У понедељак, 23. јуна 2025. године, у Великој сали Дома омладине Београда, свечано је обележен почетак рада једног од најамбициознијих и најзначајнијих астрономских пројеката данашњице – „Опсерваторијe Рубин: први поглед у Универзум“.
Догађај су организовали Катедра за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду и Астрономска опсерваторија у Београду, уз подршку Дома омладине Београда и Центра за промоцију науке. Свечаности су присуствовали истакнути истраживачи, професори, студенти, као и бројни љубитељи науке и свемира.
Током програма у Београду, публика је имала прилику да по први пут види премијерне снимке које је забележила опсерваторија, као и да чује излагања водећих српских астронома који су укључени у овај глобални научни подухват. У оквиру панел дискусије, говорило се о значају интернационалне сарадње, али и о вредном доприносу домаћих научника у развоју инструмената, обради података и формирању истраживачких приоритета.
На панел дискусији говорили су:
Зоран Томић, саветник министра за интерресорну сарадњу, Министарство науке, технолошког развоја и иновација;
Мeдлин Макомб, аташе за културу у амбасади САД у Београду;
др Лука Поповић, директор Астрономске опсербаторије у Београду и руководилац српског научног доприноса Вера Рубин опсерваторије;
др Анђелка Ковачевић, професор на Математичком факултету и руководилац српског доприноса директабилног софтверског доприноса Вера Рубин опсерваторије;
др Драгана Илић, професор на Математичком факултету и менаџерка српског научног доприноса Вера Рубин опсерваторије.
„Ово је нешто што смо заиста ишчекивали годинама и поносни смо на то што смо били део овог тима. Бескрајно смо захвални Рубин опсерваторији на прилици да својом експертизом обезбедимо место српској науци у једном овако значајном светском пројекту“, истакла је др Драгана Илић.
Опсерваторија Вера Ц. Рубин, названа по угледној америчкој астрономкињи заслужној за прве конкретне доказе о постојању тамне материје, представља најсавременију опсерваторију данашњице, са технолошким капацитетима који омогућавају мапирање и анализу свемира у до сада незамисливим детаљима.
„Овим отварамо нова врата истраживања астрономије. Захваљујући пројекту Legacy Survey of Space and Time (LSST) Рубин опсерваторије, снимићемо до сада највећи број астероида и малих небеских тела у Сунчевом систему, највећи број звезда у нашој галаксији и највећи број других галаксија, који ће нам помоћи да одговоримо на четири врло важна научна циља“, објаснила је др Илић. „То је нешто невероватно!“
Овај пројекат, у коме учествују бројне земље широм света, обележава почетак десетогодишње мисије током које ће се систематски посматрати и документовање ноћно небо, чиме ће бити отворене нове могућности за разумевање космичких појава, еволуције галаксија, структуре Универзума и саме природе тамне материје и енергије. Опсерваторија Рубин, опремљена телескопом са огледалом пречника 8,4 метра — једним од највећих оптичких телескопа на свету — издваја се као врхунски технолошки подухват захваљујући највећој дигиталној камери икада направљеној, величине омањег аутомобила.
Свечано представљање пројекта „Опсерваторија Рубин“ означило је не само почетак рада новог технолошког чуда у служби науке, већ и симболични улазак у нову еру астрономских истраживања. Ово је уједно и велики тренутак за српску научну заједницу, која је овим догађајем још једном потврдила своју релевантност и активну улогу на светској истраживачкој мапи.
Фото: Марко Рисовић
