CPN tribine – CPN

CPN tribina o Fejsbuku

admin — Fri, 07 Jul 2017 14:31:34 +0000

U Naučnom klubu u Beogradu u utorak, 13. juna, održana je CPN tribina ”Ko gospodari Fejsbukom?”[:] U Naučnom klubu u Beogradu u utorak, 13. juna, održana je CPN tribina ”Ko gospodari Fejsbukom”. Temu je inspirisala vest koju su preneli svetski mediji a čiji su glavni akteri članovi tima iz Novog Sada i Beograda okupljeni oko projekta Share Lab, koji su analizom podataka uspeli da otkriju neke od tajni najpopularnije društevne mreže. Na tribini se između ostalog govorilo o tome koliko su korisnici gospodari i vlasnici svojih Fejsbuk profila, ko i sa kakvim namerama koristi podatke koje ostavljaju, koliko su bezbedni i koje su mogućnosti marketinga na osnovu analize ponašanja na društvenim mrežama. O ovim pitanjima su govorili dr Jan Krasni sa Filološkog fakulteta, jedan od saradnika u Share Lab-u, dr Marija Mitrović Dankulov iz Laboratorije za primenu računara u nauci Instituta za fiziku u Beogradu, i Ivan Rečević. konsultant u oblasti IT preduzetništva. Moderator je bio Slobodan Bubnjević, glavni i odgovorni urednik časopisa Elementi.

CPN tribina o Darvinu

admin — Wed, 24 May 2017 09:17:43 +0000

U prepunom amfiteatru Hemijskog fakulteta 23. maja održana je CPN tribina ”Borba za opstanak Čarlsa Darvina”[:] U Velikom amfitetaru Hemijskog fakulteta održana je u utorak, 23. maja, CPN tribina ”Borba za opstanak Čarlsa Darvina”. Nakon peticije za ukidanje teorije evolucije u obrazovnom sistemu u Srbiji i uznemirenosti koja je nastala u javnosti, Centar za promociju nauke organizovao je tribinu na kojoj su najugledniji naučnici razjasnili mnoge dileme i nejasnoće povezane sa teorijom evolucije. Na tribini su učestvovali dr Biljana Stojković, evolucioni biolog sa Biološkog fakulteta u Beogradu, dr Aleksej Tarasjev, evolucioni biolog sa Instituta za biološka istraživanja ”Siniša Stanković”, dr Sofija Stefanović, fizički antropolog sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i saradnik Biosense instituta u Novom Sadu, i dr Andrej Jeftić, teolog sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Moderator tribine bio je Slobodan Bubnjević, glavni i odgovorni urednik časopisa Elementi. Učesnici su više puta naglasili da o ispravnosti naučne teorije treba da razgovaraju stručnjaci iz te oblasti ukazujući na značaj naučne pismenosti u društvu. Posetioci tribine su imali priliku da sagledaju teoriju evolucije iz ugla biologije, kako njene istorije tako i najnovijih istraživanja, iz ugla nauka koje se bave prošlošću pre svega na osnovu arheoloških iskopina i iz ugla teologije koja nema potrebu da se štiti od prirodnih nauka. Dr Biljana Stojković je na samom početku, nakon inserta iz BBC filma koji prikazuje raznolikost živog sveta, govorila kako koliko god život deluje čudesno, biolozi imaju jako puno objašnjenja i dokaza kako se životni procesi odvijaju. Njen kolega Dr Aleksej Tarasjev je objasnio šta je evolucija i napomenuo da ne treba davati veliki medijski prostor onima koji pričaju o stvarima za koje nisu stručni. Dr Sofija Stefanović je podsetila publiku da ljudi ne treba da se stide svojih predaka starih više od dva miliona godina već da treba da im budu zahvalni što je uprkos demografskom minimumu naša vrsta opstala. Dr Andrej Jeftić je objasnio da Biblija ne nudi naučne teorije o nastanku života napomenuvši da je sukob između prirodnih nauka i teologije nepotreban, dok bi njihova saradnja bila veoma korisna.

CPN tribina o planetama

admin — Wed, 08 Mar 2017 12:31:00 +0000

U prepunoj Velikoj sali SKC-a 7. marta održana je CPN tribina „Sedam zemljolikih planeta: Otkrića i posledice“[:] Uz nezapamćeno interesovanje publike, u utorak 7. marta u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra održana je CPN tribina „Sedam zemljolikih planeta: Otkrića i posledice“. Tema tribine je posvećena sistemu TRAPPIST-1, kojeg čini jedna hladna patuljasta zvezda i sedam zemljolikih planeta, sa čak tri u tzv. pojasu zlatokose. Zainteresovani gosti su zauzeli sva sedišta znatno pre početka tribine u 19 časova, a još toliko publike je ispunilo prolaze Velike sale, kao i parter ispred bine. Procenjuje se da je oko 450 ljudi slušalo tribinu na kojoj se razgovaralo o velikom otkriću koje su NASA i časopis Nature objavili 22. februara. Na tribini su govorili dr Saša Marković, naučni novinar specijalizovan za oblast astronomije, dr Dragana Ilić, astrofizičarka sa Matematičkog fakulteta u Beogradu, dr Momir Stepanović, astrofizičar i dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu. Razgovor je vodio Slobodan Bubnjević, urednik časopisa Elementi. Uz diskusiju o samom otkriću, razgovoralo se i o temama koje su ključne za razumevanje potrage za vanzemaljskim životom. Dr Saša Marković je govorio o nepojmljivim vremenskim i prostornim skalama univerzuma koje sprečavaju otkrivanje vanzemaljskog života, a dr Ilić je publici objasnila poteškoće koje nastaju prilikom otkrivanja i ispitivanja čak i nama najbližih tzv. egzoplaneta, kao što su one koje okružuju zvezdu TRAPPIST-1. O drugoj, eksperimentalnoj strani potrage govorili su dr Stepanović i dr Bogojević. Između ostalog, objasnili su kako se hemijski i atmosferski uslovi koji vladaju na drugim planetama, kada su poznati, mogu rekreirati u laboratoriji, i o svojim iskustvima u takvim eksperimentima – dr Stepanović o stvaranju kompleksnih molekula uz pomoć elemenata koji nisu ugljenik, a dr Bogojević o adaptiranju zemljaskih organizama na uslove koji vladaju na Veneri. U sali je vladao odmereni optimizam prema mogućnostima koje pruža TRAPPIST-1, tribinu je preko lajvstrima pratila publika u četiri Naučna kluba u Srbiji (Čačak, Niš, Leskovac i Smederevo), a na pitanje ko bi se od prisutnih odmah nakon tribine, kada bi to bilo moguće, uputio ka novootkrivenim zemljolikim planetama, polovina publike je podiglo ruke. FOTO: Milovan Milenković

CPN tribina o umiranju

admin — Fri, 20 Jan 2017 09:46:24 +0000

(Video) Prva ovogodišnja CPN tribina pod nazivom ”Zašto umiremo?” održana je u četvrtak, 19. januara, u Velikoj sali SKC-a [:] Na prvoj CPN tribini u 2017. godini ugledni gosti iz nauke govorili su o velikoj misteriji živog sveta i jednom od najvećih društvenih izazova u Republici Srbiji - smrti. Tribina pod nazivom ”Zašto umiremo: demografija, biologija, medicina” održana je u četvrtak, 19. januara, u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra. Na tribini su učestvovali dr Valentina Arsić Arsenijević, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, specijalista mikrobiolog i od istraživača zaposlenih u Srbiji autor najcitiranijeg naučnog rada u 2015. godini, dr Miodrag Gužvić, molekularni biolog sa Univerziteta u Regensburgu koji se bavi mehanizmima širenja raka, autor zapaženog istraživanja o novom načinu oplodnje koji je izazvao kontroverze u svetskim i domaćim medijima, i dr Vladimir Jovanović, naučni saradnik u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u Odeljenju za genetička istraživanja. Razgovor je moderirao Slobodan Bubnjević, urednik časopisa Elementi. Na tribini se govorilo o tome šta je smrt iz perspektive biologije, o različitim uzrocima smrti, mogućnostima produženja života, ali i o demografskoj slici Srbije i sveta. Dr Miodrag Gužvić je objasnio kako dolazi do smrti ćelije, a kako do smrti čitavog organizma, a dr Vladimir Jovanović i dr Valentina Arsić Arsenijević su se više puta u razgovoru osvrtali na demografske podatke koji pokazuju da je u Srbiji sve više starih osoba. Dr Vladimir Jovanović je opisao proces starenja govoreći o tome šta se događa sa hromozomima. O bolestima od kojih umire veliki procenat ljudi, a često ostaju neprimećene govorila je dr Valentina Arsić Arsenijević koja se bavi istraživanjem ovakvih bolesti. Dr Miodrag Gužvić je objasnio šta je njegov tim uradio u istraživanju koje je privuklo pažnju medija naglašavajući koji delovi su pogrešno protumačeni i preneti. Pre početka i u prvom delu tribine publika je imala priliku da popuni online anketu i iznese svoje stavove o tome zašto populacija Srbije stari, a tokom tribine prikazani su rezultati ankete koje su prokomentarisali učesnici. Na istom linku publika je na kraju tribine ocenila celokupan događaj.

CPN tribina o geek kulturi

admin — Tue, 27 Dec 2016 10:25:52 +0000

U Velikoj sali SKC je u ponedeljak, 26. decembra održana poslednja CPN tribina u 2016. godini - „Osnove geek kulture“[:]

FOTO: Srđan Veljović

U ponedeljak, 26. decembra, Centar za promociju nauke je u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra održao tribinu „Osnove geek kulture“. Publika je imala priliku da čuje različita viđenja geek fenomena, od sagovornika koji su dolazili iz sveta informacionih tehnologija i medija, književnosti i filma.

FOTO: Srđan Veljović

Vladimir Jakšić, urednik sajta Holonet, portala koji se bavi „Ratovima zvezda“, govorio je o predanosti određenom fantastičnom svetu i njegovim junacima kao osnovnoj geek osobini – kao i o razlici između autohtonih geek fenomena i onih koji su se probili u mejnstrim kulturu (kao što su veliki američki sajmovi).

FOTO: Srđan Veljović

Zoran Stanojević, novinar i urednik sa Radio Televizije Srbije, okrenuo se drugoj vrsti geek ponašanja: zaluđenošću tehnologijom. Kako je naveo Stanojević, geek je onaj koji mora da poseduje poslednji, ili makar najbolji, telefon i iste takve aplikacije; jednom kada te stvari postanu prepoznate i široko prihvaćene, geek ih napušta.

FOTO: Srđan Veljović

Takođe iz IT sveta, Ivan Minić, direktor agencije Burek, preneo je lično iskustvo tokom kojeg je shvatio da nije geek: u nekom trenutku je shvatio da mu je za posao potreban računar koji je najudobniji, a ne najnoviji ili najbrži. Pokušao je i da predstavi širu sliku o geek ljudima, u koju je uključio i čuvenog košarkaša Dražena Petrovića.

FOTO: Srđan Veljović

Goran Skrobonja, pisac, govorio je o sopstvenim iskustvima sa počecima geek kulture na ovim prostorima, koje je smestio na kraj sedamdesetih godina 20. veka, i o značaju interneta za današnji prodor geek fenomena u mejnstrim – pre svega fantastične književnosti i filma. Razgovor je vodio Slobodan Bubnjević, glavni urednik časopisa Elementi. Na tribini se po prvi put u prodaji našao novi, sedmi broj Elemenata, poslednji u 2016. godini. Tema broja, koja nosi naslov „U senci belog grada“, bavi se odnosom Beograda i Srbije kroz sfere ekonomije, kulture, demografije, infrastrukture, odbrane i zdravlja, uz mape koje prikazuju Beograd i ostatak Srbije u poslednja dva veka.

FOTO: Srđan Veljović

Posetioci tribine dobili su i štampanu verziju CPN specijala „Svetovi Gotfrida Vilhelma Lajbnica“ koji je prethodno na Elementarijumu obeležio 300 godina smrti velikog filozofa. Specijal je ilustrovala i dizajnirala Sanja Bošković.

CPN tribina o homeopatiji

admin — Fri, 23 Sep 2016 13:58:17 +0000

(VIDEO) Nova sezona CPN tribina otvorena je 22. septembra temom koja je izazvala veliko interesovanje - homeopatijom [:] CPN tribina ”Homeopatija, medicina na stranputici?” održana je u četvrtak, 22. septembra, u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra. Tema prve CPN tribine u novoj sezoni izazvala je veliko interesovanje medija i građana, a u publici je bilo oko 250 ljudi koji su želeli da saznaju šta je to homeopatija, ali i da prvi put na javnom događaju u Srbiji čuju šta nauka može da kaže o ovom načinu lečenja. Na tribini su govorili dr Goran Knežević, iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Zoran Radovanović, epidemiolog i predsednik Etičkog komiteta SLD, i dr Miloš Bajčetić sa Instituta za histologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Najavljeno je i učešće predstavnika Sekcije za homeopatiju Srpskog lekarskog društva, ali su neposredno pred tribinu u ovoj sekciji odustali od učešća. Moderator tribine bio je Slobodan Bubnjević, glavni i odgovorni urednik časopisa Elementi. Tribina je počela istorijskim osvrtom na same početke homeopatije i principe na kojima se zasniva, o čemu je govorio dr Zoran Radovanović, kao i objašnjenjem dr Gorana Kneževića zašto su neki ljudi skloniji da veruju u njenu moć dok drugi žele da pronađu dokaze. Dr Miloš Bajčetić je naglasio da je istorija medicine puna ne samo velikih otrkića već i zabluda ali je naglasio i da mu je jasno zašto se ljudi odlučuju na ovakvu vrstu lečenja podesćajući da homeopate posvećuju dosta vremena razgovoru sa pacijentima. Dr Knežević je opisao kako je izgledala jedna metaanalitička studija u časopisu Lancet čiji je zaključak bio da homeopatija nema nikakvog efekta izvan placeba. Zatim je govorio o placebo efektu, koliko je moćan, ali i kako istraživanja potvrđuju njegovo postojanje. U nastavku razgovora dr Radovanović je naglasio da se osporavanjem homeopatije ne osporava i narodna medicina po sebi, već da naučna medicina preuzima iz narodne sve ono za šta se dokaže da vredi. Na tribini se razgovaralo o neodrživosti teorijskih pretpostavki homeopatije, ali i empirijskim istraživanjima njenog efekta, a više puta je i naglašeno da se ona pojavila u vreme kada je medicina bila nemoćna. U publici je bilo i više zagovornika homeopatije, koji su uzeli učešće u diskusiji u delu tribine predviđenom za pitanja publike. Tom prilikom su izrazili nezadovoljstvo organizacijom i sagovornicima.

CPN tribina o Borhesu

admin — Thu, 23 Jun 2016 07:01:44 +0000

U utorak, 14. juna povodom 30 godina od smrti Horhea Luisa Borhesa održana je CPN tribina inspirisana njegovim delima[:] Pod nazivom ”Da li smo zarobljeni u Borhesovoj biblioteci”, u utorak, 14. juna. održana je CPN tribina posvećena beskonačnosti, matematici, književnosti i aregntinskom piscu Horheu Luisu Borhesu od čije smrti je prošlo tačno 30 godina. Tribina je održana u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra u Beogradu, ali i u 7 drugih gradova odakle su je građani pratili uživo iz Naučnih klubova uz mogućnost da svoja pitanja pošalju učesnicima. O Borhesovoj književnosti i njenim preplitanjem sa naukom i naučnom fantastikom govorili su Ksenija Vulović, asistentkinja na Filološkom fakultetu u Beogradu i teoretičarka hispanoameričke književnosti, Muharem Bazdulj, pisac i novinar, Miodrag Rašković, matematičar sa Matematičkog instituta SANU, i Zoran Živković, pisac i teoretičar naučne fantastike. Tribinu je moderirao Slobodan Bubnjević, urednik časopisa Elementi. Na početku tribine Ksenija Vulović je podsetila publiku na neke biografske podatke Horhea Luisa Borhesa i kako je tekao razvoj njegove karijere od pesnika da esejiste i pisca kratkih priča. Zatim je govorila o njegovim političkim sukobima sa vlastima i ”smirenom anarhizmu” kako je sam nazivao svoje stavove. Takođe, Ksenija Vulović je govorila i o različitim tumačenjima činjenice da jedan od najvažnijih pisaca dvadesetog veka nije dobio Nobelovu nagradu. Muharem Bazdulj je priču o Borhseu počeo od svog ličnog prvog susreta sa njegovim delima, a zatim je rekao kako su 1899. godine rođeni Borhes, Nabokov i Hemingvej, tri pisca koja su obeležila 20. vek a čiji su se pristupi književnosti suštinski razlikovali. Bazdulj je naglasio da se Borhesov talenat za književnost pre svega ogleda u njegovoj sposobnosti da piše o matematici tako da čitaocu nije potrebno nikakvo predznanje, a osim toga, prema njegovim rečima, savršeno prenosi kako se matematičko-filozofski paradoksi prelamaju na ljudske živote. Zoran Živković je govorio o naučnoj fantastici a jedan od njegovih zaključaka je da je mnogo lakše pisati realističku prozu u kojoj je okvir unapred zadat dok u fantastici pisac mora sam da ga osmisli. Živković je Borhesa poredio sa njegovom Vavilonskom biliotekom, a čitaoce sa bibliotekarima koji traže smisao. Matematičar Miodrag Rašković je govorio o beskonačnosti i kako je od Kantorove teorije postalo jasno da postoji obilje beskonačnosti. Rašković je rekao da je svet beskonačnosti fantastičan kao neka vrsta književnosti.

Otvorena CPN tribina

admin — Fri, 06 May 2016 10:17:51 +0000

Tribina "Šta se dogodilo sa naukom u Srbiji" koju je Centar za promociju nauke organizovao 5. maja u Parobrodu izazvala je ogromnu pažnju medija i naučnika[:] U gotovo vanrednoj situaciji za naučnike u Srbiji, Centar za promociju nauke organizovao je vanrednu, Otvorenu CPN tribinu “Šta se dogodilo sa naukom u Srbiji?”. Tribina je održana u četvrtak, 5. maja, u 15 časova, u holu UK Parobrod u Beogradu. Uz druge brojne programe namenjene opštoj populaciji, Otvorena CPN tribina je bila usmerena ka naučnoj zajednici, kao jedna moguća prilika za javni dijalog o nauci. Događaj je izazvao ogromno interesovanje i prostor u kome je tribina organizovana bio je suviše mali za sve zainteresovane naučnike i predstavnike medija. Na portalu Elementarijum, uz podršku produkcije Tajmlajn, mogao se pratiti video prenos koji je, inače, oborio sve rekorde gledanosti dosadašnjih video-striminga CPN. Na tribini su govorili: dr Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; akademik Zoran Popović, potpredsednik SANU; dr Aleksandra Pavićević, sa Etnografskog instituta SANU, kao predstavnik Zajednice instituta Srbije; dr Vesna Miletić iz Pokreta ”Spasimo nauku” i dr Đurđica Jovović iz Sindikata nauke. Moderator tribine je bio Slobodan Bubnjević iz Centra za promociju nauke. U uzavreloj atmosferi, vodila se dvočasovna diskusija argumentima, uz česte prekide aplauzima, ali i negodovanja i povike. Koncept otvorene tribine je podrazumevao da se pored sagovornika jasno čuje i glas publike. Razgovaralo se o izazovima novog istraživačkog ciklusa, o dilemama i podelama u naučnoj zajednici, kao i pitanju legalnosti i poništavanju aktuelnog konkursa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za finansiranje naučnih projekata. Diskusije otvorene na ovoj tribini se nastavljaju. Dan kasnije, 6. maja, Vlada Republike Srbije poništila je konkurs ministarstva.

Pogledajte snimak Otvorene CPN tribine Istražite više o raspisivanju konkursa za nauku Istražite više o poništavanju konkursa

CPN tribina o izborima

admin — Fri, 01 Apr 2016 13:41:00 +0000

U sredu, 30. marta, održana je CPN tribina ”Izbori - kako donosimo odluku?” u Velikoj sali SKC-a, a praćena je uživo iz devet gradova[:] Nakon što se četvrti broj Elemenata sa tematom ”Izbori: Kako donosimo odluku?” pojavio u prodaji, Centar za promociju nauke je organizovao CPN tribinu sa istoimenom temom. Tribina je održana u sredu, 30. marta, u punoj Velikoj sali Studentskog centra u Beogradu. Kao i prethodne, CPN tribina "Kako donosimo odluku" privukla je veliku posetu, ali je organizovana kao prva nacionalna tribina. Tribinu je, naime, uživo pratila i publika iz devet gradova u kojima će ovog proleća biti otvoreni Naučni klubovi, a gde se takođe okupila publika na pratećim događajima. Uz tehničku podršku Tajmlajn produkcije, uživo su uključeni Leskovac, Čačak, Niš, Užice, Knjaževac, Smederevo, Kruševac, Novi Pazar i Šabac. O izborima i donošenju odluka na tribini su govorili dr Kaja Damnjanović, psihološkinja iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dr Oliver Tošković, docent na Odeljenju za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Voja Antonić, naučni publicista, i dr Zoran Lučić, profesor na Matematičkom fakultetu u Beogradu i bivši izvršni direktor agencije CESID. Tribinu je moderirao Slobodan Bubnjević, glavni i odgovorni urednik časopisa Elementi. Psiholog, dr Kaja Damnjanović je objasnila da su ljudi, kao vrsta, ograničeno racionalni pa naše odluke nisu uvek racionalne. ”Naš kognitivni sistem ne može da obradi sve informacije koje primamo, pa među njima pravimo izbor”, rekla je dr Damnjanović. Ona je govorila i kako okruženje može da utiče na naše odluke i kako znamo koja odluka je važna a koja ne. Naučni publicista Voja Antonić je govorio da često imamo iluziju da mašine donose odluke, ali da su to u stvari odluke ljudi koji su ih programirali. U nastavku tribine Antonić je govorio kako predrasude utiču na čovekove izbore i odluke, a jedan od njegovih zaključaka bio je da važne odluke ljudi treba sami da donesu. Dr Oliver Tošković je rekao da naše odluke uvek sadrže opšta znanja, međusobne odnose sa ljudima, moralne dileme i da ih često oblikuju naša uverenja o tome kako svet izgleda. On je govorio kako funkcioniše kontrola leta i objasnio šta su lažna uzbuna, propušten signal, korektno odibjanje i prepoznat signal, kao i način na koji se javljaju u svakodnevnom životu. Dr Zoran Lučić je govorio prvenstveno o izborima kao političkoj odluci naglašavajući da glasamo u skladu sa onim ko smo mi i kakva su naša uverenja. Dr Lučić je govorio i o predizbornim anketama, kako se sastavljaju i kako se na osnovu njih prave procene izbornih rezultata, kao i o tome koliko su precizne.

CPN tribina o otkriću veka

admin — Sat, 27 Feb 2016 12:00:33 +0000

U četvrtak, 25. februara, u prepunoj Velikoj sali SKC-a, održana je CPN tribina o otkriću veka ”Odakle dolaze gravitacioni talasi?” [:] Nakon što su LIGO detektori potvrdili postojanje gravitacionih talasa i nakon što je ova vest pokrenula veliko interesovanje u Srbiji, u četvrtak, 25. februara, održana je CPN tribina na kojoj je bilo reči o ovom fenomenu. Tribina pod nazivom ”Odakle dolaze gravitacioni talasi?” održana je u prepunoj Velikoj sali Studentskog kulturnog centra. Na tribini su govorili dr Aleksandar Bogojević, fizičar i direktor Instituta za fiziku u Beogradu, dr Milovan Šuvakov, fizičar i pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i dr Dragana Ilić, astrofizičarka sa Matematičkog fakulteta u Beogradu. Moderator tribine bio je Slobodan Bubnjević, glavni i odgovorni urednik časopisa Elementi. Učesnici tribine su objasnili kako su gravitacioni talasi detektovani, ali i zašto je ovaj događaj nazvan otkrićem veka. Na tribini je bilo reči i o istoriji ove ideje, kao i o mogućim posledicama potvrde postojanja gravitacionih talasa. Dr Aleksandar Bogojević je detekciju gravitacionih talasa opisao kao dobijanje novog čula. ”Sve što do sada znamo o Univerzumu, znamo na osnovu elektromagnetnog zračenja, a sada postoji mogućnost za izgradnju gravitacionih opservatorija”, rekao je dr Bogojević. Dr Milovan Šuvakov je objasnio značaj detekcije gravitacionih talasa ali je naglasio i da se još uvek ne može nazvati otkrićem dok se ne uoči najmanje dva puta. Zatim je dr Šuvakov govorio o naučnim podacima koje LIGO deli na svom portalu, a publika je imala priliku da te podatke vidi i čuje objašnjenje šta oni pokazuju. Dr Dragana Ilić je podsetila da potraga za gravitacionim talasima traje već sto godina i govorila je o značajnim istorijskim momentima koji su tu potragu obeležili. Dr Ilić je objasnila i šta su crne rupe i kako nastaju napominjući da je LIGO eksperiment prvi koji je detektovao signal neke crne rupe. Na kraju tribine učesnici su dodatno objasnili koliko je ovo otkriće značajno za običnog čoveka i svakodnevni život. Dr Aleksandar Bogojević je govorio da je čoveku potrebno nešto što ga prevazilazi i da u tom smislu ovo postignuće može da pruži inspiraciju ljudima čime god da se bave. Dr Milovan Šuvakov se nadovezao govoreći da bi se nauka verovatno podjednako dobro razvijala i da nema drugih nebeskih tela, ali da je ovakav svet lepši, a pomoću nove tehnologije može se otići i malo dalje. Dr Dragana Ilić je rekla da sada možemo da očekujemo nova otkrića i nove ideje, a naša mašta počinje da ide u drugom pravcu.