Темат зимског издања Елемената, првог у 2026. години, бави се ером РНК у медицини. Последњих година, РНК технологије изашле су из оквира фундаменталних истраживања и постале конкретан клинички алат, отварајући нове могућности за превенцију и лечење болести кроз прецизно усмеравање ћелијских процеса.
Темат отвара интервју Ђорђа Петровића са др Каталин Карико, добитницом Нобелове награде за медицину 2023. године. Интервју прати њен вијугав и мукотрпан научни пут до открића које је омогућило појаву РНК вакцина и отворило ново поглавље у развоју медицине. Др Карико нам открива како остати истрајан и веран свом раду упркос оспоравањима, каква је природа научног подухвата и шта би требало променити да би научни систем био отворенији за радикално нове идеје.
Илустрација Николе Кораћа за интервју Ђорђа Петровића Пут до преломног открића
Други текст темата показује како РНК технологије, након спектакуларног успеха вакцина, прерастају у широко примењиво терапијско средство које има потенцијал да трајно промени медицину. У тексту др Срђе Јанковића, који прати дуг истраживачки пут РНК – од теоријске идеје до зрелог биомедицинског алата – сазнајте зашто се управо сада налазимо на почетку праве биомедицинске револуције.
У 27. издању колумне Орбитирање др Дарко Доневски води нас у потрагу за најстаријим звездама у свемиру и објашњава зашто су ови „први звездани светионици“ кључни за разумевање настанка елемената и еволуције космоса, осветљавајући притом савремене теоријске моделе и посматрачке изазове који прате ову космичку потрагу.
Илустрација Николе Кораћа за др Срђе Јанковића Позови Р ради револуције: шта нам све доноси РНК
Фармација, у свом најплеменитијем облику, покушава да победи смрт. Козметика, у свом најлукративнијем, покушава да одложи сусрет са огледалом. У новом тексту Павла Зелића сазнајте више о танкој и често намерно замагљеној граници између козметике и фармације, како настају научно упитне тврдње, зашто козметика није лек и шта потрошачи заиста треба да знају када бирају производе за здравље и негу.
Комерцијални чет-ботови могу стварати илузију поузданости, разумевања и неутралности, прикривајући системске грешке, пристрасности и потенцијалне ризике по кориснике и друштво. Какве све опасности са собом носи употреба чет-ботова, откријте у новом тексту др Вање Суботић, који кроз примере и резултате безбедносних тестова указује на потребу за критичким приступом и независном научном провером ових технологија.
Илустрација Сергеја Туцакова за колумну др Дарка Доневског Орбитирање #27
Академски и истраживачки рад обележени су невидљивом поделом рада, сталним мерењем „изврсности“ и несигурним каријерним путањама, што ствара огроман ментални притисак и скривене ризике за истраживаче. Петар Нуркић истражује како у таквом систему пронаћи смисао и оно што заиста волимо да радимо, а да та потрага не доведе до исцрпљивања и губитка себе.
Велике реке су много више од географских објеката: оне су простори сусрета природе, друштва, технологије и историје, али и места дубоких еколошких и цивилизацијских сукоба. Др Миљан Васић доноси нам причу о великим рекама као живим системима, њиховој научној, културној и политичкој сложености и начинима на које човек обликује – и угрожава – њихов ток.
Илустрација Монике Ланг за текст Павла Зелића Козметика – фармација у искривљеном огледалу
Савремена наука често се представља као вредносно неутрална и идеолошки независна, иако је у пракси дубоко испреплетена са друштвеним, политичким и економским оквирима у којима настаје. У новом тексту др Игора Живановића сазнајте више о сложеном односу науке и идеологије, како наука може постати носилац идеолошких претпоставки и зашто је критичко преиспитивање тог односа кључно за њену друштвену улогу.
Научнопопуларни часопис „Галаксија“, који је излазио између 1972. и 2001, постао је својеврсна култна публикација у земљама бивше Југославије. Познати научни новинар Мићо Таталовић истражује историју овог часописа и популаризације науке у Југославији, и покушава да одговори на питање како су се садржај и идеологија часописа мењали након Титове смрти и током ратова деведесетих.
Илустрација Жељка Лончара за текст др Вање Суботић Илузије, делузије и остали знакови упозорења: о опасностима употребе чет-ботова
На развој радиофонске уметности утицале су, између осталог, и идеје футуристичких уметника о уметности буке, идеје о организованом звуку Џона Кејџа и развој радио-драме као специфичне уметности. У новом тексту др Марије Маглов сазнајте више о уметности радиофоније, њеним технолошким основама и начинима на које савремене аудио-праксе преиспитују наше слушање, медије и простор комуникације.
Савремена уметност често делује затворено, неразумљиво и обесхрабрујуће за публику, делом због језика, институционалних оквира и начина на који се о њој говори. Марко Весић доноси нам причу која корак по корак расплиће ту збуњеност, објашњавајући како функционише поље савремене уметности и зашто осећај несналажења није лични неуспех, већ део самог система.
Илустрација Владана Николића за текст Петра Нуркића Невидљиви истраживач: како да пронађете оно што волите а да вас то успут и не убије
Пројекат „ХЕРОИНЕ – Наслеђе еманципације: Оснаживање Ромкиња кроз изградњу мрежа солидарности“ добитник је једне од главних награда фестивала Арс Електроника у Линцу. Више о овом занимљивом еманципаторском пројекту, који реализује Етнографски институт САНУ, у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду и Ромским женским центром „Бибија“, сазнајте у новом тексту Богдана Ђорђевића.
Прометеј је боговима украо ватру и дао је људима, за шта је осуђен на тешко страдање – што га је учинило вечитим извором инспирације за уметнике. Др Јована Николић доноси нам занимљиву причу о томе како је Прометеј постао симбол борца за правду, бунтовника и револуционара, али и човекове необуздане тежње за технолошким напретком који не познаје препреке и не плаши се његових последица.
Илустрација Уроша Павловића за текст др Миљана Васића На великим рекама
Последњи фараон Египта, краљица Нила, моћна владарка, трагична хероина и фам фатал – све су то епитети који се односе на Клеопатру, најпознатију жену антике, која је, стицајем историјских околности, али и услед пропаганде, сензационализма и стереотипа, стекла готово митски статус. У чему се крије тајна њене лепоте и заводљивости и како је постала инспирација уметницима, откријте у чланку Ане Самарџић.
У својој сталној стрип колумни Никола Драгомировић наставља причу из претходног броја о стваралаштву једног од највећих стрип уметника у историји – Роберту Равиоли, познатијем као Магнус. Он је током осамдесетих година учвршћивао свој положај иконе италијанског стрипа, а истовремено је тонуо у опсесивну детаљност у цртежу. Све то је водило ка круни његове каријере – стриповском ремек-делу Текс: Долина терора.
Илустрација Николе Кораћа за текст др Марије Маглов Уметност радиофоније и технологија
Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Сергеј Туцаков, Урош Павловић, Моника Ланг, Жељко Лончар, Владан Николић, Срђа Драговић, и Никола Кораћ, који је осмислио и изглед насловне стране.
Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима и путем портала prodavnica.cpn.rs.
