aplikacije svojim sugestijama vezanim za ono što im je važno i potrebno da aplikacija sadrži. Ova inicijativa će unaprediti mobilnu aplikaciju dodatnim funkcijama, uključujući obaveštenja o visokorizičnim područjima, edukativne video materijale i interaktivne mape rasprostranjenosti krpelja. Na ovaj način, građani će imati aktivnu ulogu i u kreiranu mobilne aplikacije i u praćenju populacija krpelja, čime će doprineti boljoj prevenciji i kontroli bolesti koje krpelji mogu da prenesu. Uključivanje građana biće podstaknuto kroz organizaciju radionica, a poseban fokus biće na planinarima i ljubiteljima boravka u prirodi, koji će kroz program "TickTrack Ambasadori" doprineti širenju svesti i aktivnom učešću u projektu. Partnerstva sa planinarskim društvima i marketinškim agencijama omogućiće širu vidljivost i pristupačnost aplikacije. Nosilac projekta: Naučni institut za veterinarstvo ”Novi Sad” Partneri: Planinarsko goransko društvo Eko kurir Planinarski klub Dubašnica-Zlot