CPN

Početak projekta GenSTEAMers

Djordje Petrovic — Thu, 05 Feb 2026 10:52:41 +0000

Prvim sastankom u Dablinu, 26. i 27. januara, obeležen je početak projekta GenSTEAMers, koji ima za cilj da obuči nastavnike za upotrebu alata generativne veštačke inteligencije u nastavi, u svrhu razvoja kreativnog i kritičkog mišljenja.

Projekat GenSTEAMers ima za cilj unapređenje nastave STEAM oblasti kroz smislenu i odgovornu primenu generativne veštačke inteligencije (genAI) u obrazovanju. Kroz međunarodnu saradnju, projekat podržava nastavnike u razvoju inovativnih nastavnih praksi, jačanju profesionalnih kompetencija i stvaranju inkluzivnih i održivih obrazovnih modela.

Centar za promociju nauke u okviru projekta ima ulogu rukovodioca radnog paketa zaduženog za evaluaciju uticaja, diseminaciju rezultata i planiranje skaliranja projekta, kao i za povezivanje rezultata rada sa širom obrazovnom i stručnom zajednicom u Srbiji i na evropskom nivou.

Prvi sastanak konzorcijuma održan je u organizaciji koordinatora projekta — Learnovate centra pri Triniti koledžu. U projektu učestvuje ukupno sedam partnera iz Irske, Grčke, Španije i Srbije. Dodatnu snagu i relevantnost projektu daje činjenica da konzorcijum čine i škole iz svake partnerske zemlje.

Projekat je usmeren na uzrasnu grupu od 12 do 16 godina, sa fokusom na nastavnike koji predaju STEAM predmete. U okviru projekta biće razvijeno više alata čija je svrha da osposobe i osnaže nastavnike za primenu alata generativne veštačke inteligencije u nastavi.

Na samom sastanku predložen je plan rada za sve radne pakete i utvrđene su faze realizacije projekta. Tokom pilot faze, po pet nastavnika iz svake partnerske škole učestvovaće u kreiranju i testiranju nastavnih materijala i lekcija koje uključuju primenu genAI alata. U fazi skaliranja biće uključeno još deset nastavnika iz različitih škola širom partnerskih zemalja.

Glavni rezultat projekta biće Action Plan Kit — zbirka STEAM projekata i vodič za upotrebu genAI u nastavi, sa fokusom na razvoj kritičkog i kreativnog mišljenja. Pored nastavnih materijala, nastavnici će proći i hibridnu obuku za primenu ovih alata u praksi, dok će njihova upotreba i korisnost biti kontinuirano praćene tokom trajanja projekta.

Elementi 43

Djordje Petrovic — Sun, 01 Feb 2026 15:31:57 +0000

Iz štampe je izašao novi broj časopisa Elementi!

Temat zimskog izdanja Elemenata, prvog u 2026. godini, bavi se erom RNK u medicini. Poslednjih godina, RNK tehnologije izašle su iz okvira fundamentalnih istraživanja i postale konkretan klinički alat, otvarajući nove mogućnosti za prevenciju i lečenje bolesti kroz precizno usmeravanje ćelijskih procesa.

https://www.youtube.com/watch?v=oaIjNp8f4Sk Temat otvara intervju Đorđa Petrovića sa dr Katalin Kariko, dobitnicom Nobelove nagrade za medicinu 2023. godine. Intervju prati njen vijugav i mukotrpan naučni put do otkrića koje je omogućilo pojavu RNK vakcina i otvorilo novo poglavlje u razvoju medicine. Dr Kariko nam otkriva kako ostati istrajan i veran svom radu uprkos osporavanjima, kakva je priroda naučnog poduhvata i šta bi trebalo promeniti da bi naučni sistem bio otvoreniji za radikalno nove ideje.

Ilustracija Nikole Koraća za intervju Đorđa Petrovića Put do prelomnog otkrića

Drugi tekst temata pokazuje kako RNK tehnologije, nakon spektakularnog uspeha vakcina, prerastaju u široko primenjivo terapijsko sredstvo koje ima potencijal da trajno promeni medicinu. U tekstu dr Srđe Jankovića, koji prati dug istraživački put RNK – od teorijske ideje do zrelog biomedicinskog alata – saznajte zašto se upravo sada nalazimo na početku prave biomedicinske revolucije. U 27. izdanju kolumne Orbitiranje dr Darko Donevski vodi nas u potragu za najstarijim zvezdama u svemiru i objašnjava zašto su ovi „prvi zvezdani svetionici“ ključni za razumevanje nastanka elemenata i evolucije kosmosa, osvetljavajući pritom savremene teorijske modele i posmatračke izazove koji prate ovu kosmičku potragu.

Ilustracija Nikole Koraća za dr Srđe Jankovića Pozovi R radi revolucije: šta nam sve donosi RNK

Farmacija, u svom najplemenitijem obliku, pokušava da pobedi smrt. Kozmetika, u svom najlukrativnijem, pokušava da odloži susret sa ogledalom. U novom tekstu Pavla Zelića saznajte više o tankoj i često namerno zamagljenoj granici između kozmetike i farmacije, kako nastaju naučno upitne tvrdnje, zašto kozmetika nije lek i šta potrošači zaista treba da znaju kada biraju proizvode za zdravlje i negu. Komercijalni čet-botovi mogu stvarati iluziju pouzdanosti, razumevanja i neutralnosti, prikrivajući sistemske greške, pristrasnosti i potencijalne rizike po korisnike i društvo. Kakve sve opasnosti sa sobom nosi upotreba čet-botova, otkrijte u novom tekstu dr Vanje Subotić, koji kroz primere i rezultate bezbednosnih testova ukazuje na potrebu za kritičkim pristupom i nezavisnom naučnom proverom ovih tehnologija.

Ilustracija Sergeja Tucakova za kolumnu dr Darka Donevskog Orbitiranje #27

Akademski i istraživački rad obeleženi su nevidljivom podelom rada, stalnim merenjem „izvrsnosti“ i nesigurnim karijernim putanjama, što stvara ogroman mentalni pritisak i skrivene rizike za istraživače. Petar Nurkić istražuje kako u takvom sistemu pronaći smisao i ono što zaista volimo da radimo, a da ta potraga ne dovede do iscrpljivanja i gubitka sebe. Velike reke su mnogo više od geografskih objekata: one su prostori susreta prirode, društva, tehnologije i istorije, ali i mesta dubokih ekoloških i civilizacijskih sukoba. Dr Miljan Vasić donosi nam priču o velikim rekama kao živim sistemima, njihovoj naučnoj, kulturnoj i političkoj složenosti i načinima na koje čovek oblikuje – i ugrožava – njihov tok.

Ilustracija Monike Lang za tekst Pavla Zelića Kozmetika – farmacija u iskrivljenom ogledalu

Savremena nauka često se predstavlja kao vrednosno neutralna i ideološki nezavisna, iako je u praksi duboko isprepletena sa društvenim, političkim i ekonomskim okvirima u kojima nastaje. U novom tekstu dr Igora Živanovića saznajte više o složenom odnosu nauke i ideologije, kako nauka može postati nosilac ideoloških pretpostavki i zašto je kritičko preispitivanje tog odnosa ključno za njenu društvenu ulogu. Naučnopopularni časopis „Galaksija“, koji je izlazio između 1972. i 2001, postao je svojevrsna kultna publikacija u zemljama bivše Jugoslavije. Poznati naučni novinar Mićo Tatalović istražuje istoriju ovog časopisa i popularizacije nauke u Jugoslaviji, i pokušava da odgovori na pitanje kako su se sadržaj i ideologija časopisa menjali nakon Titove smrti i tokom ratova devedesetih.

Ilustracija Željka Lončara za tekst dr Vanje Subotić Iluzije, deluzije i ostali znakovi upozorenja: o opasnostima upotrebe čet-botova

Na razvoj radiofonske umetnosti uticale su, između ostalog, i ideje futurističkih umetnika o umetnosti buke, ideje o organizovanom zvuku Džona Kejdža i razvoj radio-drame kao specifične umetnosti. U novom tekstu dr Marije Maglov saznajte više o umetnosti radiofonije, njenim tehnološkim osnovama i načinima na koje savremene audio-prakse preispituju naše slušanje, medije i prostor komunikacije. Savremena umetnost često deluje zatvoreno, nerazumljivo i obeshrabrujuće za publiku, delom zbog jezika, institucionalnih okvira i načina na koji se o njoj govori. Marko Vesić donosi nam priču koja korak po korak raspliće tu zbunjenost, objašnjavajući kako funkcioniše polje savremene umetnosti i zašto osećaj nesnalaženja nije lični neuspeh, već deo samog sistema.

Ilustracija Vladana Nikolića za tekst Petra Nurkića Nevidljivi istraživač: kako da pronađete ono što volite a da vas to usput i ne ubije

Projekat „HEROINE – Nasleđe emancipacije: Osnaživanje Romkinja kroz izgradnju mreža solidarnosti“ dobitnik je jedne od glavnih nagrada festivala Ars Elektronika u Lincu. Više o ovom zanimljivom emancipatorskom projektu, koji realizuje Etnografski institut SANU, u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu i Romskim ženskim centrom „Bibija“, saznajte u novom tekstu Bogdana Đorđevića. Prometej je bogovima ukrao vatru i dao je ljudima, za šta je osuđen na teško stradanje – što ga je učinilo večitim izvorom inspiracije za umetnike. Dr Jovana Nikolić donosi nam zanimljivu priču o tome kako je Prometej postao simbol borca za pravdu, buntovnika i revolucionara, ali i čovekove neobuzdane težnje za tehnološkim napretkom koji ne poznaje prepreke i ne plaši se njegovih posledica.

Ilustracija Uroša Pavlovića za tekst dr Miljana Vasića Na velikim rekama

Poslednji faraon Egipta, kraljica Nila, moćna vladarka, tragična heroina i fam fatal – sve su to epiteti koji se odnose na Kleopatru, najpoznatiju ženu antike, koja je, sticajem istorijskih okolnosti, ali i usled propagande, senzacionalizma i stereotipa, stekla gotovo mitski status. U čemu se krije tajna njene lepote i zavodljivosti i kako je postala inspiracija umetnicima, otkrijte u članku Ane Samardžić. U svojoj stalnoj strip kolumni Nikola Dragomirović nastavlja priču iz prethodnog broja o stvaralaštvu jednog od najvećih strip umetnika u istoriji – Robertu Ravioli, poznatijem kao Magnus. On je tokom osamdesetih godina učvršćivao svoj položaj ikone italijanskog stripa, a istovremeno je tonuo u opsesivnu detaljnost u crtežu. Sve to je vodilo ka kruni njegove karijere – stripovskom remek-delu Teks: Dolina terora.

Ilustracija Nikole Koraća za tekst dr Marije Maglov Umetnost radiofonije i tehnologija

Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Sergej Tucakov, Uroš Pavlović, Monika Lang, Željko Lončar, Vladan Nikolić, Srđa Dragović, i Nikola Korać, koji je osmislio i izgled naslovne strane. Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima i putem portala prodavnica.cpn.rs.

Završetak projekta STEAM Learning Ecologies

Djordje Petrovic — Sat, 27 Dec 2025 11:03:24 +0000

Trogodišnji Horizon Europe projekat STEAM Learning Ecologies završen je u decembru 2025. godine, a njegov kraj obeležen je finalnim okupljanjem održanim 23. decembra u Naučnom klubu Beograd.

Ovim događajem svečano je zaokružen rad na projektu koji je u Srbiji realizovan uz aktivnu ulogu Centra za promociju nauke kao nacionalnog koordinatora. Finalno okupljanje okupilo je sve ključne aktere koji su tokom trajanja projekta zajednički radili na razvoju i primeni inovativnih modela otvorenog, interdisciplinarnog i društveno relevantnog učenja — od škola i univerziteta, preko naučnoistraživačkih instituta i javnih ustanova, do organizacija civilnog društva, privrede i lokalnih zajednica.

Projekat STEAM Learning Ecologies finansiran je u okviru programa Horizon Europe i realizovan u više evropskih zemalja, sa ciljem razvoja i testiranja novih pristupa učenju koji povezuju formalno obrazovanje sa stvarnim društvenim, ekološkim i tehnološkim izazovima. Osnovna ideja projekta bila je da se škole ne posmatraju kao izolovane institucije, već kao čvorišta lokalnih „ekologija učenja“ — mreža u kojima različiti akteri zajednički doprinose sticanju znanja, razvoju veština i osnaživanju učenika za aktivnu ulogu u društvu.

U Srbiji je u okviru projekta realizovano deset STEAM scenarija učenja u različitim lokalnim kontekstima, koji su obuhvatili teme kao što su zaštita životne sredine, kvalitet vode i zemljišta, upravljanje otpadom, održiva poljoprivreda, digitalne tehnologije, reciklaža, energetska efikasnost i građanska nauka. Učenici su, uz podršku nastavnika i spoljnih partnera, radili na realnim problemima iz svojih zajednica, prikupljali podatke, analizirali rezultate, razvijali prototipe, digitalne alate i javne kampanje, a svoje nalaze predstavljali građanima i institucijama.

Finalni događaj bio je prilika da se ostvareni rezultati prikažu na jednom mestu, kao i da se otvori prostor za razmenu iskustava, refleksiju i planiranje narednih koraka. Predstavnici škola predstavili su svoje projekte, opisali proces rada sa učenicima i partnerima, izazove sa kojima su se suočavali, kao i efekte koje su uočili na motivaciju, angažovanost i učenje učenika. Posebno je istaknuto da su učenici u mnogim slučajevima prvi put imali priliku da rade sa realnim podacima, stručnom opremom i ekspertima van škole, što je značajno uticalo na njihovo razumevanje naučnog procesa i na percepciju relevantnosti znanja koje stiču.

Jedan od najznačajnijih doprinosa projekta jeste uspostavljanje i jačanje partnerstava između obrazovanja, nauke i društva. Centar za promociju nauke je tokom trajanja projekta imao ulogu posrednika i povezivača, podržavajući škole u identifikaciji relevantnih partnera u lokalnim sredinama, osmišljavanju naučno utemeljenih i društveno relevantnih projekata, kao i u dokumentovanju i deljenju rezultata na nacionalnom i evropskom nivou. Ova uloga pokazala se kao ključna za prevazilaženje tradicionalnih granica između formalnog obrazovanja i drugih sektora i za izgradnju poverenja neophodnog za dugoročnu saradnju.

Važan ishod projekta predstavlja i jačanje kompetencija nastavnika. Kroz učešće u projektu, nastavnici su razvijali veštine projektnog planiranja, interdisciplinarnog povezivanja nastavnih sadržaja, saradnje sa spoljnim akterima i formativnog praćenja učenja učenika. Mnogi od njih istakli su da je ovakav pristup zahtevniji od tradicionalne nastave, ali i značajno motivišući, jer omogućava dublje razumevanje gradiva i veću povezanost učenika sa temama koje obrađuju.

Posebna pažnja u okviru projekta posvećena je inkluzivnosti i rodnoj ravnopravnosti, naročito podsticanju učešća devojčica u STEAM oblastima. U nekoliko scenarija upravo su devojčice imale vodeće uloge u istraživanju, dizajnu rešenja i javnom predstavljanju rezultata, što je doprinelo razbijanju stereotipa i osnaživanju učenica da se prepoznaju kao buduće naučnice, inženjerke i inovatorke.

Na finalnom događaju predstavnici lokalnih institucija i organizacija civilnog društva ukazali su da su realizovani projekti doprineli jačanju svesti o važnim društvenim i ekološkim temama u lokalnim zajednicama. Rezultati rada učenika — kao što su mape zagađenja, izveštaji o kvalitetu vode, kampanje za reciklažu ili prototipi uređaja — postali su vidljivi i korisni za širu javnost, a u pojedinim slučajevima podstakli su i konkretne promene u ponašanju ili praksi na lokalnom nivou.

Završetak projekta STEAM Learning Ecologies ne označava kraj procesa, već početak nove faze u kojoj će razvijene metodologije, materijali i partnerstva nastaviti da se koriste i šire. Centar za promociju nauke nastaviće da podržava škole i druge aktere u primeni koncepta otvorenog školstva i u povezivanju obrazovanja sa naukom i društvom, oslanjajući se na iskustva i naučene lekcije iz ovog projekta.

Projekat je pokazao da, kada se učenicima pruži prilika da uče kroz stvarne probleme i u saradnji sa različitim akterima, oni ne samo da stiču znanja i veštine, već razvijaju i osećaj odgovornosti, pripadnosti i uverenje da svojim radom mogu doprineti zajednici. Upravo u tome leži najveća vrednost projekta STEAM Learning Ecologies — u stvaranju obrazovnog okruženja koje mlade ne priprema samo za ispite, već za aktivno, kritičko i odgovorno učešće u društvu.

Urbani oprašivači i klimatska pravda: novi edukativni materijali CPN-a

Djordje Petrovic — Tue, 23 Dec 2025 13:12:42 +0000

Centar za promociju nauke (CPN) objavio je dve nove edukativne brošure posvećene urbanim oprašivačima, medonosnim pčelama i klimatskoj pravdi. Materijali su nastali kroz zajednički rad Learning Venture zajednice koju je CPN formirao u okviru evropskog projekta LEVERS, a prvi put su podeljeni deci i vaspitačima tokom radionica u vrtićima. Prva brošura, „Vodič kroz svet urbanih oprašivača“, decu i odrasle uvodi u svet „skrivenih stanovnika“ naših gradova – pčela, bumbara, leptira, muva i drugih oprašivača koji posećuju cveće u parkovima, dvorištima, baštama i na terasama. Objašnjava zašto su oprašivači ključni za našu ishranu i biodiverzitet, koje su njihove potrebe u urbanom okruženju, sa kakvim se izazovima suočavaju (zagađenje, gubitak staništa, klimatske promene) i kako im možemo pomoći – sadnjom medonosnih biljaka, stvaranjem skloništa ili pravljenjem hotela za insekte. Na kraju brošure nalazi se i interaktivni deo namenjen najmlađima, kroz koji deca kroz igru uče o delovima tela pčele i ulozi oprašivača. Druga brošura, „Vodič kroz svet medonosnih pčela, uz mali doprinos opstanku biodiverziteta: kako do vrta za oprašivače?“, detaljno obrađuje ulogu medonosnih pčela, razlike između divljih i gajenih vrsta, osobine sivke (Apis mellifera carnica), kao i specifičnosti urbanog pčelarstva. Predstavljeni su i med, vosak, propolis, polen, perga i matični mleč, uz objašnjenja njihove uloge u pčelinjem društvu. Drugi deo brošure pruža praktične savete za stvaranje vrta za oprašivače – od izbora biljaka i planiranja prostora do održavanja vrta i podrške biodiverzitetu tokom cele godine. Kroz celinu se provlači tema klimatskih promena i klimatske pravde, naglašavajući da su briga o prirodi i društvena pravičnost međusobno povezane. Nastale i testirane kroz saradnju sa vrtićima i lokalnim partnerima u okviru Learning Venture zajednice, ove brošure povezuju naučno obrazovanje, praktične ekološke aktivnosti i teme klimatske pravde. Vaspitači, roditelji, pčelari i svi zainteresovani za urbanu prirodu mogu preuzeti brošure u Centru za promociju nauke i koristiti ih u radu sa decom i širom zajednicom. Brošure možete preuzeti ovde: „Vodič kroz svet urbanih oprašivača“ Urednice: Ljubica Slavković, dr Marjana Brkić, Mirjana Volarev Autori: dr Jovana Bila Dubaić, dr Uroš Glavinić, David Mardešić, dr Tomica Mišljenović Ilustracije, dizajn i prelom: Monika Lang „Vodič kroz svet medonosnih pčela… kako do vrta za oprašivače?“ Urednice: Ljubica Slavković, Jovana Anđelković, dr Marjana Brkić Autori: David Mardešić, Sabina Kerić, dr Ivana Stjelja, dr Jovana Bila Dubaić, dr Uroš Glavinić, dr Tomica Mišljenović Ilustracije, dizajn i prelom: Monika Lang Autor naslovne fotografije: Marko Risović

Održan peti kurs „Kako komunicirati savremenu nauku?“

Djordje Petrovic — Sat, 20 Dec 2025 11:04:22 +0000

Centar za promociju nauke je, petu godinu zaredom, 16, 17. i 18. decembra organizovao interdisciplinarni kurs „Kako komunicirati savremenu nauku?“. Intenzivni trodnevni kurs bio je namenjen mladim istraživačima, kao i studentima master i doktorskih studija različitih naučnih oblasti, a učešće na kursu bilo je besplatno.

Kurs „Kako komunicirati savremenu nauku?“ osmišljen je kao interdisciplinarni program koji različite oblike otvorene komunikacije stavlja u kontekst savremene nauke i njenog značaja za društvo. Reč je o prvom specijalizovanom kursu ovog tipa u Srbiji, namenjenom studentima master i doktorskih studija, kao i mladim istraživačima iz svih oblasti.

Na kursu je učestvovalo 30 mladih istraživača i doktoranada iz različitih naučnih oblasti i disciplina — od prirodnih i tehničkih, preko društveno-humanističkih nauka, do umetnosti.

Cilj kursa bio je da kroz zajedničku analizu primera iz međunarodne naučne prakse učesnicima približi značaj efikasne komunikacije nauke u različitim društvenim i profesionalnim kontekstima, kao i ključne alate naučne komunikacije. Tokom kursa obrađene su teme kao što su planiranje i realizacija istraživačke ideje, pisanje projektnih predloga i konkurisanje za evropske grantove, formiranje i vođenje naučnih timova, medijski nastup naučnika, prilagođavanje naučnih sadržaja različitim publikama, kao i etički izazovi u naučnoj komunikaciji.

Autor kursa i glavni predavač bio je dr Darko Donevski, astrofizičar i naučni komunikator (Departman za astrofiziku, Nacionalni institut za nuklearne nauke, Varšava; SISSA, Grupa za astrofiziku i kosmologiju, Trst). U svakodnevnim diskusijama učestvovali su i prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog i redovni profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i Ivan Umeljić iz Centra za promociju nauke.

Kurs je održan u prostorijama Naučnog kluba Beograd (Kralja Petra 46a), u organizaciji Centra za promociju nauke.

Foto: Marko Risović

CPN na izložbi Bits & Bots u Saragosi

Djordje Petrovic — Tue, 16 Dec 2025 13:48:53 +0000

Centar za promociju nauke posetio je izložbu Bits & Bots u Saragosi, Španija, otvorenu 11. decembra, i učestvovao na završnom sastanku međunarodnog projekta European Digital Deal. Etopia Centre for Arts & Technology i Zaragoza City of Knowledge Foundation bili su domaćini drugog dela izložbe Bits & Bots, koja je deo međunarodnog projekta koji se fokusira na tehnologiju, digitalna prava i njihov uticaj na društvo, okupljajući umetnike čiji rad kritički istražuje odnos između čoveka i tehnoloških transformacija. Na izložbi Bits & Bots prikazani su radovi devet međunarodnih umetnika, nastali tokom rezidencijalnih boravaka u okviru projekta European Digital Deal. Među njima su: Sanctuary of Dreams (Pjer Kristof Gam), In Loco Parentis (Šarlot Džarvis), Contamination 3: Cucumberejects (Špela Petrič), The Translator (Speaking in Chitin Tongues) (Penelopi Kain), The Falling City (Noemi Iglesijas), Whispers (Kalin Segal) i Voices on the Wall (Majte Gomez Molina i Kalin Segal). Kao i rad Rezonantna sećanja (Julija Sion i Nuno Koreija), koji je nastao u produkciji tima Centra za promociju nauke, tokom višemesečne umentičke rezidencije ovog istraživačkog tima. Na partnerskom sastaku projekta European Digital Deal razgovaralo se o dosadašnjim aktivnostima i dostignućima projekta, kao i o mogućim prilikama za nastavak saradnje. Iako se projekat privodi kraju, izložba Bits & Bots, otvorena do 1. februara 2026. godine u izložbenoj sali Casa de los Morlanes, pruža priliku da se kroz umetnost istraže odnosi između tehnologije, društva i građanskih prava. Pomenuti interaktivni radovi podstiču razmišljanje o budućnosti oblikovanoj algoritmima i podacima, dijalog i kolektivno iskustvo, približavajući složena pitanja široj publici i promovišući kritičko mišljenje i aktivno učešće građana.

Izložba „Vizuelizacija istraživanja: okom naučnika“ u Naučnom klubu

Djordje Petrovic — Wed, 10 Dec 2025 10:13:12 +0000

Izložba „Vizuelizacija istraživanja: okom naučnika“ otvorena je 5. decembra u Naučnom klubu Centra za promociju nauke, gde će publika do 20. decembra moći da istraži jedinstveni spoj nauke i umetnosti nastao kroz međunarodnu saradnju hemičara, biologa, ilustratora i stručnjaka za vizuelno predstavljanje naučnih podataka. Postavka okuplja istraživače sa Univerziteta u Lajpcigu, Centra „Helmholc Drezden–Rozendorf“ (HZDR) i istraživačke grupe Danijele Maksimović Ivanić i Sanje Mijatović sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu. Uz podršku Centra za promociju nauke, izložba je realizovana sa idejom da naučno znanje postaje vrednije onda kada se deli sa zajednicom. Posetioci postavku mogu da obilaze radnim danima od 9 do 15 časova, a ulaz je slobodan. Izložba je otvorena u prostoru Naučnog kluba CPN-a, u Kralja Petra 46a (Beograd). Postavku čine tri celine koje na različite načine približavaju naučne procese. Rukom iscrtane naslovne strane naučnih časopisa pokazale su kako kreativni pristup može da olakša razumevanje složenih hemijskih pojava. Mikrografije su otkrile kompleksne strukture unutar živih ćelija, dok su trodimenzionalni modeli molekula pružili direktan uvid u hemijske strukture, čineći ih jasnijim i opipljivim. Zajedno, ove celine prikazuju put od laboratorije do vizuelne interpretacije i naglašavaju značaj saradnje naučnika i umetnika u komunikaciji kompleksnih istraživanja. Tokom trajanja izložbe organizuju se i prateće školske radionice. Foto: CPN

Promocija Elemenata u Gradskoj biblioteci Čačak

Djordje Petrovic — Tue, 09 Dec 2025 11:40:09 +0000

Centar za promociju nauke predstavio je 28. novembra, u Gradskoj biblioteci Čačak, svoj naučnopopularni časopis Elementi, u sklopu programa „Elementarno o Elementimaˮ namenjenog srednjoškolcima. U prvom delu večeri predstavljen je naučnopopularni časopis Elementi, koji već deset godina čitaocima donosi najnovije priče iz sveta nauke. O izdanju Centra za promociju nauke govorio je Ivan Umeljić, urednik izdanja i rukovodilac Sektora za izdavaštvo CPN-a. On je istakao da Elementi otkrivaju širi kontekst naučnih fenomena i donose manje poznate istorijske i savremene detalje i priče, poput nedovoljno istražene veze između nauke i robovlasništva. Poseban akcenat stavio je na autorski tim koji čine istraživači sa više talenata, zbog čega časopis krasi jasan i pristupačan stil, kao i domišljati vizuelni sadržaji koje potpisuju neki od najboljih domaćih ilustratora. Publika je posebno upoznata sa tematom poslednjeg, 42. broja koji je posvećen simbiozama, kao i sa tekstom dr Vanje Subotić „Veštački agensi: uloge i ličnosti mašinaˮ. Dr Subotić, dugogodišnja saradnica Elemenata i istraživačica sa Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, doktorirala je na filozofskim aspektima modela zasnovanih na veštačkim neuronskim mrežama. U drugom delu programa ona je čačanskim gimnazijalcima kroz interaktivno izlaganje približila principe rada ChatGPT-a i drugih čet-botova, objasnivši kako funkcioniše obrada prirodnog jezika i na koji način transformer modeli povezuju tokene, odnosno reči. „Kada se zada pitanje čet-botu odgovor ne mora nužno biti tačan, zapravo to je statistički skup podataka koje dobijamo i koje ipak treba proveriti”, naglasila je dr Subotić. Razgovor se dalje razvio u pravcu pitanja da li čet-botovi zaista „razumejuˮ jezik, kao i da li je bezbedno deliti privatne informacije sa konverzacionim modelima veštačke inteligencije. Posebna pažnja posvećena je kulturološkim razlikama, upotrebi virtuelnih avatara i potencijalnim rizicima – od zavisnosti do nekontrolisanog vezivanja za digitalne agente. Učesnici su diskutovali i o ulozi veštačke inteligencije u školskim zadacima, uz zaključak da ovi alati mogu biti značajna podrška, ali nikako potpuna zamena za učenje. Program je vodila bibliotekarka Tanja Vuković. Foto: Vladimir Simić

U Naučnom klubu CPN-a obeležen Svetski dan zaštite zemljišta

Djordje Petrovic — Sun, 07 Dec 2025 13:13:39 +0000

U Naučnom klubu Centra za promociju nauke 5. decembra obeležen je Svetski dan zaštite zemljišta, pod sloganom „Zdravo zemljište za zdrave gradove“. Tim povodom Centar su posetili učenici i nastavnici beogradske gimnazije „Sveti Sava“.

Tokom posete, učenici su kroz razgovor upoznati sa značajem zdravog zemljišta za bezbednost hrane, očuvanje biodiverziteta i regulaciju klime, sa posebnim akcentom na ulogu gradskog zemljišta u razvoju održivih i otpornijih urbanih sredina. Ovogodišnji slogan Svetskog dana zaštite zemljišta ukazuje na izazove urbanizacije i gubitka zemljišta, ali i na višestruke funkcije koje zemljište ima u gradovima.

Nakon predstavljanja aktivnosti i programa Centra za promociju nauke, kao i mogućnosti koje nude Naučni klub i Mejkers spejs, učenici su imali priliku da pogledaju nagrađivani dokumentarni film Kiss the Ground, koji se bavi očuvanjem zemljišta i njegovom ulogom u ublažavanju klimatskih promena.

Projekat LEVERS: prostorne intervencije i radionice o urbanim oprašivačima za najmlađe

Djordje Petrovic — Tue, 02 Dec 2025 11:39:10 +0000

U okviru međunarodnog projekta LEVERS tokom 2025. godine realizovan je niz edukativnih radionica i prostornih intervencija posvećenih urbanim oprašivačima i biodiverzitetu, sa decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta u Beogradu i drugim sredinama u Srbiji. Centar za promociju nauke je realizovao nekoliko radionica za decu predškolskog uzrasta u saradnji s vrtićem „Leptirić“, PU „Dečji dani“, i sa partnerima na projektu okupljenim u svojevrsnoj obrazovnoj inicijativi Learning Venture. U aprilu su predškolci iz vrtića „Leptirić“ posetili Medonosni vrt Silosi u Beogradu. Radionica je održana u prostoru urbane zelene celine razvijene 2022. godine u okviru revitalizacije kompleksa Silosi, koju su pokrenuli braća Marešić, osnivači BeeCenter-a. Medonosni vrt obuhvata više od dvadeset košnica i veliki broj medonosnih biljaka i predstavlja mesto proizvodnje urbanog meda sa šireg područja centralnih gradskih zona. Tokom radionice predškolci su se kroz praktične aktivnosti upoznali sa životom pčela i drugih oprašivača, organizacijom košnice, ulogama pojedinih jedinki, kao i sa procesima oprašivanja i nastanka pčelinjih proizvoda. Poseban deo programa bio je posvećen razumevanju odnosa između oprašivača, ekosistema i proizvodnje hrane u urbanom okruženju. Radionica je uključivala i degustaciju različitih vrsta meda, uključujući urbani med lokalnog brenda MadMed, kao i edukativne pakete za učesnike. Edukativni rad sa predškolcima nastavljen je tokom maja u vrtiću „Leptirić“, gde je održana radionica posvećena raznovrsnosti pčela, sa fokusom na solitarne vrste. Radionicu je vodila dr Jovana Dubajić, doktor ekoloških nauka i profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kroz aktivnosti prilagođene uzrastu, deca su se upoznala sa razlikama između društvenih i solitarnih oprašivača, kao i sa ulogom hotela za insekte u podršci urbanom biodiverzitetu. U okviru narednih aktivnosti projekta hotela za insekte je postavljen u dvorištu vrtića u saradnji s ekspertima organizacije Ekonaut. U programu realizovanom u vrtiću „Leptirić” učestvovao je i lokalni brend prirodne kozmetike Koozmetik, koji je predstavio primenu pčelinjeg voska u izradi kozmetičkih proizvoda, kao primerom povezivanja prirodnih materijala, nauke i svakodnevne upotrebe. Tokom juna održana je radionica realizovana u saradnji sa organizacijom Ekonaut, koju je vodila Sabina Kerić. Kroz aktivnosti prilagođene predškolskom uzrastu, deca su se upoznala sa biljkama koje rastu u gradu i njihovom ulogom u privlačenju pčela i drugih oprašivača, kao i sa značajem zelenih površina za život u urbanom okruženju. Aktivnosti projekta nastavljene su i tokom jeseni. U okviru 10. art+science festivala Centra za promociju nauke, u Medonosnom vrtu Silosi održana je radionica „Magični svet pčela“ za decu uzrasta od 6 do 10 godina, u saradnji sa organizacijom BeeCenter. Tokom oktobra i novembra realizovane su i četiri prostorne intervencije u tri predškolske ustanove u Beogradu i u Osnovnoj školi „Ujedinjene nacije“, koje su obuhvatile postavljanje elemenata za učenje i igru, uključujući baštenske leje, taktilne staze i hotele za insekte. Intervencije je realizovala organizacija Ekonaut. Projekat LEVERS obuhvatio je i aktivnosti van Beograda. Tokom decembra je u osnovnoj školi „Petefi brigada“ u Kuli, održana je radionica o urbanim oprašivačima i postavljen hotel za insekte, o kome će se u narednom periodu brinuti učenici i nastavno osoblje kroz nastavne i edukativne aktivnosti. Centar za promociju nauke (CPN) objavio je dve nove edukativne brošure posvećene urbanim oprašivačima, medonosnim pčelama i klimatskoj pravdi. Foto: Marko Risović