Elementi 07

Zima 2016. Centar za promociju nauke predstavlja sedmi broj časopisa Elementi. U prodaji od 29. decembra[:]

Zašto je Beograd tako bolna tema za pet miliona građana Republike Srbije koji ne stanuju u prestonici? Da li za svoje dimenzije Srbija ima preveliki glavni grad? Kako se ova dramatična nesrazmera ogleda u demografskim podacima i kartografiji, a kako u ekonomiji, kulturi, odbrani, ekologiji, javnom zdravlju, infrastrukturi?

Uz temu broja ”U senci belog grada”, Elementi donose i priče o civilizaciji hleba, novim gospodarima hrane, siromaštvu, suicidu, hormonima, Lajbnicu, Hitleru, Slovenima, putu na Mars i kontaktu sa drugima.

Istražite više o sadržaju sedmog broja.

Elementi kroz temat kartografski i tekstualno prikazuju kako se Beograd širi i kako se njegov rast odražava na različite aspekte života. Temat su pisali Slobodan Bubnjević, Ivana Horvat, Jelena Branković, Jovana Nikolić, Boris Klobučar, Ivan Umeljić, dr Predrag Marković, Katarina Stekić i Nikola Zdravković.

U rubrici Otkrića Elementi se osvrću na misiju ExoMars, slučaj takozvanog nultog hiv pacijenta, preispituju dokle smo stigli sa fuzijom i kako bi izgledao svet sa Frankenštajnom.

Nakon šest hiljada godina istorije, hleb je zauzeo centralno mesto u ishrani i običajima ljudi. Instrument protiv gladi, podizao je civilizaciju u blagostanju i pokrećući revolucije rušio ih u prah. Šta je tajna hleba, kako je nastao, kakva mikroflora ga nastanjuje i zašto je, na kraju, izgubio ukus, otkriva Ivana Horvat.

U senci dramatične vesti o spajanju američkog GMO diva Monsanto i nemačke kompanije Bayer, došlo je do još dva slična u agrohemijskoj industriji. Nikola Zdravković istražuje da li se približava budućnost u kojoj će jedna kompanija proizvoditi svu hranu na planeti.

Putujući kroz Škotsku i Englesku, kroz izložbe, restorane, parkove i prozore na Noting Hilu, Filip Banković otkriva novu, teško predvidljivu budućnost – tehnološku paradigmu za koju se spremaju globalni operateri.

Šta je apsolutno, šta relativno, a šta subjektivno siromaštvo? I dok bar 53 odsto građana u Srbiji nije siromašno, ali ima takav osećaj, više od tri milijarde ljudi, polovina planete, danas živi sa manje od 2,5 dolara dnevno.

Da li je moguće društvo u kome svako ima pravo na platu samim svojim rođenjem? Takozvani UBI, socijalni eksperiment u Finskoj, pokreće diskusiju od Aljaske do Srbije o univerzalnom dohotku, o rastu potražnje i ekonomskoj koristi, o morali i prirodnim resursima, a o ovom eksperimentu piše Ivana Mićević.

Ako imate suicidne namere, nemojte čitati ovaj tekst. Priče o suicidu u javnosti praćene su porastom broja samoubistava, a često se oponašaju i način i mesto izvršenja, objašnjava Danka Spasovski.

Tri stotine godina od smrti jednog od najvećih umova svih vremena Gotfrida Vilhelma Lajbnica, kroz virtuozan esej o poslednjim godinama u Hanoveru, Jovana Nikolić istražuje brojne duboke slojeve Lajbnicove zaostavštine.

Članovi klavirskog dua LP Duo, Sonja Lončar i Andrija Pavlović, pišu o hibridnom klaviru.

Star više od pet stotina godina, Vojničev manuskript izgleda kao lični dnevnik sa dvesta strana teksta i ilustracija. Izrađen od veluma, najfinijeg pergamenta, ovaj dokument predstavlja jednu od najvećih enigmi kriptografije. Kroz nju nas vodi Slađana Šimrak.

Nakon što je 1500 godina bio u središtu istorije, Balkan odlazi u tamu. Kako je u jednom potcenjenom događaju postao ”zona bez države” piše Slobodan Bubnjević.

Zbog čega nacistički vođa nije slomio Veliku Britaniju pre nego što je pokrenuo tenkove preko ruskih stepa, saznajte u tekstu Filipa Švarma.

Kako lucidna igra hormona u organizmu oblikuje ljudski mozak, neke dečake čini agresivnim, a neke trogodišnjake podstiče da zavole igračke za dečake, objašnjava Marija Vidić.

I kao što će konačno sletanje čoveka na Mars verovatno biti najznačajniji istorijski događaj u 21. veku, putovanje do susedne planete će i samo po sebi biti dosad neviđena avantura. Kako bi ona mogla da izgleda opisuje Tijana Marković.

Ovih dana sve češće se piše i govori o Marsu, o njegovom konačnom osvajanju. Ima više razloga za to, a osnovni je – rešenost NASA da konačno pokušamo. Da li je i kako to moguće, objašnjava Jelena Milutinović.

Kroz zamišljene razgovore sa Marsa nas vodi Branimir Acković.

Rubrika Naučni krug donosi priču o dobitnici ERC granta, dr Magdaleni Đorđević, projektu Antares koji je osvojio prvo mesto u drugoj fazi konkursa Timing, o projektu RRI Tools i Balkanološkom institutu.

Na CPN tribini koja je privukla znatan broj posetilaca u Veliku salu SKC-a, prvi put u domaćoj javnosti Centar za promociju nauke je kritički, iz perspektive nauke, otvorio kontroverzno pitanje homeopatske medicine.

Uporedo sa pojavom globalnog holivudskog hita Arrival, Boris Klobučar u Legendarijumu istražuje istoriju filmskih kontakata sa vanzemaljskim civilizacijama.

Elementi kroz razgovor predstavljaju dr Valentinu Arsić Arsenijević, jednu od autorki najcitiranijeg rada u 2015. godini

Istražite više o časopisu Elementi