На ЦПН трибини „ХААРП и друге заблуде о науци“, поводом Дана науке, забележена до сада највећа посета Научном клубу
Национални Дан науке се у Србији обележава сваке године 10. јула од 2011. године. Ове године Центар за промоцију науке је низом активности обележио Теслин рођендан, а највећу пажњу публике је изазвала трибина „ХААРП и друге научне заблуде“, одржана у ЦПН Научном клубу, од 19 часова.
О томе да ли ХААРП пројекат заиста утиче на промене климе, као и које су то све широко распрострањене заблуде у науци, говорила су три наша изузетно позната научника и популаризатора науке: др Милан Ћирковић, астрофизичар, др Оливер Тошковић, психолог, и др Милован Шуваков, физичар. Модератор трибине је био Слободан Бубњевић.
Након низа спекулација и квазинаучних извештаја који су, током катастрофалних поплава, Србију и регион засипали у мају месецу, јавност је коначно добила прилику да чује детаљна објашњења и одговоре на питања која су збуњивала грађанство.
„Било која појединачна термоелектрана, било где у свету, укључујући и ТЕ ’Никола Тесла’ у Обреновцу, има већи утицај на климу, у смислу да емитује више енергије и гасове ’стаклене баште’ који могу да заробе више соларне енергије него три мегавата колику снагу има ХААРП антена“, истакао је др Милан Ћирковић.
„Ми сада примећујемо последице угља, нафте, бензина, керозина и осталих ствари које су спаљиване пре 30 година. Оно што се спаљује данас видеће се за 20-30 година и имаће, врло вероватно, истински катастрофалне последице“, сматра Ћирковић.
„Те антене су направљене и уперене тако да могу да, истовремено емитујући сигнал и користећи се појавом која се зове интерференција, усмерено емитују сноп кратких таласа ка небу“, рекао др Милован Шуваков.
„Сами циљеви овог пројекта су разноразни: има ту научних примена и примена које заиста имају војну употребу, али се конкретно односе на комуникације са неким удаљеним подморницама и сл. Дакле, не постоје ни потенцијалне шансе да се ово постројење користи за ово што имамо прилике да читамо у нашим медијима“, објаснио је Шуваков.
„Најбољи пример настанка једне теорије завере је игра глувих телефона“, рекао је др Оливер Тошковић, који је ангажујући део публике на једноставном примеру показао како настају теорије завере.
Пробајте да причу коју сте чули препричате следећем саговорнику путем пантомиме, те видите како ће након неколико низова интерпретација наредни саговорник разумети почетну причу. Обично се успут суштина изгуби, а нови уметнути детаљи добију на значају.
Препуна сала ЦПН Научног клуба је у неколико наврата одјекивала аплаузима којима су поздрављане изјаве учесника трибине. Тирибином о ХААРП-у завршена је сезона ЦПН трибина које ће након краће летње паузе поново бити организоване, како у Научном клубу у Кнез Михаиловој улици тако и у Великој сали Студентског културног центра у Београду.
Истражите више о Дану наукe 2014.
