CPN

U Naučnom klubu Beograd obeležen Međunarodni dan devojčica u IKT-u

Djordje Petrovic — Fri, 26 Apr 2024 10:29:00 +0000

Povodom Međunarodnog dana devojčica u informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT), Fondacija Petlja u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvom prosvete, u Naučnom klubu CPN-a organizovala je edukativnu radionicu za učenice srednjih škola. Cilj radionice u Naučnom klubu Beograd bio je da podstakne učenice da istraže različite mogućnosti koje oblast informaciono-komunikacionih tehnologija pruža i steknu uvid u to koje sve nove digitalne veštine mogu da budu od značaja za karijeru u IKT-u. Prisutnima su se na samom početku obratili pomoćnik ministra za visoko obrazovanje Aleksandar Jović, portfolio menadžerka UNDP-ja za digitalne inovacije Jelena Ružičić, direktor Fondacije Petlja i v.d. direktora Centra za promociju nauke Danijela Vučićević. „Danas, želim da poručim našim učesnicama da je bitno znati da postoje različiti načini da budete uspešne i hrabre u odabiru vaših naučnih karijera. Čuveni akronim STEM pokazuje nam da nije dovoljno biti dobar samo u jednoj oblasti, jer su u praksi neophodni fleksibilnost, timski rad, otvorenost za ideje i oslanjanje na druge naučne oblasti, koje nam menjaju pristupe na svakom nivou. I to je ono što ovakvi programi treba da osvetle i daju vam hiljade novih odgovora. Može vam se učiniti, da je neophodna brzina, s obzirom na stanje u nauci, da se od vas očekuju brzi rezultati da biste napredovali, i da se utrkujete kao da ste na olimpijadi. Međutim, kada se bavite onim do čega vam je stalo, veoma je važno da odvojite dovoljno vremena da razumete suštinu problema, a onda će rezultat neminovno doći kao oskar vaših istraživanja i posvećenosti. Nikada ne oklevajte, zahtevajte mnogo od sebe i postavljajte ambiciozne ciljeve, čak i ako to ne rade ni vaši roditelji, ni profesori, ni sredina“, poručila je Danijela Vučićević v.d. direktora Centra za promociju nauke. „Ono što vidimo u direktnom radu sa učenicima i učenicama, pre svega osnovnih škola, kroz aktivnosti koje organizujemo jeste da u ranom uzrastu devojčice pokazuju jednaku radoznalost i interesovanje za savremene tehnologije kao i dečaci. Na nama odraslima je da sve mlade devojke ohrabrimo i podržimo u tome da svoju kreativnost i znanje grade i u oblasti Informaciono-komunikacionih tehnologija“ istakao je Milan Simić, direktor Fondacije Petlja. Preko 20 učenica Gimnazije i ekonomske škole „Dositej Obradović“ iz Bačke Topole učestvovalo je na radionici „Kada čovek i mašina ćaskaju: upoznaj DALL-E“. Milan Ličina, kreativni direktor VIDRA i docent na Univerzitetu „Metropolitan“ u Beogradu, pomogao im je da naprave svoje prve korake u umetnosti generisanoj veštačkom inteligencijom. Učenice su imale priliku da isprobaju jedan od popularnijih alata za generisanje slika iz tekstualnih upita - DALL-E. Osim toga, razgovarale su o potrebnim veštinama za kreiranje digitalne umetnosti i preprekama i ograničenjima koje nameće crtanje rečima. Međunarodni dan devojaka u IKT-u se obeležava svakog četvrtog četvrtka u aprilu, a ovogodišnji slogan je „Liderstvo“ (eng. Leadership). Poruka slogana je da istakne kritičnu potrebu za jakim ženskim uzorima u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici (eng. Science, Technology, Engineering, Mathematics – STEM). Izvor fotografija: UNDP

Elementi 36

Djordje Petrovic — Wed, 24 Apr 2024 12:50:29 +0000

U prodaji je prolećni, 36. broj naučnopopularnog časopisa Elementi! https://www.youtube.com/watch?v=ZIRZ_LcisDI Temat 36. broja Elemenata bavi se onim što su Aristotel i Platon smatrali osnovnim polazištem filozofije i nauke – čuđenjem. Obuzeti svakodnevnim poslovima i dnevnom rutinom, ljudi nemaju vremena da se čude nad životom, svetom, stvarima i pojavama u svetu, već ih uzimaju zdravo za gotovo. U novom tekstu dr Igora Živanovića „Zašto žirafe imaju duge vratove?“, otkrijte zašto bez čuđenja nema filozofije i nauke, zbog čega je ono zajedničko deci i naučnicima, koja je razlika između čuđenja i radoznalosti i zašto je važno čuditi se. Još u 16. veku, u vreme mračne inkvizicije i borbe za prihvatanje heliocentričnog sistema, Đordano Bruno razmišljao je o „svemiru beskonačnom“, u kojem „postoji beskonačan broj drugih naseljenih svetova lociranih oko drugih zvezda“. U novoj kolumni dr Darka Donevskog posvećenoj egzoplanetama, saznajte kako je izgledala potraga za „novim svetovima“.

Ilustracija Željka Lončara za tekst dr Igora Živanovića „Zašto žirafe imaju duge vratove?“

I pored toga što nam deluje da znamo sve o Trećem rajhu, i dan-danas se otkrivaju zapanjujuće prakse iz tog mračnog razdoblja istorije. Farmaceut i pisac Pavle Zelić donosi nam priču o tome kako je podsticana masovna upotreba danas neprihvatljivih supstanci, vrlo opasnih i adiktivnih, čija žrtva je na kraju postao i sam Adolf Hitler. Svetska zdravstvena organizacija donela je pre nekoliko godina odluku da spisku poznatih patogenih organizama koji bi mogli da prerastu u uzročnika naredne pandemije pridoda odrednicu „bolest Iks“. Možemo li, zahvaljujući sveukupnom iskustvu koje je čovečanstvo dosad imalo s pandemijama, grubo skicirati opšti portret, ili svojevrstan „foto-robot“ nepoznatog krivca, otkrijte u novom tekstu dr Srđe Jankovića. Iako je rimska komedija svoje uzore imala u grčkoj komediji, ljudi koji su zarađivali novac pričanjem šala – nešto nalik današnjim stendap komičarima – prvi put se javljaju u Rimu. U kojoj meri je humor kulturno uslovljena stvar i čemu su se smejali Rimljani, saznajte u novoj priči Miljana Vasića. Umetnost uvek pronalazi načine da proširi svoje polje delovanja, da prihvati i prisvoji nove tehnologije. Međutim, da li stvari danas, sa pojavom veštačke inteligencije, stoje drugačije? Postoji li zaista konkurencija između čoveka i mašine, otkrijte u članku Đorđa Petrovića.

Ilustracija Nikole Koraća za tekst Pavla Zelića „’Pervitin’: čarobna tableta moći i sumraka nacističke Nemačke“

Petar Nurkić probao je da u svom tekstu zamisli kako bi izgledao univerzum gde je Imanuel Kant arhitekta celokupne stvarnosti. Zavirite u svet u kojem Kantove ideje, poput kategoričkog imperativa, nisu samo apstrakcije, već temelj na kojem počiva svaka odluka, svaki zakon, i svaki društveni odnos. „Izbor haljina je uvek stvar koju treba činiti bez razmišljanja, i preterana briga oko njih može dovesti do toga da cilj bude promašen“, smatra mlađana, modom opčinjena Katarina Morlend u romanu Nortengerska opatija Džejn Ostin. Kako izgleda stvaralaštvo Džejn Ostin kroz prizmu studija mode, otkrijte u novom tekstu Stefana Žarića. Igra Pandemic, koja je nastala još 2008. godine, privlači pažnju miliona ljudi koji žele da se razonode, ali i da bolje razumeju složenost borbe protiv zaraznih bolesti. Bogdan Đorđević donosi nam priču o ovoj i sličnim društvenim igrama koje popularizuju nauku i podstiču interesovanje za naučne teme kod svih uzrasta. Suočeni sa izuzetno složenom stvarnošću, obični ljudi, ali i naučnici, pribegavaju redukcionizmu pokušavajući da realnost svedu na nekoliko principa ili zakona kako bi je lakše objasnili. Gde sve grešimo kada pojednostavljujemo stvari, saznajte u novom tekstu Marka Vesića „Naivni redukcionizam je ubio mačku!“. Istraživači sa Matematičkog fakulteta i Astronomske opservatorije Beograd u narednih deset godina učestvovaće na velikom međunarodnom projektu LSST, od kojeg se očekuje da reši misteriju tamne materije i tamne energije. O ideji i ciljevima ovog ambicioznog naučnog poduhvata, Ivana Nikolić razgovarala je sa dr Draganom Ilić, dr Anđelkom Kovačević i dr Lukom Popovićem.

Ilustracija Jane Adamović Kordej za tekst Miljana Vasića „Čemu su se smejali Rimljani?“

Sledeće godine počinje veliki međunarodni astronomski projekat Legacy Survey in Space and Time (LSST), koji će narednih deset godina snimati čitavo nebo i pokušati da odgonetne brojne tajne svemira. O ovom naučnom poduhvatu, kao i o drugim temama iz astronomije, Ivana Nikolić razgovarala je sa dr Željkom Ivezićem, profesorom na Univerzitetu u Vašingtonu i vođom pomenutog projekta. U Novom Sadu, pri Tehnološkom fakultetu, postoji specijalna laboratorija, jedinstvena u ovom delu Evrope, koja se bavi ispitivanjem materijala u oblasti očuvanja kulturnog nasleđa. Čime se sve bavi ova naučna ustanova i sa kakvim se sve izazovima suočava, saznajte u intervjuu Đorđa Petrovića sa dr Snežanom Vučetić, rukovoditeljkom ove laboratorije. Najpoznatiji norveški slikar Edvard Munk veliki deo svoje karijere proveo je sa nosem u visinama, zagledan u nebo iznad sebe. U novom tekstu dr Jovane Nikolić saznajte šta nam sve „govore“ plavi norveški sumraci, krvavi oblaci Osla i lenje zvezdano nebo na slikama ovog umetnika. Čovek se od vajkada svojski trudio da sebi omogući što komforniji život, ukrašavajući enterijer svoga doma tako da bude ne samo udoban i bezbedan, već i estetski prijatan. Ana Samardžić donosi nam priču o nameštaju inspirisanom prirodom, kako motivima iz prirode tako i prirodnim materijalima. Sve više strip autora se kroz svoja dela osvrće na ekološku katastrofu koja se upravo odvija pred našim očima. Dok zagađenje, eksploatacija resursa i uopštena nebriga ljudskog roda polako ali sigurno uništavaju planetu Zemlju, u novoj kolumni Nikole Dragomirovića otkrijte može li strip biti jedan od načina da se ljudi osveste dok ne bude prekasno.

Ilustracija Đorđa Balmazovića/škart za tekst Marka Vesića „Naivni redukcionizam je ubio mačku!“

Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Jakov Jakovljević, Nikola Korać, Uroš Pavlović, Jana Adamović Kordej, Ksenija Pantelić, Srđa Dragović, Jelisaveta Jeličić, Monika Lang, Đorđe Balmazović / škart, i Željko Lončar, koji je osmislio i izgled temata i naslovne strane. Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).

U Nišu održan seminar o primeni misaonih eksperimenata u nastavi

Djordje Petrovic — Mon, 22 Apr 2024 13:32:17 +0000

U saradnji sa Centrom za stručno usavršavanje u Nišu, Centar za promociju nauke realizovao je stručni seminar za usavršavanje nastavnika o primeni misaonih eksperimenata u nastavi. Obuka za 22 nastavnika niških srednjih i osnovnih škola održana je u ponedeljak, 15. aprila, u prostorijama Centra za stručno usavršavanje u Nišu.

Kako autori ovog programa za obuku nastavnika ističu, „misaoni eksperimenti svoju primenjivost nalaze u svim nastavnim predmetima, u gotovo svim načinima izvođenja nastave, mogu da budu deo svakog metoda prenošenja i sticanja znanja, nezaobilazni su u procesu učvršćivanja i retencije znanja i pružaju neograničen prostor za inovaciju u sferama nastave, obrazovanja i vaspitanja“.

Autori i realizatori seminara su prof. dr Mašan Bogdanovski sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ivan Umeljić, rukovodilac Sektora za izdavaštvo u Centru za promociju nauke.

Akreditovani stručni program za usavršavanje nastavnika „Primena misaonih eksperimenata u nastavi“ zaveden je u katalogu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja pod kataloškim brojem 693. Kompetencija koju predloženi program razvija je K2 (Kompetencije nastavnika za poučavanje i učenje).

Prioritetna oblast stručnog usavršavanja na koju se program odnosi jeste unapređivanje kompetencija nastavnika u oblasti planiranja i realizacije nastave orijentisane na ishode (podizanje nivoa metodičkih znanja relevantnih za ciljeve i ishode predmeta/oblasti).

Detaljnije informacije možete pronaći na posebnoj internet stranici seminara „Primena misaonih eksperimenata u nastavi“.

Preliminarna rang-lista Javnog poziva 2024.

Djordje Petrovic — Mon, 22 Apr 2024 10:09:56 +0000

U ponedeljak, 22. aprila, objavljena je preliminarna rang-lista Javnog poziva Centra za promociju nauke za finansijsku podršku projektima promocije i popularizacije nauke u 2024. godini. Ove godine, na Javni poziv za finansijsku podršku projektima promocije nauke stigla je 181 validna prijava. Od toga, u Kategoriji 1 bilo je 63 validne prijave, a 11 projekata je predloženo za finansiranje. U Kategoriji 2, pristiglo je 118 validnih prijava, od kojih je 22 projekta predloženo za finansiranje. Pored toga, u okviru posebne kategorije, Centar za promociju nauke će obezbediti finansijsku podršku za 11 godišnjih programa u saradnji sa naučnim klubovima, sa ciljem podizanja nivoa naučne pismenosti i naučne kulture, kroz decentralizaciju promocije i popularizacije nauke na teritoriji Republike Srbije. Svi projekti koji su predloženi za finansiranje biće realizovani do kraja 2025. godine.

Ukupni budžet Javnog poziva za 2024. godinu iznosi 12.000.000,00 dinara. Preliminarnu listu rangiranih projekata možete pogledati na sledećem LINKU.

Pristigle prijave obuhvataju širok dijapazon tema, od STEM oblasti, veštačke inteligencije, preko izazova lokalnih zajednica, pa do zelenih tema i pitanja održivosti. Visoko rangirani projekti dolaze sa fakulteta i instituta širom Srbije, ali među njima ima i naučnih udruženja koja su se istakla svojim kreativnim pristupom. Učesnici imaju pravo na uvid u podnetu dokumentaciju, a prigovore na rang-listu mogu podneti na imejl adresu Javnog poziva Centra (javnipoziv@cpn.rs) u skladu sa Pravilnikom Javnog poziva. Rok za slanje prigovora je četvrtak, 25. april, do 17 časova, a rok za odgovore je ponedeljak, 29. april, do 17 časova. Konačna rang-lista Javnog poziva za 2024. godinu biće objavljena u utorak, 30 aprila.

Sa prošlogodišnje dodele priznanja dobitnicima Javnog poziva, foto: Marko Risović

Ovogodišnji javni poziv za podnošenje prijava za finansijsku podršku projektima promocije i popularizacije nauke završen je u sredu, 20. marta, u 12 časova. Konkurs je bio otvoren od 20. februara na stranici Centra za promociju nauke.

Panel „(Brašneni) crvi na repertoaru“ u Naučnom klubu Beograd

Djordje Petrovic — Sat, 13 Apr 2024 12:14:18 +0000

U Naučnom klubu Beograd, 9. aprila, održan je panel pod nazivom „(Brašneni) crvi na repertoaru“, na kome su istraživači sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” (IBISS) i sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu razgovarali o brašnenim crvima, kao vrednim alternativnim izvorima hrane i o njihovoj ulozi u biorazgradnji različitih vrsta plastičnog i organskog otpada. Na ovom panelu govorili su dr Larisa Ilijin sa Odeljenja za fiziologiju i biohemiju insekata Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” (IBISS) i docent dr Miloš Petrović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Panel je moderirala dr Marjana Brkić, programska direktorka Centra za promociju nauke, koji je bio domaćin ovog događaja. Upotreba plastičnih materijala u svakodnevnom životu predstavlja važan deo globalne ekonomije, ali i veliki pritisak na životnu sredinu. Istraživači iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Instituta od nacionalnog značaja, Univerziteta u Beogradu, proučavaju brašnenog crva (Tenebrio molitor) i njegovu efikasnost u konverziji otpada u biomasu, što je važno u sistemima cirkularne ekonomije. Različite naučne studije upućuju na sposobnost brašnenog crva da razgrađuje plastični otpad, kao što su stiropor i polietilenska folija, dok informacije dobijene od istraživača iz IBISS-a o hranenju njihovih larvi pšeničnim mekinjama sa dodatkom stiropora i polietilenske folije doprinose održivom razvoju i pronalaženju rešenja za smanjenje količine plastičnog otpada. Na 65. Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća, posetioci su imali priliku da se, pored eksponta koji su pripremili istraživači iz IBISS-a, upoznaju i sa radom stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji su predstavili kako se insekt Tenebrio Molitor može korisititi u ishrani kod ljudi. Sa kompanijom Barry Callebaut, za ovu priliku razvijena je mala serija čokolade sa celim insektima, dok je UNSFA pripremila sir sa mlevenim insektima. U proteklom periodu, brašneni crv u ulozi konverzije otpada u biomasi privlačio je veliku pažnju radoznalih posetilaca Mikrogalerije, koja se nalazi na lokaciji Kralja Petra 46, u samom srcu grada. Foto: Marko Risović

Planetarijum u Beogradu i Inđiji

Djordje Petrovic — Fri, 12 Apr 2024 12:41:15 +0000

Mobilni planetarijum CPN nastavlja svoja putovanja po našoj zemlji. Mobilni planetarijum Centra za promociju nauke nastavlja svoja putovanja, a ovo proleće započeli smo gostovanjem u Beogradu i Inđiji. Najpre smo 8. aprila posetili Osnovnu školu „Filip Filipović“ u Beogadu, a potom smo 10. i 11. aprila bili gosti Osnovne škole „Dušan Jerković“ u Inđiji. Program se svakoga dana sastojao od pet projekcija sa predavanjem, od kojih svaka traje po sat vremena. Program su vodili stručni predavači, a prilagođen je različitim uzrastima. Priče o planetama, zvezdanim porodilištima, životu zvezda, rotaciji naše planete i atmosferi pobudile su veliku radoznalost među školarcima i inspirisale ih da postave brojna pitanja.

Ministarka dr Begović u poseti Centru za promociju nauke

Djordje Petrovic — Fri, 12 Apr 2024 07:05:59 +0000

U ponedeljak, 8. aprila, Centar za promociju nauke posetila je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović sa delegacijom. Pored ministarke Begović, Centar je ugostio i državne sekretare Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Vukašina Grozdića i dr Miroslava Trajanovića, kao i pomoćnika ministarke u Sektoru za inovacije, transfer tehnologije i tehnološki razvoj Vladimira Radovanovića. Oni su na sastanku sa v.d. direktora Danijelom Vučićević, programskom direktorkom dr Marjanom Brkić i rukovodiocima sektora u CPN-u razgovarali o dosadašnjim rezultatima koje je Centar postigao, kao i o budućim zajedničkim planovima Centra i Ministarstva. „Centar za promociju nauke je ključna institucija, koja predstavlja sponu između naučne zajednice i javnosti. Zadatak CPN-a, između ostalog, jeste da popularizuje nauku i inovacije koji generišu znanje u korist celokupnog društva. Organizovanjem aktivnosti, kao što su velike naučne manifestacije, tribine, konferencije, predavanja i radionice, mi pokušavamo da probudimo iskru istraživačkog duha koji se krije u svakom od nas i da javnosti odškrinemo vrata ka uzbudljivom svetu nauke“, istakla je Danijela Vučićević, koja od početka aprila obavlja funkciju v.d. direktora CPN-a. Predstavnici Ministarstva obišli su Naučni klub Beograd, Mejkers spejs i Mikrogaleriju, koji se nalaze u prostorijama CPN-a, na adresi Kralja Petra 46. Ministarka je prisustvovala i školskoj radionici u Naučnom klubu, na kojoj su učenici istraživali o dobrim praksama očuvanja biodiverziteta i zaštite životne sredine. Naučni klub Beograd nedavno je proslavio sedmi rođendan, a tokom prethodnih godina, ovaj prostor postao je mesto susreta naučne zajednice i građana. Delegacija je potom posetila i Mejkers spejs, poseban prostor unutar Naučnog kluba namenjen onima koji žele da razvijaju sopstvene projekte i prototipove, opremljen sa dva 3D skenera i četiri 3D štampača, računarima, osnovnim alatima za sečenje, bušenje i oblikovanje drveta i metala, kao i laboratorijom za elektroniku. Na kraju posete, ministarka je pogledala i aktuelnu postavku u Mikrogaleriji, deo istraživačkog projekta koji sprovode istraživači iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju (IBISS), kroz koji proučavaju brašnenog crva (Tenebrio molitor) i njegovu efikasnost u konverziji otpada u biomasu, što je važno u sistemima cirkularne ekonomije. Javnost je imala priliku da se sa ovom temom bliže upozna u maju prošle godine na 65. međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća.

Održan prvi javni čas neuronauka u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Djordje Petrovic — Thu, 11 Apr 2024 13:36:10 +0000

Nakon posete američkog neuronaučnika Grega Gejdža Srbiji, promocije njegove knjige i pokretanja programa neuronauke za srednje škole, u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, 10. aprila, održan je prvi javni čas iz neuronauka. Učenicima jedne od najstarijih srednjih škola u Srbiji donirana je „uradi sam“ oprema za nastavu, uz pomoć koje će zajedno sa nastavnicima sprovoditi različite interaktivne i praktične eksperimente iz neuronauka i fiziologije. Ovaj događaj označava početak implementacije ovog inovativnog programa u svim Mejkers labovima širom Srbije. Prvi javni čas neuronauka okupio je učenike i nastavnike Prve kragujevačke gimnazije, kao i članove Grupe za obrazovanje, Ambasade SAD i predstavnike medija. Slavica Marković, direktorka škole, predstavila je gimnaziju koja je krajem prošle godine dobila Mejkers lab – učionicu budućnosti, omogućavajući učenicima, kao i široj zajednici da inoviraju, stvaraju i unapređuju obrazovanje. U ime Grupe za obrazovanje govorili su Miloš Đuričanin, direktor strategije i razvoja Nordeus fondacije, i dr Marjana Brkić, programska direktorka Centra za promociju nauke, koja je održala predavanje o značaju neuronauka. Šef kancelarije za kulturu, obrazovanje i medije Filip Bikman iz Ambasade SAD u Srbiji, donirao je učenicima Prve kragujevačke gimnazije opremu za eksperimente, otvorivši tako prvi čas neuronauka. „Neuronauke predstavljaju pravi primer multidisciplinarnosti koju želimo da razvijamo, i pravi primer STEM-a. Za razumevanje ovih nauka potrebno nam je angažovanje inženjera, biologa, psihologa, filozofa, programera, kako bismo odgonetnuli kako funkcioniše najkompleksniji organ u telu“, istakla je dr Marjana Brkić, programska direktorka Centra za promociju nauke, i dodala: „Trenutno, u našem obrazovnom sistemu ne postoji sveobuhvatan pristup neuronaukama, već se one izučavaju pojedinačno na nekoliko odvojenih fakulteta. Misija Grupe za obrazovanje je da se kroz ovaj projekat neuronauke demokratizuju, i da ukažemo na neophodnost multidisciplinarnog pristupa ovoj sve važnijoj oblasti u savremenom društvu.“ Učenici ove škole su se zajedno sa svojim nastavnicima upustili u svet naučne metodologije na polju neuronauka, kroz eksperimentalni pristup, koristeći darovane setove opreme – Neuron SpikerBox, dizajniran sa ciljem da beleži električne signale iz nervnih ćelija, i The Human SpikerBox, koji omogućava beleženje raznolikog spektra signala koji dolaze iz mišića, srca, mozga, očiju i drugih delova tela (kao što su EMG, EKG, EEG i EOG). Uz doniranu opremu, učenici svih Mejkers labova u Srbiji imaće pristup i proširenom srpskom izdanju knjige „Kako vaš mozak radi“, koju je prvobitno objavio prestižni MIT Press, u saradnji sa Gregom Gejdžom, američkim naučnikom i TED govornikom. Knjiga predstavlja bogatu riznicu lekcija iz neuronauka, koja će publici pružiti ne samo bliži uvid u ovu disciplinu, već i inspiraciju za nove eksperimente. Ovaj događaj je uvod eksperimentalni pristup na polju neuronauka, nakon čega će učenici nastaviti da istražuju, proveravaju fenomene, i ispoljavaju svoju maštu kroz naučni pristup. Grupa za obrazovanje nastaviće da održava obuke i u svim ostalim školama u mreži Mejkers labova, kako bi ovo dragoceno znanje i iskustvo nastavnici škola mogli da prenesu svojim učenicima, ali i narednim generacijama. Pored već 14 otvorenih, tokom 2024. planira se otvaranje još najmanje 13 Mejkers labova širom zemlje. Ovaj poduhvat deo je šireg cilja Grupe za obrazovanje, koju čine Centar za promociju nauke, Nordeus fondacija, Dostignuća mladih u Srbiji i Inicijativa „Digitalna Srbija“ – da se znanja i veštine koje su neophodne za razumevanje sveta i razvoj karijere u 21. veku integrišu u obrazovni sistem Srbije.. Foto: Marko Risović

Radni sastanak projekta FASIH u Rijeci i na Cresu

Djordje Petrovic — Fri, 05 Apr 2024 12:57:24 +0000

Predstavnici Centra za promociju nauke učestvovali su na trećem radnom sastanku projekta FASIH, održanom od 24. do 27. marta 2024. u Rijeci i na Cresu. Projekat nastoji da savremene modele revalorizacije i revitalizacije industrijskog nasleđa, uz korišćenje inovativnih digitalnih alata, poveže sa temama održivosti, zaštite životne sredine i tehnološkog razvoja, sada i u posmatranom vremenskom periodu. Jedan od ciljeva je promocija vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa, značajnih za nove generacije korisnika kulturnih i naučnih sadržaja. Pored opštih projektnih tema i aktivnosti, sastanak je bio fokusiran na početak treće faze projekta, na čijem se početku raspisuje javni poziv za produkciju devet interdisciplinarnih, digitalnih radova posvećenih industrijskom nasleđu. FASIH (Future Art and Science Industrial Heritage) je prvi projekat Programa Kreativna Evropa kojim rukovodi Centar za promociju nauke, uz učešće još 5 partnera iz Slovenije, Hrvatske i Srbije. Pored rukovođenja projektom, Centar vodi i radni paket za komunikaciju i diseminaciju projektnih rezultata.

Radionica projekta FASIH u Muzeju nauke i tehnike

Djordje Petrovic — Fri, 05 Apr 2024 12:54:35 +0000

Prva javna radionica projekta FASIH, posvećena interdisciplinarnim istraživanjima kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa u tri zemlje regije, održana je 21. marta 2024. u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Na radionici je učestovalo 25 naučnika, umetnika, arhitekata i drugih zainteresovanih aktera, kojima su predstavljene projektna metodologija, različite art-science prakse i pristupi, i buduće aktivnosti na projektu s fokusom na otvorenom pozivu za produkciju interdisciplinarnih digitalnih projekata. Pored predstavnika Centra i Muzeja, u radioničarskom delu su učestvovali i umetnici Dejvid Stenli i Milan Ličina. Deo radionice koju je moderirao Dejvid Stenli (Guri Bosh) bio je posvećen kombinovanju analognih kolaža sa softverom za montažu i drugim AI alatima, kako bi učesnici u realnom vremenu kreirali individualne kompozicije sa temom reinterpretacije industrijskog nasleđa. Milan Ličina je učesnicima prikazao mogućnosti različitih digitalnih alata za kreiranje 3D modela i holograma na primeru termoelektrane Snaga i svetlost, jedne od lokacija koju projekat istražuje. FASIH (Future Art and Science Industrial Heritage) je prvi projekat Programa Kreativna Evropa kojim rukovodi Centar za promociju nauke, uz učešće još 5 partnera iz Slovenije, Hrvatske i Srbije. Pored rukovođenja projektom, Centar vodi i radni paket za komunikaciju i diseminaciju projektnih rezultata.