ЦПН

У Научном клубу Београд обележен Међународни дан девојчица у ИКТ-у

Djordje Petrovic — Fri, 26 Apr 2024 10:29:00 +0000

Поводом Међународног дана девојчица у информационо-комуникационим технологијама (ИКТ), Фондација Петља у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП) и Министарством просвете, у Научном клубу ЦПН-а организовала је едукативну радионицу за ученице средњих школа. Циљ радионице у Научном клубу Београд био је да подстакне ученице да истраже различите могућности које област информационо-комуникационих технологија пружа и стекну увид у то које све нове дигиталне вештине могу да буду од значаја за каријеру у ИКТ-у. Присутнима су се на самом почетку обратили помоћник министра за високо образовање Александар Јовић, портфолио менаџерка УНДП-ја за дигиталне иновације Јелена Ружичић, директор Фондације Петља и в.д. директора Центра за промоцију науке Данијела Вучићевић. „Данас, желим да поручим нашим учесницама да је битно знати да постоје различити начини да будете успешне и храбре у одабиру ваших научних каријера. Чувени акроним СТЕМ показује нам да није довољно бити добар само у једној области, јер су у пракси неопходни флексибилност, тимски рад, отвореност за идеје и ослањање на друге научне области, које нам мењају приступе на сваком нивоу. И то је оно што овакви програми треба да осветле и дају вам хиљаде нових одговора. Може вам се учинити, да је неопходна брзина, с обзиром на стање у науци, да се од вас очекују брзи резултати да бисте напредовали, и да се утркујете као да сте на олимпијади. Међутим, када се бавите оним до чега вам је стало, веома је важно да одвојите довољно времена да разумете суштину проблема, а онда ће резултат неминовно доћи као оскар ваших истраживања и посвећености. Никада не оклевајте, захтевајте много од себе и постављајте амбициозне циљеве, чак и ако то не раде ни ваши родитељи, ни професори, ни средина“, поручила је Данијела Вучићевић в.д. директора Центра за промоцију науке. „Оно што видимо у директном раду са ученицима и ученицама, пре свега основних школа, кроз активности које организујемо јесте да у раном узрасту девојчице показују једнаку радозналост и интересовање за савремене технологије као и дечаци. На нама одраслима је да све младе девојке охрабримо и подржимо у томе да своју креативност и знање граде и у области Информационо-комуникационих технологија“ истакао је Милан Симић, директор Фондације Петља. Преко 20 ученица Гимназије и економске школе „Доситеј Обрадовић“ из Бачке Тополе учествовало је на радионици „Када човек и машина ћаскају: упознај DALL-Е“. Милан Личина, креативни директор ВИДРА и доцент на Универзитету „Метрополитан“ у Београду, помогао им је да направе своје прве кораке у уметности генерисаној вештачком интелигенцијом. Ученице су имале прилику да испробају један од популарнијих алата за генерисање слика из текстуалних упита - DALL-E. Осим тога, разговарале су о потребним вештинама за креирање дигиталне уметности и препрекама и ограничењима које намеће цртање речима. Међународни дан девојака у ИКТ-у се обележава сваког четвртог четвртка у априлу, а овогодишњи слоган je „Лидерство“ (енг. Leadership). Порука слогана је да истакне критичну потребу за јаким женским узорима у науци, технологији, инжењерству и математици (енг. Science, Technology, Engineering, Mathematics – STEM). Извор фотографија: УНДП

Елементи 36

Djordje Petrovic — Wed, 24 Apr 2024 12:50:29 +0000

У продаји је пролећни, 36. број научнопопуларног часописа Елементи! https://www.youtube.com/watch?v=ZIRZ_LcisDI Темат 36. броја Елемената бави се оним што су Аристотел и Платон сматрали основним полазиштем филозофије и науке – чуђењем. Обузети свакодневним пословима и дневном рутином, људи немају времена да се чуде над животом, светом, стварима и појавама у свету, већ их узимају здраво за готово. У новом тексту др Игора Живановића „Зашто жирафе имају дуге вратове?“, откријте зашто без чуђења нема филозофије и науке, због чега је оно заједничко деци и научницима, која је разлика између чуђења и радозналости и зашто је важно чудити се. Још у 16. веку, у време мрачне инквизиције и борбе за прихватање хелиоцентричног система, Ђордано Бруно размишљао је о „свемиру бесконачном“, у којем „постоји бесконачан број других насељених светова лоцираних око других звезда“. У новој колумни др Дарка Доневског посвећеној егзопланетама, сазнајте како је изгледала потрага за „новим световима“.

Илустрација Жељка Лончара за текст др Игора Живановића „Зашто жирафе имају дуге вратове?“

И поред тога што нам делује да знамо све о Трећем рајху, и дан-данас се откривају запањујуће праксе из тог мрачног раздобља историје. Фармацеут и писац Павле Зелић доноси нам причу о томе како је подстицана масовна употреба данас неприхватљивих супстанци, врло опасних и адиктивних, чија жртва је на крају постао и сам Адолф Хитлер. Светска здравствена организација донела је пре неколико година одлуку да списку познатих патогених организама који би могли да прерасту у узрочника наредне пандемије придода одредницу „болест Икс“. Можемо ли, захваљујући свеукупном искуству које је човечанство досад имало с пандемијама, грубо скицирати општи портрет, или својеврстан „фото-робот“ непознатог кривца, откријте у новом тексту др Срђе Јанковића. Иако је римска комедија своје узоре имала у грчкој комедији, људи који су зарађивали новац причањем шала – нешто налик данашњим стендап комичарима – први пут се јављају у Риму. У којој мери је хумор културно условљена ствар и чему су се смејали Римљани, сазнајте у новој причи Миљана Васића. Уметност увек проналази начине да прошири своје поље деловања, да прихвати и присвоји нове технологије. Међутим, да ли ствари данас, са појавом вештачке интелигенције, стоје другачије? Постоји ли заиста конкуренција између човека и машине, откријте у чланку Ђорђа Петровића.

Илустрација Николе Кораћа за текст Павла Зелића „’Первитин’: чаробна таблета моћи и сумрака нацистичке Немачке“

Петар Нуркић пробао је да у свом тексту замисли како би изгледао универзум где је Имануел Кант архитекта целокупне стварности. Завирите у свет у којем Кантове идеје, попут категоричког имперaтива, нису само апстракције, већ темељ на којем почива свака одлука, сваки закон, и сваки друштвени однос. „Избор хаљина је увек ствар коју треба чинити без размишљања, и претерана брига око њих може довести до тога да циљ буде промашен“, сматра млађана, модом опчињена Катарина Морленд у роману Нортенгерска опатија Џејн Остин. Како изгледа стваралаштво Џејн Остин кроз призму студија моде, откријте у новом тексту Стефана Жарића. Игра Pandemic, која је настала још 2008. године, привлачи пажњу милиона људи који желе да се разоноде, али и да боље разумеју сложеност борбе против заразних болести. Богдан Ђорђевић доноси нам причу о овој и сличним друштвеним играма које популаризују науку и подстичу интересовање за научне теме код свих узраста. Суочени са изузетно сложеном стварношћу, обични људи, али и научници, прибегавају редукционизму покушавајући да реалност сведу на неколико принципа или закона како би је лакше објаснили. Где све грешимо када поједностављујемо ствари, сазнајте у новом тексту Марка Весића „Наивни редукционизам је убио мачку!“. Истраживачи са Математичког факултета и Астрономске опсерваторије Београд у наредних десет година учествоваће на великом међународном пројекту LSST, од којег се очекује да реши мистерију тамне материје и тамне енергије. О идеји и циљевима овог амбициозног научног подухвата, Ивана Николић разговарала је са др Драганом Илић, др Анђелком Ковачевић и др Луком Поповићем.

Илустрација Јане Адамовић Кордеј за текст Миљана Васића „Чему су се смејали Римљани?“

Следеће године почиње велики међународни астрономски пројекат Legacy Survey in Space аnd Тimе (LSST), који ће наредних десет година снимати читаво небо и покушати да одгонетне бројне тајне свемира. О овом научном подухвату, као и о другим темама из астрономије, Ивана Николић разговарала је са др Жељком Ивезићем, професором на Универзитету у Вашингтону и вођом поменутог пројекта. У Новом Саду, при Технолошком факултету, постоји специјална лабораторија, јединствена у овом делу Европе, која се бави испитивањем материјала у области очувања културног наслеђа. Чиме се све бави ова научна установа и са каквим се све изазовима суочава, сазнајте у интервјуу Ђорђа Петровића са др Снежаном Вучетић, руководитељком ове лабораторије. Најпознатији норвешки сликар Едвард Мунк велики део своје каријере провео је са носем у висинама, загледан у небо изнад себе. У новом тексту др Јоване Николић сазнајте шта нам све „говоре“ плави норвешки сумраци, крвави облаци Осла и лење звездано небо на сликама овог уметника. Човек се од вајкада својски трудио да себи омогући што комфорнији живот, украшавајући ентеријер свога дома тако да буде не само удобан и безбедан, већ и естетски пријатан. Ана Самарџић доноси нам причу о намештају инспирисаном природом, како мотивима из природе тако и природним материјалима. Све више стрип аутора се кроз своја дела осврће на еколошку катастрофу која се управо одвија пред нашим очима. Док загађење, експлоатација ресурса и уопштена небрига људског рода полако али сигурно уништавају планету Земљу, у новој колумни Николе Драгомировића откријте може ли стрип бити један од начина да се људи освесте док не буде прекасно.

Илустрација Ђорђа Балмазовића/шкарт за текст Марка Весића „Наивни редукционизам је убио мачку!“

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Јаков Јаковљевић, Никола Кораћ, Урош Павловић, Јана Адамовић Кордеј, Ксенија Пантелић, Срђа Драговић, Јелисавета Јеличић, Моника Ланг, Ђорђе Балмазовић / шкарт, и Жељко Лончар, који је осмислио и изглед темата и насловне стране. Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).

У Нишу одржан семинар о примени мисаоних експеримената у настави

Djordje Petrovic — Mon, 22 Apr 2024 13:32:17 +0000

У сарадњи са Центром за стручно усавршавање у Нишу, Центар за промоцију науке реализовао је стручни семинар за усавршавање наставника o примени мисаоних експеримената у настави. Обука за 22 наставника нишких средњих и основних школа одржана је у понедељак, 15. априла, у просторијама Центра за стручно усавршавање у Нишу.

Kако аутори овог програма за обуку наставника истичу, „мисаони експерименти своју примењивост налазе у свим наставним предметима, у готово свим начинима извођења наставе, могу да буду део сваког метода преношења и стицања знања, незаобилазни су у процесу учвршћивања и ретенције знања и пружају неограничен простор за иновацију у сферама наставе, образовања и васпитања“.

Аутори и реализатори семинара су проф. др Машан Богдановски са Филозофског факултета Универзитета у Београду и Иван Умељић, руководилац Сектора за издаваштво у Центру за промоцију науке.

Акредитовани стручни програм за усавршавање наставника „Примена мисаоних експеримената у настави“ заведен је у каталогу Завода за унапређење образовања и васпитања под каталошким бројем 693. Компетенција коју предложени програм развија је К2 (Компетенције наставника за поучавање и учење).

Приоритетна област стручног усавршавања на коју се програм односи јесте унапређивање компетенција наставника у области планирања и реализације наставе оријентисане на исходе (подизање нивоа методичких знања релевантних за циљеве и исходе предмета/области).

Детаљније информације можете пронаћи на посебној интернет страници семинара „Примена мисаоних експеримената у настави“.

Прелиминарна ранг-листа Јавног позива 2024.

Djordje Petrovic — Mon, 22 Apr 2024 10:09:56 +0000

У понедељак, 22. априла, објављена је прелиминарна ранг-листа Јавног позива Центра за промоцију науке за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке у 2024. години. Ове године, на Јавни позив за финансијску подршку пројектима промоције науке стиглa је 181 валидна пријава. Од тога, у Категорији 1 било је 63 валидне пријаве, а 11 пројеката је предложено за финансирање. У Категорији 2, пристигло је 118 валидних пријава, од којих је 22 пројекта предложено за финансирање. Поред тога, у оквиру посебне категорије, Центар за промоцију науке ће обезбедити финансијску подршку за 11 годишњих програма у сарадњи са научним клубовима, са циљем подизања нивоа научне писмености и научне културе, кроз децентрализацију промоције и популаризације науке на територији Републике Србије. Сви пројекти који су предложени за финансирање биће реализовани до краја 2025. године.

Укупни буџет Јавног позива за 2024. годину износи 12.000.000,00 динара. Прелиминарну листу рангираних пројеката можете погледати на следећем ЛИНКУ.

Пристигле пријаве обухватају широк дијапазон тема, од СТЕМ области, вештачке интелигенције, преко изазова локалних заједница, па до зелених тема и питања одрживости. Високо рангирани пројекти долазе са факултета и института широм Србије, али међу њима има и научних удружења која су се истакла својим креативним приступом. Учесници имају право на увид у поднету документацију, а приговоре на ранг-листу могу поднети на имејл адресу Јавног позива Центра (јavnipoziv@cpn.rs) у складу са Правилником Јавног позива. Рок за слање приговора је четвртак, 25. април, до 17 часова, а рок за одговоре је понедељак, 29. април, до 17 часова. Коначна ранг-листа Јавног позива за 2024. годину биће објављена у уторак, 30 априла.

Са прошлогодишње доделе признања добитницима Јавног позива, фото: Марко Рисовић

Овогодишњи jавни позив за подношење пријава за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке завршен је у среду, 20. марта, у 12 часова. Конкурс је био отворен од 20. фебруара на страници Центра за промоцију науке.

Панел „(Брашнени) црви на репертоару“ у Научном клубу Београд

Djordje Petrovic — Sat, 13 Apr 2024 12:14:18 +0000

У Научном клубу Београд, 9. априла, одржан је панел под називом „(Брашнени) црви на репертоару“, на коме су истраживачи са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” (ИБИСС) и са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду разговарали о брашненим црвима, као вредним алтернативним изворима хране и о њиховој улози у биоразградњи различитих врста пластичног и органског отпада. На овом панелу говорили су др Лариса Илијин са Одељења за физиологију и биохемију инсеката Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” (ИБИСС) и доцент др Милош Петровић са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду. Панел је модерирала др Марјана Бркић, програмска директорка Центра за промоцију науке, који је био домаћин овог догађаја. Употреба пластичних материјала у свакодневном животу представља важан део глобалне економије, али и велики притисак на животну средину. Истраживачи из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Института од националног значаја, Универзитета у Београду, проучавају брашненог црва (Tenebrio molitor) и његову ефикасност у конверзији отпада у биомасу, што је важно у системима циркуларне економије. Различите научне студије упућују на способност брашненог црва да разграђује пластични отпад, као што су стиропор и полиетиленска фолија, док информације добијене од истраживача из ИБИСС-а о хранењу њихових ларви пшеничним мекињама са додатком стиропора и полиетиленске фолије доприносе одрживом развоју и проналажењу решења за смањење количине пластичног отпада. На 65. Међународном сајму технике и техничких достигнућа, посетиоци су имали прилику да се, поред експонта који су припремили истраживачи из ИБИСС-а, упознају и са радом стручњака са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, који су представили како се инсект Tenebrio Molitor може кориситити у исхрани код људи. Са компанијом Barry Callebaut, за ову прилику развијена је мала серија чоколаде са целим инсектима, док је УНСФА припремила сир са млевеним инсектима. У протеклом периоду, брашнени црв у улози конверзије отпада у биомаси привлачио је велику пажњу радозналих посетилаца Микрогалерије, која се налази на локацији Краља Петра 46, у самом срцу града. Фото: Марко Рисовић

Планетаријум у Београду и Инђији

Djordje Petrovic — Fri, 12 Apr 2024 12:41:15 +0000

Мобилни планетаријум ЦПН наставља своја путовања по нашој земљи. Мобилни планетаријум Центра за промоцију науке наставља своја путовања, а ово пролеће започели смо гостовањем у Београду и Инђији. Најпре смо 8. априла посетили Основну школу „Филип Филиповић“ у Беогаду, а потом смо 10. и 11. априла били гости Основне школе „Душан Јерковић“ у Инђији. Програм се свакога дана састојао од пет пројекција са предавањем, од којих свака траје по сат времена. Програм су водили стручни предавачи, а прилагођен је различитим узрастима. Приче о планетама, звезданим породилиштима, животу звезда, ротацији наше планете и атмосфери побудиле су велику радозналост међу школарцима и инспирисале их да поставе бројна питања.

Министарка др Беговић у посети Центру за промоцију науке

Djordje Petrovic — Fri, 12 Apr 2024 07:05:59 +0000

У понедељак, 8. априла, Центар за промоцију науке посетила је министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић са делегацијом. Поред министарке Беговић, Центар је угостио и државне секретаре Министарства науке, технолошког развоја и иновација Вукашина Гроздића и др Мирослава Трајановића, као и помоћника министарке у Сектору за иновације, трансфер технологије и технолошки развој Владимира Радовановића. Они су на састанку са в.д. директора Данијелом Вучићевић, програмском директорком др Марјаном Бркић и руководиоцима сектора у ЦПН-у разговарали о досадашњим резултатима које је Центар постигао, као и о будућим заједничким плановима Центра и Министарства. „Центар за промоцију науке је кључна институција, која представља спону између научне заједнице и јавности. Задатак ЦПН-а, између осталог, јесте да популаризује науку и иновације који генеришу знање у корист целокупног друштва. Организовањем активности, као што су велике научне манифестације, трибине, конференције, предавања и радионице, ми покушавамо да пробудимо искру истраживачког духа који се крије у сваком од нас и да јавности одшкринемо врата ка узбудљивом свету науке“, истакла је Данијела Вучићевић, која од почетка априла обавља функцију в.д. директора ЦПН-а. Представници Министарства обишли су Научни клуб Београд, Мејкерс спејс и Микрогалерију, који се налазе у просторијама ЦПН-а, на адреси Краља Петра 46. Министарка је присуствовала и школској радионици у Научном клубу, на којој су ученици истраживали о добрим праксама очувања биодиверзитета и заштите животне средине. Научни клуб Београд недавно је прославио седми рођендан, а током претходних година, овај простор постао је место сусрета научне заједнице и грађана. Делегација је потом посетила и Мејкерс спејс, посебан простор унутар Научног клуба намењен онима који желе да развијају сопствене пројекте и прототипове, опремљен са два 3Д скенера и четири 3Д штампача, рачунарима, основним алатима за сечење, бушење и обликовање дрвета и метала, као и лабораторијом за електронику. На крају посете, министарка је погледала и актуелну поставку у Микрогалерији, део истраживачког пројекта који спроводе истраживачи из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Института од националног значаја за Републику Србију (ИБИСС), кроз који проучавају брашненог црва (Tenebrio molitor) и његову ефикасност у конверзији отпада у биомасу, што је важно у системима циркуларне економије. Јавност је имала прилику да се са овом темом ближе упозна у мају прошле године на 65. међународном сајму технике и техничких достигнућа.

Одржан први јавни час неуронаука у Првој крагујевачкој гимназији

Djordje Petrovic — Thu, 11 Apr 2024 13:36:10 +0000

Након посете америчког неуронаучника Грега Гејџа Србији, промоције његове књиге и покретања програма неуронауке за средње школе, у Првој крагујевачкој гимназији, 10. априла, одржан је први јавни час из неуронаука. Ученицима једне од најстаријих средњих школа у Србији донирана је „уради сам“ опрема за наставу, уз помоћ које ће заједно са наставницима спроводити различите интерактивне и практичне експерименте из неуронаука и физиологије. Овај догађај означава почетак имплементације овог иновативног програма у свим Мејкерс лабовима широм Србије. Први јавни час неуронаука окупио је ученике и наставнике Прве крагујевачке гимназије, као и чланове Групе за образовање, Амбасаде САД и представнике медија. Славица Марковић, директорка школе, представила је гимназију која је крајем прошле године добила Мејкерс лаб – учионицу будућности, омогућавајући ученицима, као и широј заједници да иновирају, стварају и унапређују образовање. У име Групе за образовање говорили су Милош Ђуричанин, директор стратегије и развоја Нордеус фондације, и др Марјана Бркић, програмска директорка Центра за промоцију науке, која је одржала предавање о значају неуронаука. Шеф канцеларије за културу, образовање и медије Филип Бикман из Амбасаде САД у Србији, донирао је ученицима Прве крагујевачке гимназије опрему за експерименте, отворивши тако први час неуронаука. „Неуронауке представљају прави пример мултидисциплинарности коју желимо да развијамо, и прави пример СТЕМ-а. За разумевање ових наука потребно нам је ангажовање инжењера, биолога, психолога, филозофа, програмера, како бисмо одгонетнули како функционише најкомплекснији орган у телу“, истакла је др Марјана Бркић, програмска директорка Центра за промоцију науке, и додала: „Тренутно, у нашем образовном систему не постоји свеобухватан приступ неуронаукама, већ се оне изучавају појединачно на неколико одвојених факултета. Мисија Групе за образовање је да се кроз овај пројекат неуронауке демократизују, и да укажемо на неопходност мултидисциплинарног приступа овој све важнијој области у савременом друштву.“ Ученици ове школе су се заједно са својим наставницима упустили у свет научне методологије на пољу неуронаука, кроз експериментални приступ, користећи дароване сетове опреме – Neuron SpikerBox, дизајниран са циљем да бележи електричне сигнале из нервних ћелија, и The Human SpikerBox, који омогућава бележење разноликог спектра сигнала који долазе из мишића, срца, мозга, очију и других делова тела (као што су EMG, EKG, EEG и EOG). Уз донирану опрему, ученици свих Мејкерс лабова у Србији имаће приступ и проширеном српском издању књиге „Како ваш мозак ради“, коју је првобитно објавио престижни MIT Press, у сарадњи са Грегом Гејџом, америчким научником и TED говорником. Књига представља богату ризницу лекција из неуронаука, која ће публици пружити не само ближи увид у ову дисциплину, већ и инспирацију за нове експерименте. Овај догађај је увод експериментални приступ на пољу неуронаука, након чега ће ученици наставити да истражују, проверавају феномене, и испољавају своју машту кроз научни приступ. Група за образовање наставиће да одржава обуке и у свим осталим школама у мрежи Мејкерс лабова, како би ово драгоцено знање и искуство наставници школа могли да пренесу својим ученицима, али и наредним генерацијама. Поред већ 14 отворених, током 2024. планира се отварање још најмање 13 Мејкерс лабова широм земље. Овај подухват део је ширег циља Групе за образовање, коју чине Центар за промоцију науке, Нордеус фондација, Достигнућа младих у Србији и Иницијатива „Дигитална Србија“ – да се знања и вештине које су неопходне за разумевање света и развој каријере у 21. веку интегришу у образовни систем Србије.. Фото: Марко Рисовић

Радни састанак пројекта FASIH у Ријеци и на Цресу

Djordje Petrovic — Fri, 05 Apr 2024 12:57:24 +0000

Представници Центра за промоцију науке учествовали су на трећем радном састанку пројекта FASIH, одржаном од 24. до 27. марта 2024. у Ријеци и на Цресу. Пројекат настоји да савремене моделе ревалоризације и ревитализације индустријског наслеђа, уз коришћење иновативних дигиталних алата, повеже са темама одрживости, заштите животне средине и технолошког развоја, сада и у посматраном временском периоду. Један од циљева је промоција вредности културног, научног и индустријског наслеђа, значајних за нове генерације корисника културних и научних садржаја. Поред општих пројектних тема и активности, састанак је био фокусиран на почетак треће фазе пројекта, на чијем се почетку расписује јавни позив за продукцију девет интердисциплинарних, дигиталних радова посвећених индустријском наслеђу. FASIH (Future Art and Science Industrial Heritage) је први пројекат Програма Креативна Европа којим руководи Центар за промоцију науке, уз учешће још 5 партнера из Словеније, Хрватске и Србије. Поред руковођења пројектом, Центар води и радни пакет за комуникацију и дисеминацију пројектних резултата.

Радионица пројекта FASIH у Музеју науке и технике

Djordje Petrovic — Fri, 05 Apr 2024 12:54:35 +0000

Прва јавна радионица пројекта FASIH, посвећена интердисциплинарним истраживањима културног, научног и индустријског наслеђа у три земље регије, одржана је 21. марта 2024. у Музеју науке и технике у Београду. На радионици је учестовало 25 научника, уметника, архитеката и других заинтересованих актера, којима су представљене пројектна методологија, различите art-science праксе и приступи, и будуће активности на пројекту с фокусом на отвореном позиву за продукцију интердисциплинарних дигиталних пројеката. Поред представника Центра и Музеја, у радионичарском делу су учествовали и уметници Дејвид Стенли и Милан Личина. Део радионице коју је модерирао Дејвид Стенли (Guri Bosh) био је посвећен комбиновању аналогних колажа са софтвером за монтажу и другим AI алатима, како би учесници у реалном времену креирали индивидуалне композиције са темом реинтерпретације индустријског наслеђа. Милан Личина је учесницима приказао могућности различитих дигиталних алата за креирање 3D модела и холограма на примеру термоелектране Снага и светлост, једне од локација коју пројекат истражује. FASIH (Future Art and Science Industrial Heritage) је први пројекат Програма Креативна Европа којим руководи Центар за промоцију науке, уз учешће још 5 партнера из Словеније, Хрватске и Србије. Поред руковођења пројектом, Центар води и радни пакет за комуникацију и дисеминацију пројектних резултата.