У суботу, 21. октобра, почиње 66. међународни сајам књига у Београду, а научноистраживачке организације из Србије представиће своја издања и пројекте на штанду Центра за промоцију науке у Хали 2а
ПОНЕДЕЉАК, 23. ОКТОБАР
- 10.00-12.00: Центар за стручно усавршавање Чачак
- 12.00-13.30: КОБСОН
Представљање КОБСОН садржаја и услуга, као и савремених трендова у систему научних информација
- 17.00-17.15: Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду (ИМГГИ)
Промоција Тематског зборника Трендови у молекуларној биологији 3 (ТМБ3)
Говоре:
– Соња Павловић, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду (ИМГГИ);
-Ивана Страхинић, у име ИМГГИ-ја и Уређивачког одбора.
- 17.15-17.45: Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду (ИМГГИ)
„Идућ’ учи, у векове гледа“
1)70 година од открића секундарне структуре ДНК,
Говори:
– Горан Брајушковић, Центар за хуману молекуларну генетику, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2) Нобелова награда за физиологију и медицину 2022: Геномика старих хуманих популација и еволуција. Варијабилност митохондријског генског пула становника Републике Србије
Говоре:
– Слободан Давидовић, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду;
– Јелена М. Алексић, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду (ИМГГИ);
– Милена Стевановић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду;
– Наташа Ковачевић Грујичић, Српска академија наука и уметности, Београд.
3) Метода године 2022: Секвенцирање дугих фрагмената – следећи ниво геномских истраживања
Говоре:
– Душанка Савић-Павићевић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду;
– Лана Раденковић, Центар за хуману молекуларну генетику, Београд;
– Лука Велимиров, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду (ИМГГИ);
– Немања Радовановић, Центар за хуману молекуларну генетику, Београд;
– Анастасија Нинковић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду;
– Немања Гараи, Центар за хуману молекуларну генетику, Београд;
– Милош Бркушанин, Биолошки факултет, Универзитет у Београду;
– Марко Панић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду;
– Јован Пешовић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду.
- 17.45-19.00: Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду (ИМГГИ)
Представљање докторских радова
1) Циљане (епи)генетичке измене у потенцијалној терапији дијабетеса
Говоре:
– Марија Ђорђевић, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду;
– Ана Сарић, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду;
– Јелена Арамбашић-Јовановић, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду;
– Мелита Видаковић, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду.
2) Значај фармакогенетике у терапији акутног исхемијског можданог удара рекомбинованим ткивним активатором плазминогена
Говори:
-Марија Душановић Пјевић, Институт за хуману генетику, Медицински факултет, Универзитет у Београду.
3) Утицај генетичких фактора на ефикасносност и токсичност терапије метотрексатом код пацијената са реуматоидним артритисом
Говори:
-Милка Грк, Медицински факултет, Универзитет у Београду.
УТОРАК, 24. ОКТОБАР
- 10.00-12.00: Центар за стручно усавршавање Ниш
Представљање пројекта „На месту злочина“ – интерактивне симулације форензичког процеса
- 13.00-14.00: Универзитет уметности у Београду
Представљање зборника Digital Performing Arts – Parcipatory Practices in a Digital Age (уредници: проф. др Александар Дунђеровић и проф. др ум. Иван Правдић)
Говоре:
– проф. др ум. Иван Правдић, Академија уметности, Универзитет у Новом Саду, Руководилац студијског програма докторских уметничких студија Вишемедијска уметност, Центар за интердисциплинарне студије, Универзитет уметности у Београду;
– проф. др ум. Светлана Волиц, Факултет ликовних уметности, Универзитет уметности у Београду;
– др ум. Љубинка Стојановић, доценткиња, Академија уметности, Београд;
– Урош Ђурковић, истраживач сарадник, Институт за српску културу Приштина – Лепосавић;
– Марија Барна-Липковски, истраживачица сарадница, Департман за архитектуру и урбанизам, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду.
- 17.00-18.00: Српско социолошко друштво
Представљање зборника In honor of professor Đorđe Tasić: Life, works and echoes
Говоре:
– проф. др Жолт Лазар, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду и председник Српског социолошког друштва;
– проф. др Слободан Антонић, редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Београду;
– проф. др Јовица Тркуља, редовни професор, Правни факултет, Универзитет у Београду;
– проф. др Слободан Миладиновић, редовни професор, Факултет организационих наука, Универзитет у Београду, уредник зборника;
– др Ана Вуковић, научна сарадница, Институт друштвених наука, Београд, уредница зборника.
- 18.00-19.00: Фармацеутски факултет Универзитет у Београду
Представљање пројеката Катедре за токсикологију „Академик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета Универзитета у Београду
Говоре:
– проф. др Биљана Антонијевић, редовна професорка, европски регистровани токсиколог, шеф Катедре за токсикологију „Академик Данило Солдатовић“ и руководитељка Центра за токсиколошку процену ризика, Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду;
– проф. др Данијела Ђукић-Ћосић, редовна професорка, европски регистровани токсиколог, руководељка истраживачко-развојног пројекта са Народном Републиком Кином на тему повећања ефикасности имунотерапије карцинома помоћу имуномодулатора и пројекта „Упознај токсичност – живи безбедно“, Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду;
– проф. др Александра Буха Ђорђевић, ванредна професорка, европски регистровани токсиколог, руководитељка научноистраживачког пројекта на тему смањења изложености хемикалијама током трудноће и дојења, Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду;
– проф. др Маријана Ћурчић, ванредна професорка, европски регистровани токсиколог, руководитељка пројекта „Упознај токсичност – живи безбедно“, Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду.
СРЕДА, 25. ОКТОБАР
- 10.00-10.40: Центар за промоцију науке, Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Амбасада НР Кине
Програм „Директно из свемира“ – Уводна обраћања
Говоре:
– др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација;
– Ли Минг, Њ.е. амбасадор Народне Републике Кине;
– Ана Клобучар, модераторка, Центар за промоцију науке.
- 10.40-11.30: Центар за промоцију науке, Министарство науке, технолошког развоја и иновација
„Играј за човечанство! Наука за све“ – представљање Каталога изложбене поставке Владе Републике Србије на 65. међународном сајму технике и техничких достигнућа
Говоре:
– Владимир Радовановић, помоћник министра, Министарство науке, технолошког развоја и иновација;
– Добривоје Лале Ерић, Центар за промоцију науке;
– др Слободан Долашевић, Golden Bee d.o.o;
– Иван Умељић, модератор и уредник издања, Центар за промоцију науке.
- 11.30-12.00: Центар за промоцију науке, Амбасада НР Кине
Астронаути са Кинеске свемирске станице Тјангонг одговарају на питања деце из Србије – пројекција филма
- 12.00-12.30: Центар за промоцију науке
Свемирска радионица – састави своју планету
- 17.30-19.00: Етнографски институт САНУ
Представљање Гласника Етнографског института САНУ 70, св. 1-3 (2022) и издања: Род, знање и моћ: историја, наслеђе и значај научница у Србији, уреднице Младена Прелић, Лада Стевановић и Мирослава Лукић Крстановић; Срби у Румунији. Том 1 и 2, аутори Ивица Тодоровић, Нина Аксић, Милина Ивановић Баришић, Ђорђина Трубарац Матић и Бојана Богдановић; Култура свих или култура за све: институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма, ауторка Нина Аксић и СМС и вибер порука: порука за сваког и за сваку прилику, ауторка Милина Ивановић Баришић.
Говоре:
– дописна чланица САНУ Јелена Јовановић, научна саветница Музиколошког института САНУ;
– проф. др Бојан Ђорђевић, Катедра за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду;
– др Гордана Благојевић, научна саветница Етнографског института САНУ;
– др Ивана Раловић, научна сарадница Института за српску културу Приштина–Лепосавић;
– мср Соња Радивојевић, истраживачица сарадница Етнографског института САНУ;
– др Мирослава Лукић Крстановић, научна саветница Етнографског института САНУ;
– др Милина Ивановић Баришић, научна саветница Етнографског института САНУ;
– др Бојана Богдановић, виша научна сарадница Етнографског института САНУ;
– др Нина Аксић, виша научна сарадница Етнографског института САНУ.
ЧЕТВРТАК, 26. ОКТОБАР
- 10.00-11.00: Центар за стручно усавршавање Крушевац
- 11.00-12.00: Центар за стручно усавршавање Крагујевац
- 12.00-13.30: Висока школа социјалног рада у Београду
Представљање издања: Комуникација и асертивност; Породица, социјални рад и законодавство; и Организација наставе са методиком наставног рада.
Говоре:
– доц др Жилијета Кривокапић, ауторка, Висока школа социјалног рада;
– доц др Ана Грбић, ауторка, Висока школа социјалног рада;
– проф др Саша Степановић, аутор, Висока школа социјалног рада;
– проф др Милорад Ђурић, координатор Центра за издавачку делатност Високе школе социјалног рада, модератор промоције.
- 15.30-16.30: Центар за стручно усавршавање Крагујевац
Радионица „Роботи на Сајму књига“
ПЕТАК, 27. ОКТОБАР
- 10.00-11.00: Центар за стручно усавршавање Шабац
- 12.00-13.00: Филозофски факултет Универзитета у Нишу
Промоција књиге Међукултурно комуницирање и медији, ауторка: доц. др Наташа Симеуновић Бајић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу
Говоре:
– проф. др Смиљана Милинков, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду;
– проф. др Љиљана Манић, Висока школа социјалног рада и Факултет савремених уметности;
– др Бојана Богдановић, виши научни сарадник, Етнографски институт САНУ;
– Тамара Ђокић, модераторка.
- 13.00-14.00: Научни клуб Зајечар
Представљање примера добре праксе: Игре као инспирација за различите активности
Говоре:
– Младен Шљивовић, координатор Научног клуба Зајечар;
– Драгана Секулић Пилиповић, наставница математике;
– Јована Првуловић, студенткиња ФОН-а.
- 16.00-17.00: Одељење за филозофију и Институт за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду
Представљање тематског зборника Врлине и пороци: између етике и епистемологије (приређивач: проф. др Ненад Цекић)
Говоре:
– проф. др Ненад Цекић, управник Одељења за филозофију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду;
– проф. др Миљана Милојевић, Одељење за филозофију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду;
– Истраживачица сарадница Вања Суботић, Институт за филозофију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду;
– Истраживач сарадник Миљан Васић, Институт за филозофију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду;
– Истраживач сарадник Петар Нуркић, Институт за филозофију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, модератор.
СУБОТА, 28. ОКТОБАР
- 15.00-16.00: Центар за промоцију науке
Представљање 34. броја часописа Елементи
Темат најновијег издања посвећен је спекулативној фармацији, односно чудесним лековима и психоактивним супстанцама из популарних дела научне фантастике (књижевност, филмови, серије, стрип). Аутори текстова у темату, Павле Зелић и др Срђа Јанковић, говориће о дубљем значењу ових фиктивних медикамената и могућности да они једног дана постану реалност. На промоцији ће бити речи и о 70. годишњици једног од најзначајнијих достигнућа у историји науке – открићу структуре ДНК – али и о томе како је романтизам утицао на развој теорије еволуције.
Говоре:
– Павле Зелић; фармацеут, дипломата, есејиста, новинар, критичар, писац и филмски и стрип сценариста. Већ 14 година управља и доприноси иницијативама и пројектима у области лекова и медицинских средстава у Србији, Европи и свету као менаџер и експерт. Поред тога, објавио је три књиге прозе, две графичке новеле и има неколико филмова у продукцији, а и преко две деценије се бави активизмом у култури. За свој рад у области здравства и уметности је награђен више пута у Србији и САД.
– др Срђа Јанковић; запослен је у имунолошкој лабораторији Универзитетске дечје клинике у Тиршовој. Главна интересовања у научноистраживачком раду обухватају примарне и секундарне имунодефицијенције, малигна обољења дечје доби, функционална испитивања имунског система, али и научно-филозофска разматрања еволуције живота на Земљи (и потенцијално другде у васиони). Од 2006. аутор и водитељ научне емисије Соларис на програму Радио Београд 2. Активно учествује у популаризацији науке и промоцији научног погледа на свет кроз новинске чланке, ауторске текстове, предавања и разговоре, као и преводе одабраних научнопопуларних или критичко-аналитичких дела.
– Миљан Васић; студент докторских студија на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Тренутно ради као истраживач на Институту за филозофију. Његово примарно поље истраживања је филозофија политике;
– Иван Умељић; уредник Елемената и модератор.
- 16.30-17.30: Институт за политичке студије
Представљање монографије Арчибалд Рајс: Живот, реч, наслеђе, приредили: Андријана Лазаревић и Душан Радујка.
- 18.00-19.00: Институт за политичке студије
Представљање монографије Локални економски и одрживи развој у Србији, аутори: Стеван Рапаић и Андреа Матијевић.
