Елементи 09

Лето 2017. Центар за промоцију науке представља девети број часописа Елементи. У продаји од 25. јула[:]

У богато опремљеном темату, осмишљеном као детективска прича, а под насловом ”Иза генетичког зида”, девети број часописа Елементи открива историју открића невероватних могућности CRISPR технологије, од фабрика соли на југу Шпаније, преко залеђених бактерија куге у фрнацуским војним лабораторијама, до болница у Кини у којима се данас ова технологија примењује у пробним лечењима терминалног рака.

Поред темата, нови Елементи доносе низ узбудљивих прича о савременом добу, од судбине истраживача који из тржишних или безбедносних разлога раде под велом тајне, до саслушања специјалне америчке лабораторије за безбедносна истраживања. Откривају где се све налазе прве штампане копије Гутенбергове Библије, трагају за људима за које се тврди да су заправо написали Шекспирова дела, и питају се колико Фејсбук зна о вама и вашим навикама на основу наизглед безазлених ствари као што је лајк.

Истражите више о деветом броју часописа Елементи

Елементи у свом темату представаљу CRISPR технологију, откривају све заплете око њеног открића и коришћења, као и главне актере одговорне за ово достигнуће. Представљајући их на једном зиду, као што детективи током истраге слажу crazy wall, Елементи прате бројне нити, уплетене као ДНК завојнице, истражујући најдраматичнију и најважнију тему модерне науке.

Рубрика Открића доноси приче о завршници Касини мисије, недавним археолошким открићима на територији Египта, првом AI музичком албуму, као и одговор на питање колико врста дрвећа има на свету.

Након што анализира 70 Фејсбук лајкова, Косински модел зна о вама више од већине ваших пријатеља, када анализира 150, више од родитеља, а након проучавања 300 лајкова, више од вашег партнера. Наводно је овај психометријски модел утицао на изборну победу Доналда Трампа и успех Брегзита. Да ли је заиста тако моћан, пита се Слободан Бубњевић.

Ко су истраживачи који живе у сенци и раде у добро чуваним лабораторијама војске и тајних служби, открива Ивана Хорват.

Текст Николе Здравковића настао је на основу стварних транскрипата четири отворена саслушања различитих комитета америчког Сената у периоду од 2003. до 2016. године.

Елементи су пред Филипа Банковића поставили тежак задатак, експеримент, да један дан проведе без паметног телефона.

Да ли је Шекспирова дела заиста написао Вилијам Шекспир или неко сасвим други? Досадашњи списак осумњичених чини око 90 имена међу којима су учени људи, писци, дворски службеници, па чак и сама краљица Елизабета, пише Јована Николић.

У Гутенберговој радионици је те 1455. године одштампано укупно сто осамдесет примерака Библије. Где се они данас налазе, истражује Слађана Шимрак.

Зашто порођај толико боли? Зашто су новорођене људске бебе толико немоћне? И да ли је толика неспособност људског потомка проузроковала развој првих људских насеобина, открива Марија Ђурић.

Према пројекцији недавно преминулог демографа Ханса Рослинга, ”дете врхунац” светског демографског раста је већ рођено, а ”врхунац популације” се такође назире, објашњава Марија Николић.

О ”Земљи ватре” и њеној престоници Баку пише Исидора Мицић

Оштро, ранојутарње сунце буди малобројну породицу склупачну око једног грозничавог тела на крзнима дивљих животиња. Ниска, здепаста жена устаје прва. Ватра је током ноћи готово потпуно згаснула. Описује Невена Грубач.

Са сваким организмом настаје нови свет, који је коначан и затворен налик мехуру сапунице, каже Иван Умељић.

У рубрици Научни круг аутори откривају ко нам отвара податке, које су последице друштвене изолације, колико радова објављују српски научници и колико сте задовољни животом. У овом броју Елементи представљају Институт за књижевност и уметност.

О наступу Бена Спаркса, математичара из Велике Британије, на Математичком шоуу у Београду пише Тијана Марковић.

Рубрика Европски хоризонт представља изложбу Art + Science, најављује међународну SATORI конференцију која ће се одржати у Београду, представља SCIENTIX, европску мрежу СТЕМ наставника и PROSO пројекат.

Док људи пролазе, краљеви се смењују, а битке губе и добијају, градови Вестероса остају где су били вековима. Упознајте њихову историју кроз текст Бориса Клобучара.

Елементи кроз разговор представљају Владана Јолера, директора SHARE фондације.