ЦПН у Крагујевцу

ЦПН у Крагујевцу

У оквиру акције „ЦПН кроз Србију“, Центар за промоцију науке је током априла два пута гостовао у Крагујевцу[:]

zorana_kurbalija_novicic

23. април: Како су они освојили пројекат?

У Свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу, одржан је још један Хоризонт четвртком посвећен успешним пројектима и праксама.  У сарадњи са Канцеларијом за међународне пројекте Универзитета у Крагујевцу, део програма био је посвећен смерницама за учешће у програму Хоризонт 2020, као и платформи Cordis за потрагу партнера на пројектима.

Догађају је присуствовао велики број истраживача Универзитета у Крагујевцу, веома заинтересованих за сарадњу на међународном нивоу, коју овај програм финансирања Европске комисије омогућује.

vesna_mandic

Присутне посетиоце поздравила је проректорка за међународну сарадњу Универзитета у Крагујевцу проф. др Весна Мандић. Након поздравне речи, о свом успеху у оквиру Марија Кири програма, говорила је в.д. директор ЦПН-а др Зорана Курбалија Новичић. Након тога, ппосетиоце је поздравио и Добривоје Лале Ерић из Центра за промоцију науке, који је говорио о учешћу ЦПН-а у оквору прјекта Ноћ истраживача.

У другом делу програма, сарадница Канцеларије за међународне пројекте Универзитета у Крагујевцу Татјана Станковић представила је практичне информације усмерене на техничке и административне захтеве за учешће у пројектној апликацији у оквиру програма Хоризонт 2020. Драгана Марковић, такође сарадница ове канцеларије, говорила је о упутствима за коришћење портала Cordis за претрагу партнерских институција.

tatjana_stankovic

27. април: Да ли живимо у Матриксу?

У понедељак, 27. априла, Центар за промоциjу науке је у свечаноj сали Прве крагуjевачке гимназиjе организовао прво предавање у оквиру циклуса “Филозофиjа кроз Србиjу”. Веома занимљиво предавање на више него изазовну тему “Да ли живимо у Матриксу?”, одржао је проф. др Машан Богдановски са Филозофског факултета у Београду.

masan-bogdanovski-5

Професор Богдановски је врло вешто, на један популаран и пријемчив начин успео да упозна присутне посетиоце са класичним проблемима сазнања, на коjе jе указано jош код Платона, античких скептика, Декарта и Барклиjа.

Наjвећи део предавања био је посвећен релевантности ових класичних теорија на савремени живот и науку, као и њиховом утицаjу на популарну културу и доживљаj свакодневице.

Остале активности