CPN

Završen 14. Maj mesec matematike

Djordje Petrovic — Mon, 09 Jun 2025 11:39:22 +0000

Četrnaesto izdanje jedne od najznačajnijih manifestacija u oblasti popularizacije nauke u Srbiji – Maj mesec matematike (M3) – održano je od 10. do 31. maja pod sloganom „Spojeni matematikom“. Centar za promociju nauke, u saradnji sa Matematičkim institutom SANU, i ovog proleća uspeo je da matematiku približi svima – kroz izložbe, radionice, predavanja, filmove i druge interaktivne programe širom zemlje. U fokusu ovogodišnjeg izdanja bio je STEAM pristup, koji integriše nauku, tehnologiju, inženjerstvo, umetnost i matematiku u jedinstvenu celinu. Cilj programa bio je da podstakne kreativno mišljenje, istraživački duh i primenu znanja u svakodnevnom životu, sa posebnim naglaskom na ulogu matematike kao vezivnog tkiva između različitih naučnih i umetničkih oblasti. Svečano otvaranje manifestacije M3 održano je 15. maja u Narodnom muzeju Šumadije u Kragujevcu, čiji je izložbeni prostor tom prilikom pretvoren u interaktivnu zonu savremene nauke. Posetioci su mogli da istraže četiri tematske postavke – o genetici, satelitskim i velikim podacima i ulozi žena u STEM-u – i otkriju kako se nauka povezuje sa našim svakodnevnim životom, od DNK lanca do podataka iz svemira. Posebnu pažnju izazvala je izložba Žene u STEM-u, koja je, pored Kragujevca, predstavljena i u drugim gradovima Srbije. Ističući istorijski značaj i savremene doprinose naučnica, izložba je podstakla razgovore o rodnoj ravnopravnosti u nauci i inspirisala mlade da se osmele i krenu istim putem. Jedan od najupečatljivijih noviteta ovogodišnjeg M3 programa bila je edukativna STEM avantura „Tragači formule“ – interaktivna igra koja spaja uzbuđenje escape room-a i dinamiku društvenih igara. Igra je okupila timove od po pet učesnika, koji su tokom 60 minuta rešavali zagonetke iz oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike. Zahvaljujući mreži Naučnih klubova Centra za promociju nauke, program M3 realizovan je tokom maja u 13 gradova širom Srbije. Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Čačak, Smederevo, Leskovac, Zaječar, Šabac, Svilajnac, Kikinda, Kruševac i Ranovac bili su domaćini radionica, predavanja, izložbi, društvenih igara i drugih sadržaja posvećenih matematici. Foto: Vladimir Veličković/Naučni klub Novi Sad

Perspektive korišćenja tinkering metodologije u bibliotekama

Djordje Petrovic — Mon, 09 Jun 2025 11:35:21 +0000

Predstavnica CPN-a i koordinatorka projekta međunarodnog projekta TinkerLib u Srbiji učestvovala je na Next Library konferenciji u Danskoj. Next Library je bijenalna konferencija koja se ove godine održala od 24. do 27. maja, u biblioteci DOKK1 u Orusu, Danskoj, a okuplja međunarodnu zajednicu bibliotekara i drugih stručnjaka i vizionara koji preispituju ulogu javnih biblioteka u svetu koji se brzo menja. Ovogodišnje izdanje, koje su inicirale Javne biblioteke Orusa, okupilo je učesnike iz celog sveta kroz inspirativan program predavanja, interaktivnih razgovora i preko 30 sesija. Događaj su oblikovale tri osnovne teme – ciljevi održivog razvoja, demokratija i igra – nudeći bogat prostor za dijalog, eksperimentisanje i saradnju. Dana 26. maja 2025. godine, Jovana Jankov, koja rukovodi međunarodnim projektom TinkerLib u Centru za promociju nauke, moderirala je praktičnu radionicu „Tinkering in Motion, stop-animacija sa jednostavnim alatima i materijalima“, zajedno sa Sebastijanom Martinom iz MIT medija laba. Moderatori su sproveli učesnike kroz zanimljivu sesiju koja je kombinovala kreativnost, igru i praktično istraživanje naučnih fenomena. Radionica je pozvala učesnike da zarone u svet stop-motion animacije koristeći pristupačne, svakodnevne materijale i jednostavne digitalne alate. Učesnici su eksperimentisali sa fizičkim i digitalnim tehnikama, oživljavajući svoje ideje kroz kratke animirane sekvence. Sesija je bila osmišljena za sve nivoe iskustva, a podsticala je radoznalost i eksperimentisanje. U drugom delu sesije predstavljeni su osnovni principi tinkering pristupa – naglašavajući otvoreno istraživanje, iteraciju i kolaborativno učenje. Takođe su podeljeni praktični saveti o tome kako učesnici mogu da prilagode i sprovedu slične radionice u lokalnim bibliotekama, učionicama i zajednicama. Radionica je pokrenula diskusiju i inspirisala učesnike da drugačije razmišljaju o tome kako se učenje i kreativnost mogu negovati kroz praktičan rad sa publikom.

CPN partner u novom evropskom projektu TECHSIGHT: Podrška razvoju deep tech inovacija

Djordje Petrovic — Fri, 30 May 2025 09:50:29 +0000

Centar za promociju nauke (CPN) postao je deo novog evropskog projekta TECHSIGHT, koji ima za cilj da osnaži visookobrazovne institucije u Evropi da postanu lideri u razvoju i primeni tzv. dubokih tehnologija (engl. deep tech), kao što su biotehnologija, veštačka inteligencija, blokčejn i kvantno računarstvo. Projekat se realizuje kroz EIT HEI inicijativu (poziv 2024, Strand B) i traje od 2024. do 2027. godine. Projektom koordinira Tehnički univerzitet iz Jildiza, Turska. Pored CPN-a, u projektu učestvuje još šest partnera iz Nemačke, Portugala, Letonije, Severne Makedonije i Danske i Turske, uz podršku mreže od preko 20 pridruženih partnera iz nauke, industrije i javnog sektora. CPN ima značajnu ulogu u razvoju inovacionog ekosistema u okviru projekta. Aktivnosti uključuju izradu preporuka za javne politike u oblasti deep tech-a, uspostavljanje šest inovacionih distrikta širom Evrope, podršku startapima kroz akceleratorske programe i mentorstvo, kao i koordinaciju međunarodne platforme za saradnju i razmenu znanja – CollabSPHERE. Kroz učešće u projektu TECHSIGHT, CPN dodatno jača svoju misiju povezivanja nauke, društva i inovacija, promovišući odgovoran i održiv tehnološki razvoj u skladu sa evropskim vrednostima.

Četrnaesti M3 svečano otvoren u Kragujevcu

Djordje Petrovic — Fri, 16 May 2025 14:27:09 +0000

Centralna manifestacija četrnaestog po redu Maja meseca matematike – M3, u organizaciji Centra za promociju nauke i Matematičkog instituta SANU, svečano je otvorena sinoć u Narodnom muzeju u Kragujevcu. Ovogodišnje izdanje, pod sloganom „Spojeni matematikom“, obuhvata programe u čak 13 gradova širom Srbije, sa ciljem približavanja nauke najširoj javnosti. Na otvaranju manifestacije prisutnima su se obratili: Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke iz Beograda; Dušan Aleksić, član Gradskog veća za obrazovanje Grada Kragujevca; dr Ivana Atanasovska, naučni savetnik Matematičkog instituta SANU iz Beograda; Radojko Damjanović, rukovodilac Školske uprave Kragujevac; i Nenad Tanasijević, direktor Centra za obrazovanje Kragujevac. „Četrnaestu godinu zaredom govorimo o jednoj od najstarijih, ali i najnaprednijih nauka – matematici. Nauci koja nije samo zbir formula i teorema, već jezik kojim komuniciraju sve STEM oblasti – nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika. Iako od ključnog značaja, matematika je često doživljena kao teška i neshvatljiva i upravo je zato neophodno da je promovišemo. Da je prikažemo kao alat kreativnosti, rešavanja problema i donošenja odluka. Jer matematika nije samo školski predmet – ona je način razmišljanja. Zato je na svima nama da joj obezbedimo mesto koje zaslužuje – u učionicama, u svakodnevnom životu i u kreiranju budućnosti.“, izjavila je Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke. „Kragujevac, kao grad znanja, nauke i obrazovanja, sa ponosom podržava ovakve događaje koji povezuju decu, mlade i stručnu javnost kroz svet brojeva, logike i kreativnog mišljenja. Matematika je mnogo više od školskog predmeta – ona je jezik univerzuma, osnova tehnologije i ključ razumevanja sveta oko nas. Zahvaljujem se Centru za promociju nauke i Centru za obrazovanje Kragujevac što su prepoznali značaj da ovu izuzetnu manifestaciju dovedu upravo ovde, u Narodni muzej – mesto koje simbolizuje kulturu i znanje. Verujem da će ovogodišnji program nadahnuti nove generacije matematičara, naučnika i istraživača. Neka nas ova manifestacija sve podseti da su znanje, radoznalost i otvorenost duha najvažnije vrednosti koje treba da negujemo“, izjavio je Dušan Aleksić, član Gradskog veća za obrazovanje Grada Kragujevca. „Savremeni svet je nezamisliv bez matematike — od veštačke inteligencije, koja je trenutno najaktuelnija u tehničkim naukama, preko blokčejn tehnologija i svih informacionih sistema, pa do prirodnih i bioloških procesa u farmaciji, medicini i drugim oblastima. Sve to zahteva matematički opis i savremene matematičke metode. Nadam se da će svako od vas, kao i oni koji večeras nisu sa nama, pronaći vremena da poseti neku od radionica ili događaja prikazanih na mapi ovogodišnjeg Maja meseca matematike — da otkriju njen kreativni potencijal, počnu da je vole, posebno ako im je nekada delovala kao bauk, i tako upoznaju jedan sasvim novi svet kreativnog bavljenja matematikom“, izjavila je dr Ivana Atanasovska, naučni savetnik Matematičkog instituta SANU. Poseban akcenat otvaranja u Kragujevcu stavljen je na izložbu koja posetioce vodi kroz četiri tematske celine. „Žene u STEM-u“ donosi inspirativne priče pionirki i savremenih naučnica koje motivišu buduće generacije. „Kako čitamo genome“ objašnjava ulogu DNK u čuvanju i analizi podataka, sa posebnim naglaskom na bioinformatiku i etičke izazove. „I mi smo veliki podaci“ istražuje uticaj velikih podataka na naše odluke, društvo i budućnost. „Podaci iz svemira“ prikazuje kako sateliti prate Zemlju i na koji način njihovi podaci doprinose unapređenju poljoprivrede i zaštite životne sredine. Pored izložbe, Kragujevac je domaćin i bogatog pratećeg programa – radionica, predavanja, filmskog programa i escape room sadržaja, namenjenih svim generacijama ljubitelja nauke. Ovogodišnji M3 stavlja fokus na STEAM pristup, koji integriše nauku, tehnologiju, inženjerstvo, umetnost i matematiku u jedinstvenu i povezanu celinu. Nakon otvaranja centralne manifestacije u Kragujevcu, program traje do 31. maja i nastavlja se u Beogradu i drugim gradovima širom zemlje, kroz mrežu naučnih klubova Centra za promociju nauke, sa brojnim edukativnim aktivnostima za sve uzraste. Više o ovogodišnjem programu pogledajte na zvaničnoj stranici m3.rs. Foto: Darko Riot

Održan novi AI panel: „Šta (ne) smeš reći AI-ju?“

Djordje Petrovic — Fri, 25 Apr 2025 12:48:30 +0000

U četvrtak, 24. aprila, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke održan je četvrti ovogodišnji panel u sklopu serijala „AI pod zvezdama“, pod nazivom „Šta (ne) smeš reći AI-ju?“. U vremenu kada nam alatke veštačke inteligencije poput ChatGPT-ja postaju sagovornici na najrazličitije teme – od zdravlja, preko posla do svakodnevnih izbora – nameću se pitanja odgovornosti, etike, postavljanja granica, čuvanja poverljivih informacija. Koliko veštačke inteligencije je dosta, da li nam ona od najbližeg prijatelja može postati neprijatelj, i kako nam može pomoći zakonska regulativa, neke su od tema o kojima su govorili panelisti: Zlatko Petrović, v.d. pomoćnika generalnog sekretara u Sektoru za izveštavanje i analitičke poslove u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Nevena Ružić, konsultantkinja iz kompanije Privatnost i javnost, i Isidora Gatarić, vođa isporuke analitike u kompaniji WMG Digital Transformation. Panel je moderirala Anja Berić iz Srpskog društva za veštačku inteligenciju. Kada je reč o upotrebi alata veštačke inteligencije u komunikaciji, najveću bojazan predstavlja činjenica da većina ljudi koja koristi ove alate sa njima deli veoma osetljive informacije. Na pitanje ko je odgovoran ukoliko dođe do kršenja prava na privatnost i da li je postojeći regulatorni okvir adekvatan, Zlatko Petrović kaže da je, pre svega, potrebno proveriti kome se poveravaju informacije, što najčešće jeste kompanija koja stoji iza tog alata. On ističe da korisnici često nisu svesni koje podatke daju kompanijama i kako se ti podaci koriste, dok je sprovođenje zakona o zaštiti podataka otežano jer mnoge strane kompanije, poput OpenAI-ja, nemaju predstavnike u Srbiji. On naglašava potrebu za jasnim propisima i etičkim smernicama za upotrebu veštačke inteligencije, kao i neophodnost unapređenja domaćeg zakona radi bolje zaštite podataka o ličnosti. Mnogi korisnici alata poput ChatGPT-ja zaboravljaju da razgovaraju sa mašinom, počinju da mu persiraju i neretko dele „veoma intimnu sadržinu, ili naše preference, zaboravljajući da je trag gotovo naizbrisiv“, kaže Nevena Ružić, konsultantkinja iz kompanije Privatnost i javnost. Zbog ovoga je veoma teško da se oslonimo na savesnu upotrebu veštačke inteligencije od strane korisnika, te je potreban svojevrsni miks više stvari: „Potrebno je urediti okvire, jer prenormiranost sve više gubi funkciju, a istovremeno podučavati i pričati o vrednostima. Prenošenje vrednosti je najteže, ali je najdalekosežnije. Strah od kazne je možda dobar, ali se time ne usvaja vrednost [o pravilnom korišćenju veštačke inteligencije i tome šta ona treba da predstavlja].“ Isidora Gatarić iz WMG Digital Transformation je saglasna da je edukacija veoma važna u usvajanju i efikasnijem, sigurnijem i svrsishodnijem korišćenju veštačke inteligencije. Ona smatra da se greške ne dešavaju zbog loše namere, „već zbog manjka razumevanja tehnologije i nepostojanja jasnih smernica, nedostatka edukacije na ovu temu, pre svega. Potrebno je edukovati timove da AI nije ’magična kutija’, već alat koji mora biti pažljivo i promišljeno upotrebljen, ali i zloupotrebljen“. Gatarić ističe da pametna i bezbedna upotreba veštačke inteligencije podrazumeva saradnju u kojoj AI služi kao alat za ubrzanje i podršku, ali ne zamenjuje ljudsku procenu, sumnju i odgovornost. Ključ je u tome da AI dodaje vrednost bez preuzimanja kontrole, kako bi ljudi zadržali svoj autentični glas i relevantnost. Foto: Marko Risović

Proglašene pobednice Otvorenog poziva za fotografe i pesnike „Klimatska akcija kroz poeziju i fotografiju“

Djordje Petrovic — Tue, 22 Apr 2025 14:08:13 +0000

Fotografkinja Tanja Bažalac iz Beograda i pesnikinja Snježana Vračar Mihelač iz Pule, koja živi i radi u Ljubljani, pobednice su međunarodnog art+science otvorenog poziva za fotografe i pesnike Klimatska akcija kroz poeziju i fotografiju. Centar za promociju nauke objavio je Otvoreni poziv za fotografe i pesnike Klimatska akcija kroz poeziju i fotografiju u okviru međunarodnog projekta Climateurope2, krajem 2024. godine. Na Otvoreni poziv se prijavilo preko sedamdeset ljudi, profesionalnih i amaterskih fotografa i pesnika različitih uzrasta, profesija i iz čitavog regiona.

Snježana Vračar Mihelač

U CPN su pristigle autorske fotografije i pesme iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Crne gore i Severne Makedonije, od osnovaca i penzionera, srednjoškolaca i profesionalaca u različitim oblastima, kao i profesionalaca u oblastima poezije i fotografije. Žiri u sastavu Ljiljana Ilić, prevoditeljka i pesnikinja, Marko Risović, fotograf, dr Marjana Brkić, rukovoditeljka Climateurope2 projekta, prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog, Dobrivoje Lale Erić, istoričar umetnosti i Ljubica Slavković, saradnica za međunarodnu saradnju, imali su težak zadatak da izaberu pobedničke radove.

Tanje Bažalac, foto: Bojan Džodan

Serija fotografija Tanje Bažalac i pesme Snježane Vračar Mihelač, odabrane su kao pobednički radovi. Pobednički radovi, zajedno s odabranim pesmama i fotografijama pristiglim na konkursu koji će biti upareni u celine, biće prikazani na Climateurope2 festivalu u Beogradu, od 29. septembra do 1. oktobra i publikovani kao posebno izdanje u okviru projekta. O autorkama: Tanja Bažalac je fotografkinja iz Beograda. Aktivno se bavi fotografijom od 2017. godine. U radu je najviše inspiriše ulična, portretna i modna fotografija. Dobitnica je više nagrada, među kojima se izdvajaju četvrto mesto na međunarodnom takmičenju Photolympic 2019. godine i prvo mesto na takmičenju Frame24 2020. godine. Učestvovala je na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a njeni radovi su objavljeni u mnogim časopisima, uključujući britansko izdanje magazina Vogue, kao i foto-priča na portalu National Geographic Serbia. Snježana Vračar Mihelač, rođena je u Puli. Objavljuje u zbornicima, literarnim časopisima i internet portalima. Dobitnica je treće nagrade za priču Treptaj u sklopu tribine Književni petak i takmičenja Zagrebu – riječju i slikom, te zlatnog priznanja 42. Državnog susreta manjinskih autorica i autora Sosed tvojega brega 2020–2021. Rukopis Kad zatvorim oči vidim modro, pobedio je na VIII Presingovom konkursu za najbolju neobjavljenu zbirku pesama i krajem 2022. godine izašao kao njen literarni prvenac. Pesme su joj nagrađene u sklopu međunarodnog takmičenja Zana Literature Festival III. Poema Pozdrav s oslobođenog teritorija osvojila je treću nagradu 54. književnog takmičelja Susret riječi Bedekovčina. Pesmom Jugoplastika osvojila je prvu nagradu za poeziju na regionalnom takmičenju časopisa „Ulaznica 2023“. Pesme su joj prevedeni na slovenački, engleski, makedonski i albanski jezik. Živi i radi u Ljubljani.

Elementi 40

Djordje Petrovic — Tue, 22 Apr 2025 13:40:42 +0000

U prodaji je novi, jubilarni broj časopisa Elementi!

Temat prolećnog broja Elemenata posvećen je jednoj od najznačajnijih tema savremenog doba – klimi i klimatskim promenama. https://www.youtube.com/watch?v=Ff06A_cbHVI U tekstu Digitalni atlas klime Srbije, dr Milica Tošić, dr Vladimir Đurđević i dr Irida Lazić predstavljaju jedinstvenu onlajn platformu koja pruža sveobuhvatan uvid u klimatske promene na teritoriji Srbije. Autori objašnjavaju kako Atlas integriše podatke iz meteoroloških stanica, satelita i klimatskih modela i kako taj alat mogu da koriste istraživači, donosioci odluka, privrednici i građani. Naši preci su od davnina pokušavali da predvide vremenske prilike na osnovu verskih praznika, ponašanja životinja i drugih znakova iz prirode. Koliko su takva „prognoziranja“ naučno utemeljena i kako se ona razlikuju od predviđanja koja možete naći na klimatskim servisima, otkrijte u novom tekstu Đorđa Petrovića Gatanje o vremenu.

Ilustracija Nikole Koraća za tekst Đorđa Petrovića Gatanje o vremenu

UN procenjuju da je u ovom trenutku nekih 3,6 milijardi ljudi neposredno izloženo različitim posledicama klimatskih promena, među kojima zdravstveni rizici zauzimaju značajno mesto. Kakvi nam rizici prete u budućnosti i kako da im se suprotstavimo, saznajte u novom tekstu dr Srđe Jankovića Preobražaj bez presedana: klimatske promene i zdravlje. S obzirom na to da se svi nalazimo u približno istoj poziciji, da delimo zajedničke uslove životne sredine, čini se da je možda došao trenutak kada ono što je bilo predmet interesovanja nekolicine treba da postane briga mnogih, i to pre svega kroz delovanje političkih institucija. Dr Igor Živanović donosi priču o klimatskoj pravdi i nekim praktičnim rešenjima. Od prilagođavanja nastavnih programa, preko razvijanja inovativnih metoda učenja o klimi i klimatskim promenama do kreiranja igrica i Jutjub videa, Centar za promociju nauke premošćuje jaz između klimatskih nauka i društva. U tekstu Ivane Nikolić saznajte više o načinima na koje CPN promoviše klimatsku pismenost.

Ilustracija Nikole Koraća za tekst dr Igora Živanovića Klimatska pravda

U novom Orbitiranju dr Darko Donevski se bavi dugom i nedovoljno prepoznatom istorijom žena u astronomiji. On nam donosi priču o ogromnim doprinosima pionirki kao što su Vilhemina Fleming, Henrijeta Levit i Sesilija Pejn-Gapočkin, koje su pomerale granice nauke uprkos institucionalnim i društvenim barijerama, ukazujući na to koliko je važna i neophodna rodna ravnopravnost u naučnoj zajednici. U novom autostoperskom vodiču kroz obradu prirodnih jezika dr Vanja Subotić analizira kineske razvojne „filozofije“ konverzacione veštačke inteligencije, oličene u čet-botu DeepSeek. Ona razmatra tehnološke strategije i političke implikacije ovog modela, uključujući kontroverze oko etičnosti prikupljanja podataka, cenzure sadržaja i načina na koji DeepSeek „uči“ da zaključuje. Zahvaljujući velikom napretku u uzgajanju glavonožaca, postoji šansa da će ove životinje uskoro moći da se koriste u laboratorijskim eksperimentima, što bi moglo otključati mnoge misterije biologije. U tekstu renomiranog naučnog novinara Mića Tatalovića saznajte kakve etičke dileme može da otvori pretvaranje hobotnica u „laboratorijske pacove“.

Ilustracija Joviše Nikolića za tekst dr Vanje Subotić Jedan pojas, jedan put, jedan DeepSeek: Autostoperski vodič kroz obradu prirodnih jezika, drugi deo

Milenijumima su ljudi verom pokušavali da odagnaju bolesti, neretko dajući božanskoj intervenciji prednost nad aktuelnim medicinskim znanjima i metodama lečenja. Mnogi to čine čak i danas. Ima li ipak u tome nekog smisla i merljive koristi, otkrijte u novom tekstu Pavla Zelića Vera kao lek. Godine 1520, Fernando Magelan je sa tri broda krenuo u potragu za alternativnim pomorskim putem do dalekih ostrva gde rastu karanfilić i muskatni oraščić. Dr Miljan Vasić donosi nam priču kako je potraga za izvorištem začina dovela do prvog putovanja oko sveta i započela dvovekovni sukob koji je odneo preko 150.000 života, ali i oblikovao ekonomsku i političku mapu modernog sveta. U drugoj polovini 19. veka, Kosta Vujić u Beogradu i Laslo Rac u Budimpešti predavali su u razredima iz kojih su potekli neki od najvećih umova nauke. Petar Nurkić istražuje šta čini jedan razred izuzetnim i kako se to pitanje postavlja u doba „pametnih“ tabli, AI asistenata, VR naočara i interaktivnih zidova – ali i dalje zavisi od ljudskog faktora: posvećenih nastavnika i kulture učenja.

Ilustracija Vuka Palibrka za tekst Mića Tatalovića Šta kažu nauka i etika o pretvaranju hobotnica u „laboratorijske pacove“

Iz dana u dan naš svet postaje sve glasniji i glasniji. Postoji li apsolutna tišina i da li je ona rešenje, saznajte u novom tekstu Ivane Nikolić Da li čeznete za tišinom?. Arhitekte sve češće koriste generativnu veštačku inteligenciju kako bi unapredile kreativne procese i ubrzale rad, ali ova tehnologija donosi i niz tehničkih i etičkih dilema. O kakvim se dilemama radi i kako izgleda primena AI u arhitekturi, pročitajte u priči o algoritmima na gradilištu koju donosi Bogdan Đorđević. Tokom prvih decenija 20. veka, na ruskoj umetničkoj sceni stvoreni su mnogi avangardni pokreti koji će zauvek promeniti tok istorije umetnosti. Dr Jovana Nikolić bavi se upravo njima i novim jezikom umetnosti koji će postati jedan od načina koje je konstruisano novo društvo i nov, moderan, mehanički i industrijski svet.

Ilustracija Vuka Palibrka za tekst Petra Nurkića Šešir, „Marsovci“ i pametne učionice

Koji su najbizarniji artefakti koji su kroz istoriju dospeli u muzeje i postali eksponati, a da se za njih dugo mislilo da potiču iz prirode? Šta ih je činilo tako posebnim da su zaslužili da se nađu u velikim, privatnim ili javnim zbirkama? Odgovore na ova pitanja potražite u novom tekstu Ane Samardžić o (ne)prirodnim muzejskim eksponatima. Đorđe Petrović sa Svetskog naučnog foruma u Budimpešti donosi intervju sa dr Rozari Grifin, istraživačicom na Univerzitetskom koledžu u Korku (Irska) i direktorkom konzorcijuma ICORSA. Ona je za nove Elemente govorila o ključnim izazovima s kojima se danas suočavaju mladi istraživači i mogućim strategijama koje bi naučne karijere učinile privlačnijim. Ove godine se navršava tridesetogodišnjica smrti jednog od najvećih i najznačajnijih stvaralaca devete umetnosti, čija ostavština i danas iz senke oblikuje naše poimanje stripa. U novoj strip kolumni Nikole Dragomirovića pročitajte više o „ocu“ Korta Maltezea i „esteti magije sna“ – velikom Hugu Pratu.

Ilustracija Monike Lang za tekst Bogdana Đorđevića Algoritmi na gradilištu

Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Nikola Korać, Uroš Pavlović, Ksenija Pantelić, Joviša Nikolić, Vuk Palibrk, Lazar Tasić, Vladan Nikolić, Monika Lang, i Željko Lončar, koji je osmislio izgled naslovne strane. Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao i u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).

Zajedničko istraživanje kvaliteta vazduha u našim stanovima (JoAQMA)

Petar — Thu, 17 Apr 2025 13:06:32 +0000

Ovaj projekat ima za cilj merenje koncentracije suspendovanih čestica (PM10 i PM2,5) u odabranim stanovima, zajedno sa praćenjem aktivnosti stanara, kao i koncentracije PM u spoljašnjem vazduhu. Na osnovu anketiranja građana, biće odabrano 30 stanova sa drvenom i 30 stanova sa aluminijumskom stolarijom za merenje ovih čestica. Biraće se stanovi slične starosti i kvadrature, priključeni na centralni sistem grejanja, u kojima stanuju nepušači. Merenja će se sprovoditi u svakom stanu po 40 dana u grejnoj sezoni i 40 dana u negrejnoj sezoni. Tokom perioda merenja, stanari će voditi dnevnik aktivnosti, što će biti od presudnog značaja za određivanje nivoa njihove izloženosti suspendovanim česticama. Projektni tim će potom analizirati podatke dobijene merenjima i dnevnike aktivnosti stanara radi procene uticaja njihovih svakodnevnih aktivnosti na koncentracije suspendovanih čestica u stanovima. Zainteresovani građani će na javnim tribinama moći da popune upitnik na osnovu kojeg će projektni tim izvršiti odabir stanova. Zainteresovani građani, čiji stanovi budu odabrani za učešće u istraživanju, proći će obuku o vođenju dnevnika aktivnosti i merenju PM. O svim aktivnostima na projektu javnost će biti blagovremeno obaveštavana putem lokalnih medija, veb-prezentacije projekta, javnih tribina, plakata, flajera i slično. Nosilac projekta: Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor Partneri: Građanska čitaonica Evropa website: https://cpn.kcbor.net/

NATURALE – Priroda i radioaktivnost – Šetaj, pričaj i uči

Petar — Thu, 17 Apr 2025 13:05:32 +0000

Ovaj projekat ima za cilj da građanima – učenicima i profesorima osnovnih i srednjih škola, približi fenomen prirodne radioaktivnosti i izvore radioaktivnosti prisutne u prirodi kroz prikupljanje uzoraka u nacionalnom parku, rezervatu prirode i parku prirode u Srbiji. Tokom istraživačkih šetnji, učenici će imati priliku da upoznaju različite ekosisteme i prirodne vrste, sa akcentom na gljive – istražujući fiziologiju, biohemiju i ekologiju gljiva. Osnovci će se upoznati s osnovnim konceptima, dok će srednjoškolci produbiti znanja iz biologije i nuklearne fizike. Građani će aktivno učestvovati u prikupljanju uzoraka, analizi podataka i interpretaciji rezultata, čime će biti uključeni u celokupan proces naučnog istraživanja. Osim toga, oni će doprineti dizajniranju letaka, postera i sadržaja na društvenim mrežama. Projektne aktivnosti su osmišljene tako da razvijaju različite veštine kao što su veštine razmišljanja, socijalne veštine, veštine komunikacije, veštine samoupravljanja i istraživačke veštine. Ključna komponenta projekta jeste saradnja naučnika i građana, uz naglasak na transparentnost i uključivanje šire javnosti u naučne procese. Osim naučnog aspekta, projekat teži i popularizaciji prirodnih nauka među mladima, podstičući njihovu radoznalost i svest o značaju očuvanja prirode. Nosilac projekta: Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu Partneri: Gimnazija „Isidora Sekulić“, Novi Sad OŠ „Vuk Karadžić“, Bačka Palanka

Pčela je ključ: Mapiranje i biomonitoring populacija “divljih” oprašivača u Srbiji korišćenjem bezbedne i neinvazivne metode (Bee is a Key)

Petar — Thu, 17 Apr 2025 13:04:03 +0000

Cilj projekta Pčela je ključ – mapiranje i monitoring „divljih“ oprašivača u Srbiji, je da doprinese zdravlju oprašivača i ekosistema i održivoj proizvodnji voća u Srbiji. Oko 80% useva zavisi od oprašivanja insektima, a smanjenje broja oprašivača zbog ljudskih aktivnosti ozbiljno ugrožava bezbednost hrane. U Srbiji se za oprašivanje useva koriste samo 4 vrste pčela, dok je preko 740 domaćih vrsta pčela, uglavnom solitarnih, i dalje slabo istraženo. Naš projekat se bavi razvojem i testiranjem nove metode za praćenje vrsta koje naseljavaju tzv. hotele za pčele. Angažujemo građane da prikupljaju podatke u različitim sredinama – prirodnim, urbanim i poljoprivrednim. Metoda je potpuno neinvazivna za oprašivače i bezbedna za učesnike. Korišćenjem ovog naučnog doprinosa građana, zajedno sa anketama o korišćenju gajenih oprašivača u voćnjacima, cilj nam je da mapiramo biodiverzitet oprašivača, pokrenemo akciju njihovog očuvanja i pomognemo da javnost bolje razume ulogu oprašivača u održavanju ekosistema i poljoprivredne proizvodnje. Verujemo da ćemo, osnažujući zajednice da doprinesu nauci, doprineti očuvanju oprašivača i njihove važne uloge. Nosilac projekta: Institut za stočarstvo Beograd Partneri: Gazdinstvo „Prijatelji mason pčela“, Organizacija „Ekonaut“ Prirodno-matematički fakulte, Univerzitet u Novom Sadu website: https://masonpcele.com/ Facebook: https://www.facebook.com/people/Prijatelji-Mason-P%C4%8Dela/100089323063895/ Instagram: https://www.instagram.com/_masonpcele_/