У четвртак, 24. априла, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је четврти овогодишњи панел у склопу серијала „АI под звездама“, под називом „Шта (не) смеш рећи АI-jу?“.
У времену када нам алатке вештачке интелигенције попут ChatGPT-ја постају саговорници на најразличитије теме – од здравља, преко посла до свакодневних избора – намећу се питања одговорности, етике, постављања граница, чувања поверљивих информација. Колико вештачке интелигенције је доста, да ли нам она од најближег пријатеља може постати непријатељ, и како нам може помоћи законска регулатива, неке су од тема о којима су говорили панелисти: Златко Петровић, в.д. помоћника генералног секретара у Сектору за извештавање и аналитичке послове у Служби Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Невена Ружић, консултанткиња из компаније Приватност и јавност, и Исидора Гатарић, вођа испоруке аналитике у компанији WMG Digital Transformation. Панел је модерирала Ања Берић из Српског друштва за вештачку интелигенцију.
Када је реч о употреби алата вештачке интелигенције у комуникацији, највећу бојазан представља чињеница да већина људи која користи ове алате са њима дели веома осетљиве информације. На питање ко је одговоран уколико дође до кршења права на приватност и да ли је постојећи регулаторни оквир адекватан, Златко Петровић каже да је, пре свега, потребно проверити коме се поверавају информације, што најчешће јесте компанија која стоји иза тог алата.
Он истиче да корисници често нису свесни које податке дају компанијама и како се ти подаци користе, док је спровођење закона о заштити података отежано јер многе стране компаније, попут OpenAI-ја, немају представнике у Србији. Он наглашава потребу за јасним прописима и етичким смерницама за употребу вештачке интелигенције, као и неопходност унапређења домаћег закона ради боље заштите података о личности.
Многи корисници алата попут ChatGPT-ја заборављају да разговарају са машином, почињу да му персирају и неретко деле „веома интимну садржину, или наше преференце, заборављајући да је траг готово наизбрисив“, каже Невена Ружић, консултанткиња из компаније Приватност и јавност. Због овога је веома тешко да се ослонимо на савесну употребу вештачке интелигенције од стране корисника, те је потребан својеврсни микс више ствари:
„Потребно је уредити оквире, јер пренормираност све више губи функцију, а истовремено подучавати и причати о вредностима. Преношење вредности је најтеже, али је најдалекосежније. Страх од казне је можда добар, али се тиме не усваја вредност [о правилном коришћењу вештачке интелигенције и томе шта она треба да представља].“
Исидора Гатарић из WMG Digital Transformation је сагласна да је едукација веома важна у усвајању и ефикаснијем, сигурнијем и сврсисходнијем коришћењу вештачке интелигенције. Она сматра да се грешке не дешавају због лоше намере, „већ због мањка разумевања технологије и непостојања јасних смерница, недостатка едукације на ову тему, пре свега. Потребно је едуковати тимове да АI није ’магична кутија’, већ алат који мора бити пажљиво и промишљено употребљен, али и злоупотребљен“.
Гатарић истиче да паметна и безбедна употреба вештачке интелигенције подразумева сарадњу у којој АI служи као алат за убрзање и подршку, али не замењује људску процену, сумњу и одговорност. Кључ је у томе да АI додаје вредност без преузимања контроле, како би људи задржали свој аутентични глас и релевантност.
Фото: Марко Рисовић
