Misaoni eksperimenti svoju primenjivost nalaze u svim nastavnim predmetima, u gotovo svim načinima izvođenja nastave, mogu da budu deo svakog metoda prenošenja i sticanja znanja, nezaobilazni su u procesu učvršćivanja i retencije znanja i pružaju neograničen prostor za inovaciju u sferama nastave, obrazovanja i vaspitanja. Misaoni eksperimenti su zdrava poslastica za mozak. U eri brze hrane za naše osiromašeno mišljenje, servirane u ekspres restoranima elektronskih medija i društvenih mreža, oni pružaju mnogo više od ukrštenica i sudokua. Misaoni eksperimenti otvaraju kapije izukrštanih, kitnjastih, nepredvidivih staza u vrtovima mišljenja, uvodeći nas u zabavne lavirinte zaključivanja o pitanjima i intelektualnim zavrzlamama koje su nas odvajkada mučile ili za koje, ispostaviće se, nažalost, nikada nismo ni čuli.

Istraživanje konceptualnih mogućnosti nije nešto što može da bude ograničeno na partikularne sfere stvarnosti, kao što je to slučaj sa posebnim naukama. Iako je njegovo rodno mesto u filozofiji, po prirodi same misaone eksperimentacije, svoje radno područje pronalazi i u matematici, fizici, psihologiji, književnosti, istoriji, ekonomiji ili bilo kojoj disciplini koja problematizuje naše mišljenje i znanje o prirodi stvarnosti, uključujući i društvenu stvarnost i elemente realnosti koje je stvorio čovek. Zbog toga misaoni eksperimenti svoju primenjivost nalaze u svim nastavnim predmetima, u gotovo svim načinima izvođenja nastave, mogu da budu deo svakog metoda prenošenja i sticanja znanja, nezaobilazni su u procesu učvršćivanja i retencije znanja i pružaju neograničen prostor za inovaciju u sferama nastave, obrazovanja i vaspitanja.

Istražite više na internet stranici: http://cpn.rs/misaonieksperimenti/

Seminar je u katalogu ZUOV-a zaveden pod kataloškim brojem 693 i akreditovan je za školsku 2021/2022, 2022/2023 i 2023/2024. godinu: https://zuov-katalog.rs/index.php?action=page/catalog/view&id=928

Kompetencija koju predloženi program razvija: K2 – Kompetencije za poučavanje i učenje. Očekivani efekti obuke: Polaznici će biti upućeni u najznačajnije i istorijski najuticajnije misaone ekperimente koji su trasirali moderan tok razvoja ljudskog saznanja. Polaznici će biti osposobljeni da kod učenika razviju oblike stvaralačke imaginacije koja je danas nezaobilazna u sticanju novih saznanja, ovladavanju novim pojmovima, kako u prirodnim tako i u društvenim naukama, kritičkom mišljenju i razumevanju savremenog sveta.

Autori i realizatori seminara su dr Mašan Bogdanovski sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ivan Umeljić iz Centra za promociju nauke.

Grupa istraživača, koji su ujedno recenzenti i članovi uredništava međunarodnih časopisa (a neki i učesnici COST akcije TD1306 „New frontiers in peer-review“), u saradnji sa Centrom za promociju nauke (CPN), kreirala je seminar o recenziranju, namenjen doktorandima i mlađim istraživačima. Na pojedinim fakultetima u Srbiji studenti se obučavaju za pisanje naučnih radova, dok obuke za recenziranje gotovo da nema. Anketa sprovedena među urednicima 22 časopisa koji se štampaju u Srbiji (odgovorilo je 50 od 70 urednika) pokazala je da je proces recenziranja neefikasan, najviše zbog slabog odziva pozvanih recenzenata, dugog čekanja na recenziju, a u izvesnoj meri i zbog nedovoljne kompetentnosti i stručnosti recenzenata. Stav jednog broja urednika je da je obrazovanje i trening recenzenata (posebno mladih) put kojim treba ići da bi se poboljšala efikasnost.

Tročasovni seminar u kome učestvuje petoro predavača obuhvata teme u rasponu od toga kako dobro uraditi recenziju, preko etike u recenziranju do epistemoloških aspekata pisanja i recenziranja naučnih radova i funkcionisanja specifičnih recenzentskih mreža i platformi kao što je Publons. Ugledni predavači sa bogatim iskustvom uređivanja i recenziranja za renomirane naučne časopise osvrću se i na brojna zanimljiva pitanja koja su u vezi sa procesom recenziranja: zašto recenzirati?; šta su ciljevi recenziranja?; da li recenzent pomaže uredniku časopisa ili autoru?; da li je recenzent i autor rada koji recenzira?; da li recenzent može biti objektivan?; da li se recenziranje može citirati?; kao i mnoga druga pitanja.

Seminar je tokom 2017. i 2018. održan pet puta: u Centru za promociju nauke i u Rektoratima Univerziteta u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Seminaru je ukupno prisustvovalo 275 polaznika, od čega su 84 % činili mladi istraživači (doktorandi, istraživači), a 16% stariji profesori i naučni radnici. Njih 31% je pripadalo je oblasti društveno-humanističkih nauka, 30% je poticalo iz tehničko-tehnoloških, 24% iz prirodno-matematičkih, a 15% iz oblasti medicinskih nauka. Organizatori seminara su stava da treba nastaviti sa obrazovanjem recenzenata, da su pripadnici akademske zajednice veoma zainteresovani za tu temu, a rezultat test recenzije je pokazao da postoji i realna potreba za ovakvom edukacijom. Obučavanjem mladih povećaće se kompetentnost pojedinaca, broj raspoloživih recenzenata, a samim tim i efikasnost procesa recenziranja u časopisima.

Strateško povezivanje naučne zajednice i svih zainteresovanih strana kroz partnerske mreže, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, sa ciljem povećanja kvaliteta aktivnosti usmerenih ka jačanju saradnje naučno-istraživačkih organizacija, Mreže Regionalnih centara i Centara za stručno usavršavanje, lokalnih samouprava, privrednog i industrijskog sektora.
Promocija naučno-istraživačkog rada kroz podršku društveno odgovornom istraživanju, inovacijama i poslovanju, i povećanje vidljivosti rezultata domaće naučne zajednice kao i usklađivanje sa potrebama lokalnih zajednica i društva u celini.

U saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao podrška u širenju znanja o programu Evropske komisije, Horizont 2020, uspešno je organizovana serija tematskih predavanja i debata pod nazivom Horizont četvrtkom.

Prvenstveno namenjene naučnoistraživačkoj, ali i široj javnosti ove aktivnosti pružaju mogućnost svim zainteresovanim stranama da se aktivno uključe u ovaj, dosad najveći program Evropske unije, koji se odnosi na finansiranje istraživanja i inovacija.

U okviru ovog koncepta CPN je razvio program namenjen nastavnicima čiji je osnovni cilj kreiranje okruženja za učenje i otkrivanje nauke u kome su svi dobrodošli da postavljaju pitanja, istražuju, eksperimentišu i stvaraju nova znanja. Kao nacionalna kontakt tačka najveće evropske mreže nastavnika prirodnih nauka – Scientix, ideja nam je da povežemo nastavnike, njihove prakse i iskustva, kao i da promovišemo STEM discipline (eng. STEM: science, technology, engineering and mathematics), nove pedagoške pristupe, saradnju i projektno finansiranje kroz različite evropske fondove.

Program se realizuje korišćenjem resursa i razvijenih praksi nekolicine evropskih projekata u kojima učestvuje sam Centar: SySTEM 2020, ODDYSEy, CREATIONS, Hypatia i STEM School Label. Naša želja je da edukatore upoznamo sa ovim projektima i pozovemo ih da se uključe u one aktivnosti koje su predmet njihovog interesovanja. Tokom 2017. i 2018. održano je nešto više od 40 događaja sa ovim programom u Beogradu i dvadesetak gradova i manjih mesta širom Srbije.

Istražite više na stranici: eu.cpn.rs/naucno-obrazovanje-za-odgovorno-drustvo

Scientix je najveća evropska onlajn zajednica koja okuplja nastavnike STEM disciplina, ali i brojne donosioce odluka i edukatore, sa ciljem da se  ove discipline i novi pedagoški pristupi podrže. Na onlajn platformi se nalaze brojni projekti samih nastavnika koji predstavljaju primere dobre prakse. Među njima su i izuzetno kvalitetni i uspešni projekti u kojima učestvuju nastavnici iz Srbije. Osnovni cilj Centra je da se poveća broj ovakvih projekata i uključenih nastavnika iz Srbije.

Projekat SySTEM2020 je fokusiran na učenje van školskih učionica, pre svega u domenu prirodnih nauka i matematike. Mapiranje ovakve vrste vannastavnih aktivnosti širom Evrope, ali i procena brojnosti transdisciplinarnih programa su okosnica pravljenja preporuka edukatorima za održavanje sličnih programa. Istraživanje će obuhvatiti đake uzrasta od 9 do 20 godina iz 19 zemalja, uz ravnomernu zastupljenost različitog geografskog i socio-ekonomskog statusa. Biće uključene i manjine i zajednice migranata čime se dobija aktivna mapa koja pokriva različite postojeće prakse u Evropi.

STEM School Label je projekat kreiran sa ciljem akreditovanja škola na evropskom nivou, koje na efikasan i inovativan način pristupaju podučavanju STEM predmeta, čime značajno doprinose usvajanju veština i podizanju nivoa kompetentnosti u ovoj oblasti. Ideja ovog projekta je da osnaži saradnju između škola, industrije i istraživača na lokalnom nivou, čime bi se olakšao proces prelaska iz jedne u drugu etapu u obrazovanju.

Glavni cilj projekta ODYSSEy jeste da se kod učenika usmerenih ka prirodnim naukama i tehničkim disciplinama unaprede veštine poput argumentovanja, kritičkog mišljenja i usmenog izlaganja. Pored Centra za promociju nauke, partneri na projektu ODYSSEy su Institut za geofiziku Poljske akademije nauka, iz Varšave, naučni centar Energy Discovery iz Talina, u Estoniji, i Institut za studije retorike i komunikacije iz Atine, u Grčkoj.

Projekat Hypatia, nazvan po čuvenoj antičkoj matematičarki iz 4. veka naše ere, stremi da mlade od 13 do 18 godina privuče studijama nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike na rodno senzitivan način. Lokalni eksperti u oblasti rodne ravnopravnosti, nauke ili naučne komunikacije, srednjoškolski nastavnici i tinejdžeri neodlučni po pitanju izbora studija priključili su se raznovrsnim aktivnostima u okviru projekta Hypatia.

Cilj CREATIONS projekta je uvođenje inovativnih nastavnih metoda u nastavu prirodnih nauka i matematike zasnovanih na učenju uviđanjem, uz korišćenje elemenata umetničkog stvaranja. Takav pristup đacima pruža mogućnosti za razumevanje nauke kroz aktivan i kreativan angažman, ali i međusobnu saradnju.