Елементи 01

Лето 2015. Центар за промоцију науке представља први домаћи илустровани часопис за промоцију науке[:]

Истражите више о часопису Елементи

Први домаћи илустровани часопис за промоцију науке, Елементи, налази се у продаји од 25. јула, по цени од 290 динара.

Истражите садржај првог броја…

У великом темату на 10 страна, Елементи истражују да ли нације имају биолошку основу и шта нам гени могу рећи о пореклу човека и његовим кретањима током насељавања Земље. Темат су писали Слободан Бубњевић, Јована Николић, Никола Здравковић и Марија Видић.

У рубрици Открића, Елементи доносе репортаже из CERN-а и француског нуклеарног центра Cadarache, подсећају на значај Ајнштајнове Опште теорије релативности, постављају питање може ли се смрт одложити и представљају нова сазнања о климатским променама и настанку планина

Да ли савремена наука, која је открила Хигсов бозон и омогућила лет човека на Месец, може да нам одговори на питање – знају ли жирафе да пливају, пита се др Милан М. Ћирковић

Африка је данас брзорастући континент у који се исплати улагати. Да ли је такав случај и са афричком науком, у којим условима раде тамошњи научници, шта су им највећи проблеми и шта они стварају, истражује Мићо Таталовић у рубрици Континенти

Једини пацијент који је излечен од ХИВ-а, Тимоти Браун, 2008. године примио је коштану срж од пацијента који има природну интолеранцију на ХИВ. Међутим, Браун је истовремено био на радио-терапији јер је боловао од леукемије. Причу о изазовном подухвату лечења пацијената оболелих од ХИВ-а доноси Александа Станковић

Радијација, атмосфера од угљен-диоксида, дан сличне дужине као на Земљи, ледене поларне капе и кратери заштићени од Сунца. Добро дошли на Марс. Колике су шансе да овде нешто живи? Да ли у близини испарава барица која врви од бактерија или је Црвена планета заиста пуста? У оквиру рубрике ЗА И ПРОТИВ Борис Клобучар истражује има ли живота на Марсу

Са напретком и новим продорима, решавали смо стара питања о космичким пространствима, али су се истовремено отварала друга. Ивана Хорват истражује које тајне крије свемир

Најславнији диносаурус још 1903. године протеран је из научне заједнице као погрешно именована и непостојећа животиња, плод прљавог рата за славом и новцем. Како сада ствари стоје, изгледа да ће бронтосаурус доживети ускрснуће, а о овој животињи пише Марија Видић

Постоје биљке које су по брзини кретања упоредиве са животињама. За неке се може рећи да у извесној мери нарушавају основне постулате биологије и биљака. У оквиру рубрике ХЕРБАРИЈУМ Иван Умељић истражује кретање биљака

Двогодишња експедиција коју је 1907. предузело неколико хиљада европских витезова на Блиском Истоку – фанатична и неочекивано успешна пустоловина запамћена као Први крсташки рат – створила је трајан раздор међу цивилизацијама и религијама, али је подстакла и оживљавање нових идеја, технологије и науке о чему пише Слободан Бубњевић

Како су два вагона и једна дрезина на ручни погон променили историју, објашњава Филип Шварм

Пут који је Пупин прешао од Идвора до највећих храмова науке 20. века у Америци узбудљив је као и његово велико научно наслеђе. На пут кроз градове Михајла Пупина нас води Александра Нинковић Ташић

По речима Исака Асимова, један од двојице од њега интелигентнијих људи на целом свету био је Карл Сеган. Други је Марвин Мински. Марија Николић пише о свом сусрету са оцем вештачке интелигенције

У рубрици THINKLIST Тијана Марковић представља седам савета за лакше учење

Медији свакодневно користе одређене економске показатеље да би описали тренутно стање привреде. Шта они заправо представљају објашњава Јелена Бранковић

Рубрика Открића представља достигнућа домаћих научника. Др Софија Стефановић је први научник из Србије који је добио грант Европског истраживачког савета, а поред приче о њеном пројекту Елементи описују до каквих је открића дошао квантни физичар Часлав Брукнер, када је спроведена прва трансфузија крви , колико дуго траје страх од вакцине, шта су криптовалуте и постављају питање да ли смо на корак ближи вештачкој интелигенцији

У оквиру све популарнијег програма ЦПН трибина, Центар за промоцију науке организовао је у просторијама Научног клуба изузетно посећену трибину о насељавању и најстаријим народима Балкана

Невена Грубач и Борис Клобучар воде љубитеље фантастике на кратко путовање кроз измишљени свет познат као Вестерос и слободни градови, из чувеног дела Песма леда и ватре Џорџа Р.Р Мартина, по коме је снимљена култна серија Game of Thrones 

Елементи кроз разговор представљају француског математичара, Седрика Виланија

Истражите више о часопису Елементи