Elementi 01

Elementi 01

Leto 2015. Centar za promociju nauke predstavlja prvi domaći ilustrovani časopis za promociju nauke[:]

Istražite više o časopisu Elementi

Prvi domaći ilustrovani časopis za promociju nauke, Elementi, nalazi se u prodaji od 25. jula, po ceni od 290 dinara.

Istražite sadržaj prvog broja…

 TEMA BROJA: Da li geni imaju nacionalnost?

06   

U velikom tematu na 10 strana, Elementi istražuju da li nacije imaju biološku osnovu i šta nam geni mogu reći o poreklu čoveka i njegovim kretanjima tokom naseljavanja Zemlje. Temat su pisali Slobodan Bubnjević, Jovana Nikolić, Nikola Zdravković i Marija Vidić.

• Otkrića

20   

U rubrici Otkrića, Elementi donose reportaže iz CERN-a i francuskog nuklearnog centra Cadarache, podsećaju na značaj Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti, postavljaju pitanje može li se smrt odložiti i predstavljaju nova saznanja o klimatskim promenama i nastanku planina

 Opšta teorija žirafa

28  

Da li savremena nauka, koja je otkrila Higsov bozon i omogućila let čoveka na Mesec, može da nam odgovori na pitanje – znaju li žirafe da plivaju, pita se dr Milan M. Ćirković

 Da li je sledeći Ajnštajn u Africi

33   

Afrika je danas brzorastući kontinent u koji se isplati ulagati. Da li je takav slučaj i sa afričkom naukom, u kojim uslovima rade tamošnji naučnici, šta su im najveći problemi i šta oni stvaraju, istražuje Mićo Tatalović u rubrici Kontinenti

 Misterija berlinskog pacijenta

36  

Jedini pacijent koji je izlečen od HIV-a, Timoti Braun, 2008. godine primio je koštanu srž od pacijenta koji ima prirodnu intoleranciju na HIV. Međutim, Braun je istovremeno bio na radio-terapiji jer je bolovao od leukemije. Priču o izazovnom poduhvatu lečenja pacijenata obolelih od HIV-a donosi Aleksanda Stanković

 Ima li života na Marsu 

38  

Radijacija, atmosfera od ugljen-dioksida, dan slične dužine kao na Zemlji, ledene polarne kape i krateri zaštićeni od Sunca. Dobro došli na Mars. Kolike su šanse da ovde nešto živi? Da li u blizini isparava barica koja vrvi od bakterija ili je Crvena planeta zaista pusta? U okviru rubrike ZA I PROTIV Boris Klobučar istražuje ima li života na Marsu

 Šta još ne znamo o svemiru?

42   

Sa napretkom i novim prodorima, rešavali smo stara pitanja o kosmičkim prostranstvima, ali su se istovremeno otvarala druga. Ivana Horvat istražuje koje tajne krije svemir

 Povratak brontosaurusa

46   

Najslavniji dinosaurus još 1903. godine proteran je iz naučne zajednice kao pogrešno imenovana i nepostojeća životinja, plod prljavog rata za slavom i novcem. Kako sada stvari stoje, izgleda da će brontosaurus doživeti uskrsnuće, a o ovoj životinji piše Marija Vidić

 Da li se biljke kreću

50  

Postoje biljke koje su po brzini kretanja uporedive sa životinjama. Za neke se može reći da u izvesnoj meri narušavaju osnovne postulate biologije i biljaka. U okviru rubrike HERBARIJUM Ivan Umeljić istražuje kretanje biljaka

 Kako su ratovi postali sveti?

62  

Dvogodišnja ekspedicija koju je 1907. preduzelo nekoliko hiljada evropskih vitezova na Bliskom Istoku – fanatična i neočekivano uspešna pustolovina zapamćena kao Prvi krstaški rat – stvorila je trajan razdor među civilizacijama i religijama, ali je podstakla i oživljavanje novih ideja, tehnologije i nauke o čemu piše Slobodan Bubnjević

 Vlakovi bez voznog reda

66   

Kako su dva vagona i jedna drezina na ručni pogon promenili istoriju, objašnjava Filip Švarm

 Gradovi Mihajla Pupina

70   

Put koji je Pupin prešao od Idvora do najvećih hramova nauke 20. veka u Americi uzbudljiv je kao i njegovo veliko naučno nasleđe. Na put kroz gradove Mihajla Pupina nas vodi Aleksandra Ninković Tašić

 Ja, Marvin Minski

74   

Po rečima Isaka Asimova, jedan od dvojice od njega inteligentnijih ljudi na celom svetu bio je Karl Segan. Drugi je Marvin Minski. Marija Nikolić piše o svom susretu sa ocem veštačke inteligencije

• Sedam saveta za lakše učenje

78   

U rubrici THINKLIST Tijana Marković predstavlja sedam saveta za lakše učenje

 Kako izmeriti život?

82   

Mediji svakodnevno koriste određene ekonomske pokazatelje da bi opisali trenutno stanje privrede. Šta oni zapravo predstavljaju objašnjava Jelena Branković

• Otkrića

92 

Rubrika Otkrića predstavlja dostignuća domaćih naučnika. Dr Sofija Stefanović je prvi naučnik iz Srbije koji je dobio grant Evropskog istraživačkog saveta, a pored priče o njenom projektu Elementi opisuju do kakvih je otkrića došao kvantni fizičar Časlav Brukner, kada je sprovedena prva transfuzija krvi , koliko dugo traje strah od vakcine, šta su kriptovalute i postavljaju pitanje da li smo na korak bliži veštačkoj inteligenciji

 CPN Tribina

98 

U okviru sve popularnijeg programa CPN tribina, Centar za promociju nauke organizovao je u prostorijama Naučnog kluba izuzetno posećenu tribinu o naseljavanju i najstarijim narodima Balkana

• Na putu kroz Vesteros

104 

Nevena Grubač i Boris Klobučar vode ljubitelje fantastike na kratko putovanje kroz izmišljeni svet poznat kao Vesteros i slobodni gradovi, iz čuvenog dela Pesma leda i vatre Džordža R.R Martina, po kome je snimljena kultna serija Game of Thrones 

 Elementarni razgovori

108  

Elementi kroz razgovor predstavljaju francuskog matematičara, Sedrika Vilanija

elementi

Istražite više o časopisu Elementi

Ostale aktivnosti