Elementi su domaći ilustrovani časopis za promociju nauke. Od juna 2015. upoznajemo čitaoce sa najnovijim naučnim dešavanjima u svetu i kod nas. Bilo da je reč o astronomiji, biologiji, filozofiji, matematici, fizici, umetnosti, politici ili ekonomiji, na naših 96 strana očekuju vas originalne priče ispričane iz drugačijih uglova. Tako ćete, na primer, u Elementima čitati lične dogodovštine astrofizičara koji traga za crnim rupama i dalekim galaksijama, ali i o srednjovekovnim robotima, prenošenju bakterija u kuhinji ili o dugo skrivanim, a neverovatno isprepletenim putevima nauke i robovlasništva... Na prvoj strani Elemenata dočekuje vas sveža vest iz sveta nauke – podnošenje inicijative da se proglasi nova epoha u istoriji Zemlje (antropocen), ili odluka da se, prvi put nakon 1875, promeni način na koji definišemo četiri osnovne merne jedinice.

Potom vas čeka (često poduži) temat, glavna priča broja, ispričana kroz nekoliko perspektiva. Temat može biti sve – lažne vesti, društvo ekrana u kome obitavamo, evolucija ljudskog poimanja umetnosti ili, pak, istine i zablude o teorijama zavere. Elementi u svakom broju donose i intervjue sa prominentnim domaćim i stranim istraživačima, naučnim komunikatorima, umetnicima koji inspiraciju pronalaze u različitim naučnim disciplinama, itd. Imamo i priče u slikama ili u kadru, a tu naći ćete i duže ili kraće tekstove iz mnogih oblasti: od medicine i higijene, preko evolucije, muzike i književnosti do hemije, hrane i empatije. Za sve ljubitelje stripa tu su tekstovi u kojima se prepliću priče o popularnim junacima, ali i o ozbiljnijim temama poput prikaza autentičnih psihijatrijskih oboljenja u stripovima, ili kako su deca rata, u odsustvu očeva, uzore tražila u strip junacima.

Poslednje, ali ne i najmanje važno – naš časopis ilustruju najpoznatiji grafički umetnici iz Srbije i regiona, a upečatljive ilustracije su ono po čemu se izdvajamo od ostalih publikacija. Stoga i ne čudi priznanje upućeno našoj stalnoj ilustratorki Moniki Lang za najbolju ilustraciju u štampanim i onlajn medijima, i to za ilustraciju na naslovnoj strani 13. broja Elemenata. Naš tim čine mladi, ali i stariji i iskusniji naučni novinari, tekstopisci, istraživači, esejisti i promoteri nauke. Elemente možete kupiti po ceni od 290 dinara na gotovo svim kioscima u zemlji, kao i po većim knjižarama i u Naučnom klubu Centra za promociju nauke. Izlazimo četiri puta godišnje.

Do iduće priče – čitamo se!

Svaki istraživač bi rekao da je doktorat namenjen prevashodno mentoru, komisiji i matičnoj instituciji. Za naučnu instituciju doktorat je „obred prelaza“, koji simbolički označava da je kandidat spreman za naučnu karijeru. Iz ugla građana istraživač je neko ko bi mogao i ko bi trebalo da ponudi sveže i verodostojne odgovore na mnoga pitanja od javnog značaja. Doktorati u prozi su javni naučni angažman. U ovom nesvakidašnjem eksperimentu iz naučne komunikacije učestvovali su dva tekstopisca iz Centra za promociju nauke, 11 ilustratora iz pet država i 11 istraživača koji su svoje doktorske disertacije odbranili u Srbiji u poslednjih pet godina. Knjigu čini jedanaest eseja inspirisanih temama doktorskih disertacija iz uzbudljivih, savremenih naučnih oblasti, kao što su fizika kompleksnih sistema, evolucija morala, čitalačka pismenost, tipografija, kompjuterska dijagnostika i druge.

Na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, izdanje Doktorati u prozi: ilustrovane priče, autora Nikole Zdravkovića i Ivana Umeljića, koje je grafički opremila Milena Savić, dobilo je prestižnu nagradu „Bodan Kršić“, koja se dodeljuje za najlepšu knjigu. Članovi žirija, profesori Fakulteta primenjenih umetnosti, Jugoslav Vlahović, Tijana Kojić i Olivera Batajić Sretenović, ovako su obrazložili svoju odluku: „Efektno tipografski rešena ilustracija na koricama pravi zanimljivu igru između apstraktnog i čitljivog, a izbor taktilnog materijala budi poseban odnos prema knjizi... U ovoj knjizi zastupljeno je više ilustratora, što na prvi pogled nije primetno, iako su u izrazu različiti i autentični. Njihov rad drži knjigu u čvrstoj stilskoj formi i ne remeti njen tok... Mišljenja smo da je ovo ubedljivo grafičko rešenje doprinelo još zanimljivijem doživljaju neobično osmišljene teme ove knjige.“

„Odravnjivanje Nika Suzenisa je kompleksno, divno, delirično promišljanje o skoro pa svemu pod suncem; jedinstveno i okrepljujuće štivo.“ (Skot Meklaud, autor knjige Razumeti strip i napraviti strip) „Ova knjiga je nabijena sintezama ideja, okretna, dalekosežna i nemoguće ju je sumirati. Oslobađa se standardnog formata sa panelima unutar okvira, pokazujući oku i umu kako da čitaju ovo crno-belo umetničko delo, koje je nepogrešivo inteligentno na nekonvencionalne i nove načine. Odravnjivanje zaslužuje poziciju obaveznog udžbenika u školama.“ (Nil Mukerji, New Statesman) „Napisana neverovatno jasno i pronicljivo, njene ilustracije koje ponekad proganjaju, a ponekad oduzimaju dah, potkrepljuju argumente koje knjiga zastupa da vizuelne informacije mogu da oblikuju naše razumevanje... Obavezno štivo za svakoga ko želi da stvara, kritikuje ili razmotri vizuelnu narativnu formu.“ (PUBLISHERS WEEKLY)

Objavljivanje naučnih radova u fokusu je studenata doktorskih studija, na šta ih upućuje klauzula koja ih obavezuje da tokom studiranja objave barem jedan rad u međunarodno priznatom časopisu, pre nego što im se dopusti da steknu novo zvanje. To može stvoriti ogroman pritisak, naročito ako je teza već napisana, a publikacija je još na čekanju ili nije objavljena. Uvod u objavljivanje naučnih publikacija je nezamenjiv vodič kroz kompleksan svet časopisa, recenzija, izdavača, uredništava i citatnih baza. Produktivnost može značajno uticati na njihovo unapređenje, izbor u zvanje, finansiranje, ili čak na obnavljanje ugovora. Posebno korisna mlađim istraživačima i doktorandima, knjiga Uvod u objavljivanje naučnih publikacija obiluje korisnim savetima i objašnjenjima specifičnih pojmova i složenih izdavačkih procedura.

Podrazumeva se da studenti mogu da izađu u susret ovim zahtevima jedino ukoliko im mentori obezbede odgovarajuće smernice i podršku. Diskusija koja se vodi između administracije, naučnih radnika, pa čak i studenata, obogaćena je mnogim izrazima i akronimima, kao što su „faktor uticajnosti“, „ISI časopis“, „Web of Science“, ili „rangiranje“. Međutim, ponekad se čini da im u vezi sa ovim pitanjima nedostaje neophodno iskustvo, a izrazi se upotrebljavaju bez temeljnog razumevanja tematike. To dalje stvara konfuziju i može čak dovesti do pogrešnih odluka. Shodno tome, kratak priručnik koji pokriva različite teme o objavljivanju naučnih publikacija mogao bi biti od koristi. Osim štampanog izdanja, Centar za promociju nauke objavio je i elektronsko izdanje u otvorrenom pristupu koje je u celosti dostupno ovde: http://nauka.cpn.rs/

Znanje mora da poštuje činjenice, a samim tim i istinu. Informacija to i ne mora, a mišljenja – pa, ona su ponekad gratis. Lako se formiraju, uz male ili nikakve troškove. Problem je, međutim, taj što ne možemo da rešimo klimatske promene, izazove na Bliskom istoku, ozbiljno zlostavljanje na internetu ili demokratsko neslaganje, bez obzira na to koliko nas ima i koliko brzo sakupljamo ili čitamo članke, nove unose, komentare i glasove podrške ili neodobravanja koje oni dobijaju na vebu. Nije neka novost da drugi ljudi utiču na nas, niti je novost da smo podložni fenomenima kao što su sakupljanje u stado, efekat leminga, efekat pasivnog posmatrača, grupno mišljenje, kolektivno preuveličavanje i greške većine. Ali jeste novost da su savremene informacione tehnologije povećale i pojačale ove fenomene. Bura informacija govori o socijalnoj psihologiji na spidu.

„Bura informacija predstavlja istančano i pristupačno istraživanje o presudnim tokovima informacija koji oblikuju i upravljaju mnogim aspektima našeg društvenog, ekonomskog i političkog života. Elegantno uspeva da odabere presudne rezultate iz različitih stručnih polja, od logike do teorije igara, od ekonomije do psihologije, i pomoću njih baci novo i neophodno svetlo na infosferu. Interdisciplinarni tour de force, koji ne treba propustiti.“ (Lučijano Floridi, Univerzitet Oksford)

„Svi se davimo u zagađenim informacijama koje nas okružuju. Ono što ljudima treba jeste sredstvo za navigaciju, značenje i poravnanje. Bura informacija je promišljeno, dobro napisano i zastrašujuće upozorenje za svaku medijsku organizaciju: promenite se!“ (Ulrik Hagerup, izvršni direktor Danskog javnog servisa)

Svake godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu Centar za promociju nauke izlaže oko hiljadu publikacija naučnoistraživačkih organizacija iz Srbije, ali i svoja izdanja iz oblasti promocije nauke i naučne komunikacije. Nastup Centra na ovoj kulturnoj manifestaciji je tematski, a teme se menjaju iz godine u godinu.

Na svom štandu od skoro 200 kvadratnih metara, u Hali 2a, Centar predstavlja izdavačku delatnost preko 120 naučnoistraživačkih organizacija u Srbiji, u koje spadaju: univerziteti, fakulteti, univerzitetska biblioteka, Srpska akademija nauka i umetnosti sa institutima SANU, istraživačko-razvojni i naučni instituti, privatni univerziteti i fakulteti, stručna društva i zavodi.

Na štandu CPN-a svake godine održi se veliki broj predavanja i trbina, a Centar objavljuje Katalog NIO, jedinstveno bibliografsko izdanje, u kojem su popisana sva izložena izdanja.