Пред бројном публиком у Галерији науке и технике САНУ, трибина „Еволуција интернета: Шта нас чека“ отворила нека од најважнијих питања епохе
Пре четврт века, у марту 1989. године у ЦЕРН-у, решавајући досадан и упоран проблем, компјутерски стручњак Тим Бернерс-Ли, не слутећи о последицама свог изума, направио је World Wide Web.
Тим поводом, 20. марта 2014. Центар за промоцију науке организовао је трибину „Еволуција интернета: Шта нас чека“. Реч је о малој трибини која је одржана у оквиру изложбе „Немогући дизајн“ у Галерији науке и технике САНУ.
Но, догађај је изазвао изузетно интересовање у домаћим медијима и на друштвеним мрежема, а у Галерији се у четвртак окупио велики број заинтересованих слушалаца.
На трибини су говорили Зоран Станоjевић са Радио-телевизиjе Србиjе, Петар Кочовић, директор Гартнера у Србији, и Слободан Марковић из Регистра националног интернет домена Србиjе. Трибину је модерирао Слободан Бубњевић из ЦПН-а.
Говорећи о почецима интернета који данас познајемо, Петар Кочовић је подсетио на искуства из предузећа Енергодата, које је још 1987. освајало ову технологију, као и на први информациони кабал којим су повезивани рачунари. Указујући на више преломних тренутака, Кочовић је представио поступни развој интернета који почиње још шездесетих година, да би са открићем Тимотија Бернерс-Лија, његов развој кренуо у данашњем смеру.
Слободан Марковић из Регистра националног интернет домена Србиjе је са публиком поделио искуства из година када је интернет, посредством академске мреже, почео да се развија у Србији. Он је подсетио да се због изолације деведесетих, Србија касно укључила у светске токове, али да је интернет постао популаран са грађанским протестима. Подсећајући на чињеницу да је у првим годинама интерент био резервисан за академски део популације, Марковић је објаснио како је средином двехиљадитих интернет постао масовно доступан.
Зоран Станоjевић са Радио-телевизиjе Србиjе је подсетио публику на прве године интерента који је у ери грађанских протеста био „слободна зона“, али се ситуација касније битно променила. Станојевић је указао и на разлике између конвенционалних медија и инетрента, као и начине на који је интернет променио свакодневицу.
С лева на десно: Слободан Бубњевић, Петар Кочовић, Слободан Марковић и Зоран Станојевић
Велика пажња на трибини је посвећена будућем развоју интернета, али и питању приватности и безбедности на интернету. Указано је и на чињеницу да је интерент у Србији врло развијен, да је број корисника превазишао многе земље у окружењу, али и да начин на који се користи не мора обавезно да означава напредак.
Петар Кочовић је подсетио на нове технолошке трендове, као и на иницијативу Interent of things, док је Марковић представио низ потенцијалних сценарија развоја интернета, укључујући и питање „националног интернета“. Саговорници су посебно истакли да је простор интернета за једну државу данас „можда значајнији него њена територија“. И Марковић и Кочовић су се сложили у оцени да се развој интернет тржишта не може у потпуности предвидети, али да он једним делом почива и на „верницима“ појединих брендова.
Са друге стране, Станојевић је објаснио како „извештавање“ на друштвеним мрежама не може да замени класично новинарство, подсетио је како је ера приватности завршена, али и на питање „мехура од сапунице“ који корисници интернета праве око себе, затварајаћи се у сопствени „виртуелни простор“ тако што бирају пријатеље истомишљенике и садржаје које им одговарају. „Ако само чекамо, нећемо дочекати“, истакао је Станојевић, препоручујући корисницима да у сусрету са новим технолошким решењима пре свега размишљају о својим стварним потребама које им она задовољавају.
