цпн – ЦПН https://www.cpn.edu.rs Основни сајт Центра за промоцију науке Sun, 09 Dec 2018 16:19:54 +0000 sr-RS hourly 1 https://wordpress.org/?v=6.9.4 ЦПН и помрачење Сунца https://www.cpn.edu.rs/cpn-i-pomracenje-sunca/ https://www.cpn.edu.rs/cpn-i-pomracenje-sunca/#respond Fri, 20 Mar 2015 14:34:18 +0000 http://www.cpn.rs/?p=8356 Бројни научници, новинари и грађани са Центром за промоцију науке 20. марта посматрали помрачење Сунца [:] _RUP5858 Центар за промоцију науке је у самом центру Београда, у Карађорђевом парку, испред Народне библиотеке, организовао групно посматрање помрачења Сунца. Два телескопа са посебним оптичким филтерима омогућила су свима да безбедно посматрају овај феномен. ЦПН телескопе је посетио и  Александар Белић, државни секретар у Министарстрву просвете, науке и технолошког развоја. Државни секретар је такође погледао кроз телескоп и уживао у помрачењу. 2 _RUP5840 _RUP5721 Гужва испред телескопа се створила и пре него што су телескопи били у потпуности постављени, што је само један од показатеља колико је интересовање за посматрање овог феномена. Помрачење је почело у 10 сати и 30 минута, 20. марта 2015, и трајало је нешто дуже од два сата. Током трајања помрачења кроз телескопе је ка Сунцу погледало, макар накратко, око хиљаду људи. _RUP5871 _RUP5853 1 Покрај телескопа су били стручњаци из Центра за промоцију науке, који су, поред давања упутстава за посматрање, разговарали са посетиоцима о овом феномену, али и одговарали на сва питања у вези са астрономијом. Међу посматрачима је било видно одушевљење, посебно међу школарцима, од којих су неки организовано дошли на овај догађај. _RUP5879 _RUP5776 3 Старија публика се сетила и помрачења из 1999. године и дезинформација које су пратиле тадашњи феномен, па је град био напола празан. Шеснаест година касније, Карађорђев парк је пун људи са наочарима за посматрање Сунца, маскама за варење и магнетним тракама из флопи дискова, а највећа гужва је управо испред телескопа Центра за промоцију науке. Сунце је, посматрано из Београда, у максимуму било замрачено око 50 одсто, а потпуно помрачење било је видљиво са севера Европе. Следеће делимично помрачење Сунца ће код нас бити видљиво 2022. године, а на потпуно помрачење, у Србији ћемо морати да сачекамо до 2081. године. _RUP5897 _RUP5699 _RUP5785]]> https://www.cpn.edu.rs/cpn-i-pomracenje-sunca/feed/ 0 Ново руководство ЦПН-а https://www.cpn.edu.rs/novi-uo-cpn/ https://www.cpn.edu.rs/novi-uo-cpn/#respond Fri, 13 Mar 2015 09:37:11 +0000 http://www.cpn.rs/?p=8295 Нови управни одбор, уз сагласност министра, именовао др Зорану Курбалију Новичић за вршиоца дужности директора ЦПН-а[:] _MMM5539 Влада Републике Србије именовала је нове чланове Управног одбора Центра за промоцију науке на седници одржаној у четвртак, 5. марта 2015. Овом одлуком, након четири године, Центар је добио Управни одбор са пуним саставом од пет чланова. Председник Управног одбора др Богољуб Зечевић и члан Иван Радетић постављени су прошле године. Сада је, на предлог Министарства просвете, науке и технолошког развоја, уз постојеће чланове именован и др Милован Шуваков, посебни саветник министра, као и два члана из редова запослених у Центру: Слободан Бубњевић и Иван Умељић. Нови управни одбор је прву седницу одржао у суботу, 7. марта, у 10 часова, на којој је поред више одлука значајних за рад Центра, једногласно констатовано да је четворогодишњи мандат досадашње директорке Александре Дрецун, истекао 4. марта 2015.  године. У складу са Статутом, Управни одбор ће расписати конкурс за избор новог директора у наредних месец дана. У међувремену, Управни одбор је једногласном одлуком за вршиоца дужности директора Центра за промоцију науке именовао једну од најуспешнијих младих научница из Београда, др Зорану Курбалију Новичић. Ова одлука је донета на седници УО-а, у понедељак, 9. марта, након што је министар др Срђан Вербић дао сагласност за ово именовање. Zorana Kurbalija Novicic Нова в.д. директорка, Зорана Курбалија Новичић је научни сарадник на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Рођена 1979. године, докторирала је 2009. са темом из популационе генетике. Недавно је освојила престижни „Марија Кири“ грант, који ће јој омогућити боравак у Центру за еволуциону биологију на Универзитету у Упсали, у трајању од две године. Упоредо са запаженом научном каријером, Зорана Курбалија Новичић је водила бројне пројекте из научне комуникације и промоције науке. Центар  за промоцију науке је државна установа која је од свог оснивања 2010. године покренула на стотине научнопопуларних програма у Београду и широм Србије. Формирањем новог управног одбора и именовањем вршиоца дужности директора отклоњене су многе препреке које су отежавале рад Центра последњих месеци. Сви програми Центра се стога настављају са додатним интензитетом. Запослени и сарадници већ спремају нова изненађења, изложбе, радионице, трибине, сајтове и издања, нове идеје и занимљиве креације, са неизмењеним циљем ширења научне писмености у Републици Србији. _MMM5542 (1)]]> https://www.cpn.edu.rs/novi-uo-cpn/feed/ 0 ЦПН трибина о вакцинама https://www.cpn.edu.rs/cpn-tribina-o-vakcinama/ https://www.cpn.edu.rs/cpn-tribina-o-vakcinama/#respond Thu, 12 Mar 2015 12:13:38 +0000 http://www.cpn.rs/?p=8326 У Научном клубу ЦПН-а, 11. марта, одржана трибина под називом „Зашто вакцина нема алтернативу“ _MMM6003 Још једна Tрибина средом одржана је пред попуњеном салом Научног клуба Центра за промоцију науке, у среду, 11. марта. ЦПН је ову трибину организовао поводом забрињавајућег тренда да све више људи губи поверење у вакцине. _MMM6005 Гости су покушали да научним доказима и аргументима, свако из своје области, убеде публику да вакцина заиста нема алтернативу. На трибини су говорили прим. др Предраг Кон, епидемиолог из Центра за контролу и превенцију болести, Градског завода за јавно здравље, Лука Михајловић, биохемичар са Хемијског факултета Универзитета у Београду и Јасмина Лазић, новинарка недељника Време. _MMM5992 Трибина је започела једном кратком анимацијом која је појаснила на најосновнијем нивоу како функционишу вакцине у организму. Потом је др Кон говорио о томе шта су вакцине учиниле за човечанство и подсетио на неке од болести које су данас захваљујући вакцинама скоро потпуно искорењене у већини земаља, попут малих богиња, великог кашља и других. _MMM5958 Др Кон је рекао како се лако заборављају ове болести, а само генерација пре нас је бринула хоће ли им деца преживети велики кашаљ и друге, данас вакцином маргинализоване болести. Др Лука Михајловић је детаљно објаснио шта заправо значи имунитет и како вакцине штите наш организам. Он је имуни систем описао као вероватно најкомплекснији механизам код човека. _MMM5999_MMM5964 Новинарка Јасмина Лазић, мастер менаџмента у здравству, која има изузетно много искуства у извештавању у области медицине, поделила је нека од својих искустава у писању о вакцинацији. Она је дала мноштво веома интересантних података који се преносе у медијима поводом ове теме. _MMM5953 Публика је имала прилику и да погледа видео-снимак у ком заговорница неповерења у вакцине говори о разлозима и такозваним чињеницама против вакцинације. Осим подсмеха који је овај снимак изазвао у публици, говорници су врло експлицитно и јасно објаснили како ниједан аргумент дат у том говору нема основа, као и да су подаци потпуно извучени из контекста. _MMM5970 Гости трибине су се осврнули и на нестручни текст др Ендруа Вејкфилда у ком је деведесетих година написао да вакцине могу изазвати аутизам код деце. Др Кон је објаснио како је овај текст нестручно и нетачно написан и повучен из часописа. Др Вејкфилд  је избачен из друштва лекара у Великој Британији. Ово је ипак пробудило сумњу у друштву, која је до данас остала. Јасмина Лазић је објаснила и како се овакви трендови, колико год нетачни били, лако прошире кроз медије, поготово данас, путем интернета. _MMM6008 Публика је имала прилику да постави питања, па се тако повео и разговор о безбедности вакцина код нас и поверењу фармацеутским кућама. Др Кон је рекао да немамо разлога за бригу јер све вакцине које долазе код нас, као и сви други лекови, пролазе ригорозне контроле. Порука стручњака који су говорили на трибини била је јасна и очигледна: вакцине су безбедне, вакцине спашавају животе, одбијањем вакцине доводите у опасност своју породицу, децу, али и људе око себе. _MMM5981]]> https://www.cpn.edu.rs/cpn-tribina-o-vakcinama/feed/ 0 ЦПН трибина о Словенима https://www.cpn.edu.rs/cpn-tribina-o-slovenima/ https://www.cpn.edu.rs/cpn-tribina-o-slovenima/#respond Fri, 13 Feb 2015 10:17:22 +0000 http://www.cpn.rs/?p=8210 Научни клуб ЦПН-а забележио рекордну посету 11. фебруара на трибини „Ко је први дошао на Балкан?“ [:] _MMM2491 ЦПН трибина „Ко је први дошао на Балкан?“, која је одржана у среду, 11. фебруара, изазвала је огромно интересовање публике и медија. У Научном клубу ЦПН-а било је дупло више посетилаца од расположивих места за седење. Иако је добар део публике стајао готово два сата, посетиоци су помно пратили дискусију до самог краја. У узаврелој атмосфери препуног Клуба, о овој деликатној теми за наше просторе говорили су Мухарем Баздуљ, књижевник и новинар недељника „Време“, наш најпознатији византолог професор Радивој Радић и еволуционисткиња Биљана Стојковић. Трибину је водио Слободан Бубњевић, уредник Комуникација ЦПН-а. _MMM2542 Иако постоји прегршт дебата на ову тему, о њој једино има смисла говорити у научним оквирима, закључио је Мухарем Баздуљ. Међутим, он је нагласио да оно што ову тему толико дуго времена чини актуелном на нашим просторима је управо њена вулгаризација и жеља балканских народа да буду макар један дан старији од својих суседа. Такође, он наводи да понеки псеудоисторијски наводи могу бити веома опасни, ако почнемо озбиљно да их схватамо. Према речима историчара Радивоја Радића, у овој области постоји плодно тле за манипулацију, јер што дубље залазимо у историју имамо све мање историјских артефаката. Он је нагласио да је најзначајнији документ о доласку Словена на Балкан током 6. и 7. века дело Спис о народима, византијског цара Константина Порфирогенита. Такође, професор Радић наводи да је овај спис написан у сврхе вођења спољне политике Византијског царства и да приче о томе да је ово дело фалсификат нису тачне. Према његовим речима, документ је током пет векова чуван у тајности и датира из 10. века, а не из 17. века како неки псеудо извори наводе. _MMM2500 _MMM2521 Еволуционисткиња Биљана Стојковић наглашава да је слика Европе у генетичком смислу веома шарена. Према њеним речима, сви народи су хибридни, иако генетичке реконструкције указују на обрисе појединих групација у мањој или већој мери. Такође додала је да су миграције Хомо еректуса, претка Хомо сапиенса, кренуле пре око 2 милиона година из Африке. Недавно је у Србији пронађен фосил ове врсте, који датира из периода од пре пола милиона година и представља најстарији налаз људских предака у овом делу Европе. Сматра се да је од Хомо еректуса настао савремени човек пре око 200 000 година. Др Стојковић је изнела интересентан податак који говори о томе да су у просеку сваке две особе у Европи, које се налазе на удаљености од 2000 килиметара, имале бар једног заједничког претка пре око 1000 година. Овај податак можда и највише говори у прилог томе да о народима у генетичком погледу нема много смисла говорити. Срби као народ су у генетичком смислу чак ближи динарском типу него словенском, наводи наша позната научница Биљана Стојковић. _MMM2504]]> https://www.cpn.edu.rs/cpn-tribina-o-slovenima/feed/ 0 ЦПН трибина о васпитању https://www.cpn.edu.rs/cpn-tribina-o-vaspitanju/ https://www.cpn.edu.rs/cpn-tribina-o-vaspitanju/#respond Wed, 17 Dec 2014 15:24:45 +0000 http://www.cpn.rs/?p=7872 На ЦПН трибини „Зашто не треба тући децу?“, 16. децембра представљена истраживања о употреби физичке казне као методе васпитавања[:] foto44 У уторак, 16. децембра, са почетком у 18 часова, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржана је трибина под називом „Зашто не треба тући децу?“, као реакција на недавне дебате у јавности које су се јавиле око контроверзне теме физичког кажњавања деце. Трибина је изазвала велико интересовање, а у Научном клубу се окупило више од 70 посетилаца. Скуп сте могли да пратите и посредством видео-стрима. На трибини су учествовале др Невена Буђевац, др Нада Половина и Биљана Лајовић. foto45 Генерални закључак са трибине, око ког су се све три говорнице сложиле, указује на то да је физичко кажњавање контрапродуктивна метода и да нема позитивних аргумената за њено спровођење. Како је речено, физичка казна код деце изазива тугу, бес и љутњу што у будућности оставља трајне негативне последице на њихов развој и дугорочно доводи до нежељених ефеката. На основу научних истраживања спроведених како у Србији тако и у свету, закључено је да деца која су изложена физичком кажњавању постају агресивнија у поређењу са својим вршњацима који нису били изложени физичкој казни, и чешће посежу за том методом при решавању конфликта. foto16 Психолошкиње су указале и да изостанак физичке казне као методе кажњавања у процесу васпитавања с друге стране не значи да родитељи треба да буду у потпуности попустљиви. Између ове две крајности постоји читав спектар могућности, а најбитније је бити доследан и деци постављати јасне границе у понашању. На крају, др Невена Буђевац је подсетила присутне посетиоце на нешто што је Душко Радовић рекао: „Лакше бисмо васпитавали децу кад би она имала само уши, а не и очи.“ Трибина је покренула више питања у вези са васпитавањем и родитељством. Сви су се сложили да ће доношење новог закона решити дилему коју родитељи имају, а то је да децу не треба тући. foto11
УЧЕСНИЦИ Др Невена Буђевац је психолошкиња, чланица Лабораториjе за експерименталну психологиjу Филозофског факултета и доцент на Учитељском факултету Универзитета у Београду. Др Нада Половина је виша научна сарадница на Институту за педагошка истраживања, а Биљана Лајовић је дугогодишњa психолошкиња и координатор Јединице за превенцију насиља при Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Модератор трибине био је Слободан Бубњевић, уредник Комуникација ЦПН-а.
]]> https://www.cpn.edu.rs/cpn-tribina-o-vaspitanju/feed/ 0 Сајам књига 2014. https://www.cpn.edu.rs/%d1%81%d0%b0%d1%98%d0%b0%d0%bc-%d0%ba%d1%9a%d0%b8%d0%b3%d0%b0-2014/ https://www.cpn.edu.rs/%d1%81%d0%b0%d1%98%d0%b0%d0%bc-%d0%ba%d1%9a%d0%b8%d0%b3%d0%b0-2014/#respond Thu, 30 Oct 2014 13:57:58 +0000 http://www.cpn.rs/?p=7552 ЦПН по четврти пут на Београдском сајму књига, у Хали 2ц, са више од 800 научних публикација _MMM0280 И ове године, Центар за промоциjу науке учествуjе на Београдском саjму књига, где представља научна и научнопопуларна издања Републике Србиjе. У недељу, 26. октобра, у 19 часова, свечано jе отворен штанд ЦПН-а, на коме ће током траjања Саjма бити организован богат свакодневни програм. На самом отварању посетиоцима се обратила директорка Центра за промоцију науке Александра Дрецун, као и помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја др Никола Танић. _MMM0251 _MMM0264 Штанд Центра за промоциjу науке и научноистраживачких организациjа Републике Србиjе jе позициониран у Хали 2ц Београдског саjма, са броjем 2318. ЦПН по четврти пут има задовољство да на Саjму књига грађанима представи научно издаваштво наше земље. На полицама штанда Центра за промоциjу науке ове године jе место нашло више од 800 различитих издања, детаљно и прецизно организованих у овогодишњем каталогу. Поред обиља стручних, научних публикациjа, биће представљена и научнопопуларна издања намењена наjшироj публици, као и електронска база КоБСОН. По досадашњој традицији, ЦПН се постарао да комплетна колекција нађе пут до својих крајњих корисника. Ове године, по завршетку Сајма, књиге ће бити поклоњене Универзитетској библиотеци у Крагујевцу. _MMM0249 _MMM0299 На око 200 квадратних метара простора, свакодневно се организују разне трибине, предавања, презентациjе и скупови, као и представљање разних научноистраживачких институциjа, музички програм, промоциjе књига и проjекциjе научнопопуларних филмова.
Програм ЦПН штанда током траjања Београдског саjма књига можете погледати овде.
_MMM0225]]> https://www.cpn.edu.rs/%d1%81%d0%b0%d1%98%d0%b0%d0%bc-%d0%ba%d1%9a%d0%b8%d0%b3%d0%b0-2014/feed/ 0 Министар на штанду ЦПН-а https://www.cpn.edu.rs/ministar-verbic-na-standu-cpn/ https://www.cpn.edu.rs/ministar-verbic-na-standu-cpn/#respond Tue, 28 Oct 2014 13:19:42 +0000 http://www.cpn.rs/?p=7578 Штанд ЦПН-а на 59. међународном сајму књига посетио је и Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја verbic Током Школског дана, у четвртак, 30. октобра, на 59. међународном сајму књига, штанд Центра за промоцију науке посетио је Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја. Овом приликом, министар Вербић је разговарао са директорком ЦПН-а Александром Дрецун и упознао се са најновијим издањем Математичког института САНУ и ЦПН-а, књигом Транспарентност Франција Демшара. Др Франци Демшар, познати словеначки научник и политичар, биће, иначе, гост штанда ЦПН-а у суботу, 1. новембра. verbic 1 Министар се упознао и са могућношћу да се на штанду ЦПН-а бесплатно користи електронска библиотека КОБСОН, којој иначе могу приступити само регистровани чланови научне заједнице. Центар за промоцију науке четврти пут учествује на Међународном сајму књига у Београду. На штанду у Хали 2ц, ЦПН на око 200 квадратних метара излаже и представља целокупно научно издаваштво Републике Србије за последњих годину дана, које ове године чини више од 800 разноврсних публикација, часописа, зборника и монографија. verbic 2]]> https://www.cpn.edu.rs/ministar-verbic-na-standu-cpn/feed/ 0 Х2020 на штанду ЦПН-а https://www.cpn.edu.rs/h2020-i-drustvene-nauke/ https://www.cpn.edu.rs/h2020-i-drustvene-nauke/#respond Mon, 27 Oct 2014 11:33:40 +0000 http://www.cpn.rs/?p=7576 (ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ) У оквиру програма „Хоризонт четвртком“, ове недеље дискутовало се о друштвеним наукама _MMM1350 Будући да је у току био Међународни сајам књига, програм Хоризонт четвртком 30. октобра није организован у Научном клубу, већ је одржан на сајамском штанду Центра за промоцију науке, у Хали 2ц. У програму је, поред директорке Центра Александре Дрецун и модератора Добривоја Лалета Ерића, учествовала и Милица Голубовић Ташевска из Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Она је одржала презентацију „Европа у свету који се мења: Инклузивна, иновативна и рефлективна друштва“ (преузмите презентацију). _MMM1346 _MMM1330 Том приликом, Милица Голубовић Ташевска је говорила о пројектима из области друштвених и хуманистичких наука у Хоризонту 2020, као и о позивима у области 6, „Европа у свету који се мења“, како би присутнима представила могућности, али и изазове. Гошћа је говорила и о новим иновативним формама, o културном наслеђу и европским идентитетима, затим је објаснила важност учешћа младих у иновативној, инклузивној и одрживој Европи. Напослетку је причала и о томе како написати добар пројекат, наћи одговарајуће партнере и пријавити га на програм Хоризонт 2020. Директорка Центра за промоцију науке Александра Дрецун, истакла је да је ова област јако важна и представља шансу за научнике из области друштвених наука. Публика на Сајму је била заинтересована за ову тему, па се на крају разговарало о учешћу цивилног друштва, али и младих у програму Хоризонт 2020. _MMM1347 Истражите више о пројекту Хоризонт 2020]]> https://www.cpn.edu.rs/h2020-i-drustvene-nauke/feed/ 0 Х2020 и ERC https://www.cpn.edu.rs/h2020-i-evropski-istrazivacki-savet/ https://www.cpn.edu.rs/h2020-i-evropski-istrazivacki-savet/#respond Fri, 24 Oct 2014 12:36:38 +0000 http://www.cpn.rs/?p=7527 (ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ) Хоризонт четвртком одржан 23. октобра, у Научном клубу ЦПН-а, посвећен Европском истраживачком савету _MMM9857 Кроз низ догађаја у Научном клубу Центра за промоцију науке, на иницијативу Министарства просвете, науке и технолошког развоја, сваког четвртка, националне контакт особе, учесници и евалуатори публици представљају европски програм финансирања Хоризонт 2020, како би се што већи број организација пријавио за ЕУ средства. Европски истраживачки савет (European Research Council, ERC), основан 2007. године, добио jе буџет од 13 милиjарди евра у оквиру Хоризонта 2020, што представља укупно 17 одсто целокупног фонда. До сада, ERC jе финансирао око 4000 истраживача, кроз чиjе је проjекте прошло око 26.000 сарадника и чланова тима. Mеђутим, врло мали број научника из Србије добија средства из овог програма. _MMM9894 Из тог разлога, у оквиру Хоризонта четвртком, учесници су 23. октобра разговарали о једном од за науку најизазовнијих програма у оквиру Хоризонта 2020 – о Европском истраживачком савету. Публици се прво обратио Виктор Недовић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја. _MMM9874 _MMM9875 Затим је Нада Милошевић, национална контакт особа за ERC, говорила о томе шта је Европски истраживачки савет? (презентација) Потом је Софија Стефановић, руководилац предлога пројекта у оквиру ERC позива, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, објаснила како се то идеја претвара у ERC. (презентација) На крају програма са присутнима је разговарао и Александар Белић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Модератор скупа био је Слободан Бубњевић из Центра за промоцију науке. _MMM9886 _MMM9901 Хоризонт 2020 је највећи програм Европске уније за истраживање и иновацијe, који обухвата фонд од чак 78 милијарди евра, доступних у наредних седам година. Након што се од 1. јула 2014. Република Србија укључила у Хоризонт 2020, а ова средства постала доступна за домаће научнике, привреднике и цивилни сектор, Центар за промоцију науке сваког четвртка организује програм представљања овог пројекта. Програм Хоризонт четвртком, у Научном клубу у центру Београда, отворен је за научну заједницу, мала и средња предузећа, цивилно друштво и све заинтересоване грађане.]]> https://www.cpn.edu.rs/h2020-i-evropski-istrazivacki-savet/feed/ 0 V-ALERT у Београду https://www.cpn.edu.rs/v-alert-%d1%83-%d0%b1%d0%b5%d0%be%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%b4%d1%83/ https://www.cpn.edu.rs/v-alert-%d1%83-%d0%b1%d0%b5%d0%be%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%b4%d1%83/#respond Sat, 11 Oct 2014 10:42:22 +0000 http://www.cpn.rs/?p=7359 ЦПН окупио партнере на програму V-ALERT, у Београду, 2. и 3. октобра _MMM7698 Партнери V-ALERT пројекта окупили су се 2. и 3. октобра у Београду, током трећег састанка Kонзорцијума. После радних окупљања у Грчкој и на Кипру, партнери који раде на програму састали су се у београдском хотелу Парк, у организацији Центра за промоцију науке.  Ту су искористили прилику да дискутују о статусу пројекта, и да кроз директне разговоре размене мишљења о текућим и будућим активностима. Такође су и детаљно размотрили планове, могућности и потенцијалне тешкоће у извршавању пројекта, да би се што боље припремили за наредни период рада. _MMM7701 _MMM7708 V-ALERT има за циљ пружање могућности запосленима у предузећима и корисницима информационo-комуникационих технологија (ИКТ) да користе економично и иновативно виртуелно окружење за учење. Овај пројекат подржава идеју доживотног учења на тему принципа информационе безбедности. Визија V-ALERT-а је коришћење јединственог амбијента који ће симулирати стварни живот и сценарије безбедносних претњи, примере и контрапримере, тако да ће различите групе корисника бити изложене ризицима и комбиновати критичне вештине, знања и сарађивати на њиховом превазилажењу, без излагања својих организација стварном ризику. Крајњи корисници ће бити укључени у виртуелни свет који ће симулирати радна или образовна окружења из стварног живота. Ова окружења биће обогаћена одговарајућим мултимедијалним едукативним материјалима за даље разумевање теме. _MMM7704 _MMM7722]]> https://www.cpn.edu.rs/v-alert-%d1%83-%d0%b1%d0%b5%d0%be%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%b4%d1%83/feed/ 0