Културни центар Силоси током октобра оживео је кроз светове уметности и науке: десето издање фестивала art+science, под називом Путање технологија, посетиоце је водило на путовање кроз време, сећање, пролазност и генерацијски дијалог у технолошки обликованом свету. Од 7. до 26. октобра 2025. године, публика је имала прилику да истражи десет уметничких радова који су, кроз различите медије, промишљали како технологија обликује наше памћење, перцепцију времена и међугенерацијске везе.
Кроз избор радова и концепт фестивала, аутори и организатори желели су да покажу филозофију и визију која стоји иза Путање технологија, повезујући уметнике, научнике и публику у заједничко истраживање граница стваралаштва.
Централни рад изложбе, Резонантна сећања, аутора Јулије Сион и Нуна Н. Кореије са Универзитета у Талину, донео је интерактивне скулптуре које су делиле епизодична сећања старијих особа из Србије, укључујући њихова искуства са технологијом. Пројекат је настао кроз партиципацију готово 100 старијих учесника из Београда, Долова, Панчева и Руме, док су посетиоци могли да истраже њихова сећања кроз тактилне и звучне сензације. На тај начин, фестивал је отворио простор за рефлексију о личним искуствима и генерацијским перспективама, подсећајући да је технологија, пре свега, продужетак људске приче.

Публика је могла да види и друга дела која су из различитих углова пропитивала улогу технологије у савременом друштву: кинетичка видео-инсталација Tik-Tok словеначких аутора Нике Облак и Приможа Новака бавила се временом и људском слободом у свету друштвених мрежа, док је мултимедијална инсталација Stratum словачке уметнице Силвије Бинде Хејсерове истраживала невидљиве аспекте инфраструктуре времена, третирајући сателитске сигнале као естетски материјал. Ауторски тим инсталације Transient – Маглена комора кроз свој рад истражује пролазну присутност космичких миона, који непрестано пролазе кроз Земљу. Инсталација омогућава посетиоцима да у реалном времену доживе поетски одраз ових невидљивих честица, користећи маглену комору која је током године развијана у заједничком процесу истраживања и експериментисања.
Поред ових дела, посетиоци су могли да истраже и различите уметничке приступе – од видео и интерактивних инсталација до филмова. Овогодишњи фестивал привукао је више готово 5000 посетилаца који су имали прилику да обиђу централну изложбу и учествују у бројним пратећим програмима.
Као завршни сегмент фестивала, 26. октобра је изведен перформанс The Dust Protocol, јединствено уметничко и научно искуство које је атмосферске податке претварало у музички доживљај, бришући границе између науке и уметности. У извођењу су учествовали Милица Јовичић, оперска певачица, Кристобал Уљоа Котапос, чилеански уметник звука и филмски редитељ, и Лука Илић, климатолог запослен у Barcelona Supercomputing Center-у. Композиција, заснована на подацима о интеракцији честица прашине и сунчеве светлости, створила је звучни пејзаж који је на магичан начин превео науку у уметност, спајајући прецизност атмосферских података са емотивном снагом музике.

Уз централну изложбу, фестивал је приредио бројне пратеће програме – интерактивне перформансе, вођене туре, разговоре са ауторима и едукативне радионице – који су публику подстакли да постане активни учесник, истраживач и креатор искуства фестивала.
Центар за промоцију науке од 2014. године окупља релевантне актере на пољу укрштања уметности и науке, са првом арт+сциенце изложбом одржаном у Културном центру Београда у априлу 2016.
Овогодишњи фестивал део је активности Центра за промоцију науке у оквиру пројекта EUropean Digital Deal, којим руководи Арс електроника из Линца. Пројекат, подржан кроз ЕУ програм Креативна Европа, окупља 13 партнера из 11 европских земаља, потврђујући да дијалог између уметности и науке превазилази границе и инспирише креативна решења за савремене изазове.
Фестивал art+science још једном је показао да граница између уметности и науке постоји само у мислима – када се ове дисциплине сретну, рађа се искуство које инспирише, повезује и подсећа нас на заједничку одговорност према свету око нас.
Фото: Марко Рисовић











