Елементи 07

Елементи 07

Зима 2016. Центар за промоцију науке представља седми број часописа Елементи. У продаји од 29. децембра[:]

elementi 7 naslovna

Зашто је Београд тако болна тема за пет милиона грађана Републике Србије који не станују у престоници? Да ли за своје димензије Србија има превелики главни град? Како се ова драматична несразмера огледа у демографским подацима и картографији, а како у економији, култури, одбрани, екологији, јавном здрављу, инфраструктури?

Уз тему броја ”У сенци белог града”, Елементи доносе и приче о цивилизацији хлеба, новим господарима хране, сиромаштву, суициду, хормонима, Лајбницу, Хитлеру, Словенима, путу на Марс и контакту са другима.

Истражите више о садржају седмог броја.

 ТЕМА БРОЈА: У сенци белог града

  06 

Елементи кроз темат картографски и текстуално приказују како се Београд шири и како се његов раст одражава на различите аспекте живота. Темат су писали Слободан Бубњевић, Ивана Хорват, Јелена Бранковић, Јована Николић, Борис Клобучар, Иван Умељић, др Предраг Марковић, Катарина Стекић и Никола Здравковић.

• Oткрића

28 

У рубрици Открића Елементи се осврћу на мисију ExoMars, случај такозваног нултог хив пацијента, преиспитују докле смо стигли са фузијом и како би изгледао свет са Франкенштајном.

 Цивилизација хлеба

 34 

Након шест хиљада година историје, хлеб је заузео централно место у исхрани и обичајима људи. Инструмент против глади, подизао је цивилизацију у благостању и покрећући револуције рушио их у прах. Шта је тајна хлеба, како је настао, каква микрофлора га настањује и зашто је, на крају, изгубио укус, открива Ивана Хорват.

 Ко су нови господари хране?

 40 

У сенци драматичне вести о спајању америчког ГМО дива Monsanto и немачке компаније Bayer, дошло је до још два слична у агрохемијској индустрији. Никола Здравковић истражује да ли се приближава будућност у којој ће једна компанија производити сву храну на планети.

 О телефонима и веверицама

  44 

Путујући кроз Шкотску и Енглеску, кроз изложбе, ресторане, паркове и прозоре на Нотинг Хилу, Филип Банковић открива нову, тешко предвидљиву будућност – технолошку парадигму за коју се спремају глобални оператери.

 Планета сиромаштва

 46 

Шта је апсолутно, шта релативно, а шта субјективно сиромаштво? И док бар 53 одсто грађана у Србији није сиромашно, али има такав осећај, више од три милијарде људи, половина планете, данас живи са мање од 2,5 долара дневно.

 Плата по рођењу

 50 

Да ли је могуће друштво у коме свако има право на плату самим својим рођењем? Такозвани UBI, социјални експеримент у Финској, покреће дискусију од Аљаске до Србије о универзалном дохотку, о расту потражње и економској користи, о морали и природним ресурсима, а о овом експерименту пише Ивана Мићевић.

 Култура самоубиства

 53 

Ако имате суицидне намере, немојте читати овај текст. Приче о суициду у јавности праћене су порастом броја самоубистава, а често се опонашају и начин и место извршења, објашњава Данка Спасовски.

 Најбољи од свих могућих светова

 56 

Три стотине година од смрти једног од највећих умова свих времена Готфрида Вилхелма Лајбница, кроз виртуозан есеј о последњим годинама у Хановеру, Јована Николић истражује бројне дубоке слојеве Лајбницове заоставштине.

 Клавир будућности

  61 

Чланови клавирског дуа ЛП Дуо, Соња Лончар и Андрија Павловић, пишу о хибридном клавиру.

 Језик Војничевог рукописа

  70 

Стар више од пет стотина година, Војничев манускрипт изгледа као лични дневник са двеста страна текста и илустрација. Израђен од велума, најфинијег пергамента, овај документ представља једну од највећих енигми криптографије. Кроз њу нас води Слађана Шимрак.

 Зашто Словени не говоре латински?

 74 

Након што је 1500 година био у средишту историје, Балкан одлази у таму. Како је у једном потцењеном догађају постао ”зона без државе” пише Слободан Бубњевић.

 Да ли је Хитлер могао добити рат?

  76 

Због чега нацистички вођа није сломио Велику Британију пре него што је покренуо тенкове преко руских степа, сазнајте у тексту Филипа Шварма.

 Господари организма

  80 

Како луцидна игра хормона у организму обликује људски мозак, неке дечаке чини агресивним, а неке трогодишњаке подстиче да заволе играчке за дечаке, објашњава Марија Видић.

 Један дан свемирског путовања

  83 

И као што ће коначно слетање човека на Марс вероватно бити најзначајнији историјски догађај у 21. веку, путовање до суседне планете ће и само по себи бити досад невиђена авантура. Како би она могла да изгледа описује Тијана Марковић.

 Циљ: Марс

  86 

Ових дана све чешће се пише и говори о Марсу, о његовом коначном освајању. Има више разлога за то, а основни је – решеност НАСА да коначно покушамо. Да ли је и како то могуће, објашњава Јелена Милутиновић.

 Разговори са Марса

  88 

Кроз замишљене разговоре са Марса нас води Бранимир Ацковић.

• Научни круг

94 

Рубрика Научни круг доноси причу о добитници ERC гранта, др Магдалени Ђорђевић, пројекту Антарес који је освојио прво место у другој фази конкурса Тиминг, о пројекту RRI Tools и Балканолошком институту.

 ЦПН Трибина

99 

На ЦПН трибини која је привукла знатан број посетилаца у Велику салу СКЦ-а, први пут у домаћој јавности Центар за промоцију науке је критички, из перспективе науке, отворио контроверзно питање хомеопатске медицине.

• Контакти

104 

Упоредо са појавом глобалног холивудског хита Arrival, Борис Клобучар у Легендаријуму истражује историју филмских контаката са ванземаљским цивилизацијама.

 Елементарни разговори

108  

Елементи кроз разговор представљају др Валентину Арсић Арсенијевић, једну од ауторки најцитиранијег рада у 2015. години

Истражите више о часопису Елементи

Остале активности