Елементи 14

Елементи 14

Јесен 2018. Центар за промоцију науке представља четрнаести број часописа Елементи[:]

1

 Тема број: Теорије завере

 04 

И све док неком магијом не будемо једног дана успели да откријемо директан и непосредан приступ реалности, теорије завере ће израњати – често у облику необичних и невероватних тумачења света око нас, каткад потпуно безумних и заиста опасних, а понекад као обичан људски одговор на друштвене и технолошке промене. Упркос томе што не задовољавају одговарајуће критеријуме да би могле да се квалификују као теорије, због чега не могу ни да постану део неког ширег истраживачког програма, неке од њих свакако завређују да буду проверене и истражене, што због своје садржине, што због потенцијално озбиљних последица по ширу заједницу, пише Иван Умељић

• Интервју: Огњен Рудовић: Пријатељи деце  са аутизмом

22 

„Аутизам ме је фасцинирао из два разлога. Прво, особе са аутизмом имају изазов да ‘читају’ експресије лица типичних особа. Због тога сам желео да усмерим своје истраживање ка помоћним средствима која би им омогућила да лакше науче да интерпретирају изразе лица и друге социјалне знакове, попут покрета тела и гласова. Други разлог је био мој иницијални сусрет са децом и њиховим родитељима у Удружењу за аутизам у Београду. Након тог сусрета схватио сам колико је терапија за децу са аутизмом комплексна и колико ствари се може побољшати, каже истраживач Огњен Рудовић са Технолошког института у Масачусетсу у разговору са Иваном Николић

• Огрнуте прашином: најдаље галаксије у универзуму

30 

Феномен еволуције прожима целу природу, а еволуција галаксија суштински се не разликује превише од еволуције човека, пише Дарко Доневски, са лабораторије за астрофизику у Марсеју

 Од емоционалне заразе до емоционалног развоја

 36 

Модел бабушке представља сликовит приказ схватања емпатије. Њени унутрашњи слојеви су базични, емоционални и без или с мало когнитивне контроле, док спољашњи осликавају високо развијене и когнитивно комплексне емпатичке способности, објашњава Игор Живановић научни сарадник на одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду

 Полови лично

 42 

Доминантност два свима позната пола и даље се сматра једном од великих мистерија у биологији. Још је Роналд Фишер, отац савремене популационе генетике, предложио мисаони експеримент у коме разматра постојање организма са три или више полова као модел за објашњење предности полног размножавања у односу на бесполно, објашњава популациони генетичар, Бојан Кениг

 Припитомљавање поларних лисица

 46 

Педесетих година 20. века руски генетичар Дмитриј Бељајев започео је у Сибиру један од најдуготрајнијих и, по мишљењу неких аутора, један од најинтересантнијих еволуционих експеримената: укрштао је јединке сребрне лисице (Vulpes vulpes) са намером да селекцијом кроз генерације добије припитомљене животиње, наводи Ева Камерер, доценткиња на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду

• Невероватне машине професора Луцифера Горгонзоле Батса

 54 

Руб Голдбергово име ушло је у МеријамВебстеров речник енглеског језика као придев, који означава „компликован и апсурдан начин за постизање нечега што је могло да се реши једноставно“, пише Борис Клобучар

• Крађа која је створила модернизам

 58 

Тачно сто година након крађе Мона Лизе професор историје уметности на Америчком универзитету у Риму, Ноа Чарни, објавио је књигу Крадљивци Мона Лизе: О крађи најпознатије слике на свету, чије је једно поглавље адаптирано и објављено 2014. године у часопису Arte Individuo y Sociedad. Овај рад покушава да покаже да су и Пикасо и Аполинер знали да су статуе украдене и да су обојица или макар један од њих били укључени у крађу, а до таквих тврдњи аутор долази комбинујући своја знања из историје уметности и криминологије, пише Јована Николић

 Од Витрувијевог човека до Хелене Гловер

 62 

Идеални спортиста с почетка 20. века требало је да буде „средње грађе“ и мало пунији. Тако је било све до такозваног „великог праска у типовима грађе“, до ког је дошло средином прошлог века, када научници почињу да заговарају једну нову идеју – да би грађа тела ипак требало у што већој мери да одговара захтевима дисциплине којом се спортиста бави, пише Анђела Мрђа

• Шта наука каже о нашем омиљеном рефлексу?

66 

Смејемо се између 20 и 200 пута на дан, са разлогом, без разлога, ретко сами, најчешће у друштву, са пријатељима, симпатијама и љубавницима, у лепим и мање лепим приликама. Смех је „секси“, смех је „јефтин“ и смех је доказ наше друштвености, описује Ивана Николић

 Главе пуне страха и наде

 74 

У историји стрипа аутобиографски радови на тему психијатријских обољења појављују се релативно касно. Тек од деведесетих година 20. века и развоја slice of life графичких романа, јављају се и примери да аутор на овај начин комуницира са читаоцима и приповеда о свом душевном стању. Прикази психијатријских обољења у стрипу, када су аутентични, део су спознаје околине, али и рехабилитације, објашњава Никола Драгомировић

 Математика, наука младих

 80 

Постоји мишљење да је Филдсова медаља резултат супарништва између Алфреда Нобела и математичара Госте Митаг-Лефлера око Нобелове супруге, а да потенцијални добитник мора бити млађи од 40 година зато што, како је то формулисао Г. Д. Харди, „математика је, знатно више од било које друге науке или уметности, намењена младима“, пише Александра Равас

• Заборављени хероји приче о Енигми

94 

Рад пољских разбијача шифри утабао је стазу Алану Тјурингу да дешифрује немачке поруке у Другом светском рату. У својој књизи X, Y & Z, Дермот Тјуринг, рођак великог матемаричара, прича узбудљиву причу о групи пољских математичара који су схватили много тога о начину функционисања Енигми, немачких машина за кодирање, годинама пре него што је то Тјуринг урадио, пише Ђорђе Петровић

• Открића

20 

Рубрика открића доноси занимљиву причу о неизвесној будућности електричних аутомобила, пише Ивана Николић

• Експерименти: Марс на Земљи

18 

Колико год симулација живота на „Црвеној планети“ изгледа примамљиво, поставља се питање њене ефикасности, јер лажни астронаути – за разлику од оних правих – ипак имају дугме у случају опасности, а то је моментални повратак у реалност, објашњава Ивана Николић

• Стручни семинар: Примена мисаоних експеримената у настави

34 

Мисаони експерименти своју примењивост налазе у свим наставним предметима, у готово свим начинима извођења наставе, могу да буду део сваког метода преношења и стицања знања, незаобилазни су у процесу учвршћивања и ретенције знања и пружају неограничен простор за иновацију у сферама наставе, образовања и васпитања, објашњава професор са Филозофског факултета у Београду, Машан Богдановски

 2018: година пројеката

 88 

Ако је нека година у релативно краткој историји постојања Центра за промоцију науке обележена међународном сарадњом и европским пројектима, онда је то свакако 2018, истиче Добривоје Лале Ерић

 Уметност у доба вештачке интелигенције

 90 

Нема сумње, вештачка интелигенција је кључна технологија нашег времена и један од највећих друштвених изазова пред нама. Као и свака нова технологија, она може донети еманципацију, али такође може створити и нове облике експлоатације, неправде и неједнакости, пише Петар Лаушевић

 Финална конференција Re@WBC пројеката у Београду

 91 

У згради Ректората Универзитета у Београду, 10. септембра одржана је финална конференција пројекта Enhancement of HE research potential contributing to further growth of the WB region – Re@WBC, који је кофинансиран кроз програм Ерасмус+, а координиран од стране Универзитета у Нишу, пише Катарина Анђелковић

• Ово је година Европске културне баштине

 92 

Широм Европе 2018. година протиче у знаку ширења свести о значају очувања културне баштине. Низ догађаја, активности, иницијатива и акција којима се слави заједничка европска заоставштина, али и њена разноликост, осмишљен је ради повезивања грађана у настојању да се боље упознају са културном баштином. Циљ је да се оснажи осећај припадности заједничком европском простору међу свима који ту живе, пише Јулија Бала

Остале активности