Elementi 03

Zima 2015. Centar za promociju nauke predstavlja treći broj časopisa Elementi. U prodaji od 24. decembra, po ceni od 290 dinara[:]

Istražite više o časopisu Elementi

Kako je horoskop izgubio moć?

Pod ovim naslovom, novi, treći broj prvog domaćeg ilustrovanog naučnopopularnog časopisa ”Elementi” bavi se demistifikacijom astrologije. U okviru temata, deset autora, tri ilustratora i pet istraživača na osamnaest strana analiziraju osnovne naučne argumente protiv astrologije. Ovaj temat je najopsežniji, a može se reći i najzanimljiviji pregled o jednoj pseudonauci ikada objavljen u našim krajevima.

Naravno, novi ”Elementi” donose i svakojake druge sadržaje – priče o nauci i životu na Međunarodnoj svemirskoj stanici, ali i na Kanarskim ostrvima, Brazilu, Kubi i ostatku Južne Amerike. Novi broj iznova presipituje postojanje etra, života i sreće, ali i pitanje ”Koliko vrede ljudi”.

”Elementi” u ovom broju svim čitaocima poklanjaju planisferu, kartu zvezdanog neba. Bogato ilustrovani i opremljeni, svojevrsni art book na 108 strana, ”Elementi 03” se prodaju od 24. decembra na svim kioscima u Republici Srbiji.

Istražite više o sadržaju trećeg broja

U velikom tematu na 18 strana, Elementi istražuju kako različite nauke posmatraju astrologiju, ali i šta građani misle o horoskopu. Temat su pisali Slobodan Bubnjević, Nikola Zdravković, Jelena Radanović, Tijana Marković, Ivana Horvat, dr Aleksandra Jovanić, Boris Klobučar, Jovana Nikolić, dr Tijana Prodanović i Nevena Grubač.

Rubrika Otkrića predstavlja  istraživanja o vodi sa Marsa, zagonetku koju je postavio objekat u blizini jedne udaljene zvezde, ali i planetu koja nema svoju zvezdu. Elementi se u rubrici Otkrića osvrću na nedavne vesti o nedozvoljenoj emisiji štetnih gasova Folksvagen automobila i štetnosti crvenog mesa, a donose i priču o genskim terapijama.

Ivana Horvat vas u naučnoj reportaži vodi na mesto usred Atlantika gde su teleskopi veća atrakcija nego plaže.

Mada jedna od najnejednakijih zemalja na svetu, Brazil je i ekonomija u nastanku – rastući div koji je sada odredište za studente i istraživače iz siromašnijih zemalja, naročito Afrike. Kako Brazil napreduje u naučnim oblastima, istražuje Mićo Tatalović.

Da li je Kuba samo zemlja koktela i starih automobila, ili je i velesila u jednoj oblasti nauke, otkriva Ljiljana Ilić.

Šta su dvojica prijatelja tokom jednog od najčuvenijih putovanja motociklom zapravo videli na putu kroz Argentinu, Čile, Peru, Kolumbiju i Venecuelu, opisuje Filip Švarm.

Čovek nastanjuje svaku zonu planete, Međutim, na kom mestu su ljudi najdugovečniji? U rubrici THINKLIST Tijana Marković i Jovana Nikolić predstavljaju pet geografskih tačaka na Zemlji u kojima je očekivani prosečni životni vek najduži.

Postoje životinje koje sve svoje životne aktivnosti, uključujući i reprodukciju, obavljaju u potpunosti bez kiseonika. Kako izgleda život bez kiseonika istražuje Jelena Radanović.

U skučenom, zatvorenom prostoru, 400 kilometara iznad planete, ljudsku kuću u svemiru nastanjuje šestoro ljudi. O njihovom život u bestežinskom stanju, piše Nevena Grubač.

Možda vas to iznenađuje, ali u trci u svemiru odavno ne učestvuju samo SAD, Rusija i Evropa. Jedna od sila koje koje sa pravom traže svoje mesto na nebu je i Indija. Kako je Indija krenula prema svemiru, objašnjava Nikola Božić.

Život nema cenu, ali je očigledno da se ponašamo kao da život nekih ljudi vredi više nego život drugih. Kako se takav paradoks zapravo objašnjava u ekonomiji, otkriva Marija Nikolić.

Za većinu ljudi sreća je slična njihovom apetitu posle obilnog obroka. Iako su im stomaci popunjeni, misle da bi ipak moglo da se nađe mesta i za dezert. Upravo kroz ovaj iritirajući jaz između našeg sadašnjeg zadovoljstva i budućeg nadzadovoljstva, nadiru prodavci nostalgije, raznoraznih duhovnih sistema, droga i svih vrsta potrošačkih dobara, objašnjava Ivan Umeljić.

Jednostavna zamisao da je pitanje etra izlišno i da nam ideja o etru kao medijumu trenutno uopšte nije potrebna pomoć za matematičko opisivanje sveta, omogućila je rađanje supermoćnih fizičkih teorija i život kakav poznajemo danas. Da li je, vek kasnije, došlo vreme da iznova razmislimo i o samom etru, u okviru rubrike ZA I PROTIV postavljaju pitanje Nikola Zdravković i Boris Klobučar.

Sasvim je sigurno da bi Odiseja u svemiru 2000, Stalker, Interstelar i Marsovac postojali i da nije bilo Žorža Melijesa, rodonačelnika filmskog žanra naučne fantastike. Ali, da li bi bez njega ti filmovi bili tako veličanstveni, pita se Radoslav Ćebić.

Kako smo otkrili da nije sva svetlost jednako ”topla”? Uz novu izložbu ”Spektri” Centra za promociju nauke, koja otkriva svojstva raznih elektromagnetnih talasa, Branimir Acković podseća na neke osobine nevidljive svetlosti.

Rubrika Naučni krug donosi priču o naučnim institutima u Srbiji, pridruživanju Republike Srbije globalnoj inicijativi za rešavanje problema klimatskih promena, o novom Nacrtu strategije naučnog i tehnološkog razvoja i o evropskim projektima Art and Science i V-Alert.

Jedna od najposećenijih CPN tribina dosad organizovanih u Velikoj sali SKC-a bila je posvećena mitovima, njihovom razumevanju i značenju. Priredila Jovana Nikolić.

Uz novu epizodu serijala Ratovi zvezda, koja ove zime puni bioskope, društvene mreže i diskusije uz čaj, Boris Klobučar u okviru rubrike LEGENDARIJUM podseća na pozadinu izmišljene, ali kultne istorije galaksije u kojoj je Velika galaktička imperija, koju su pobunjenici srušili u borbi kod Endora, samo deo priče.

Elementi kroz razgovor predstavljaju ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, Takakija Kadžitu.

Istražite više o časopisu Elementi