Центар за промоцију науке је 21. јануара, у Галерији науке и технике САНУ, организовао трибину „Климатске промене на Балкану“
[:]
У оквиру изложбе „Пети извештај“, чија су тема глобално загревање и климатске промене, Центар за промоцију науке је у среду, 21. јануара, организовао трибину „Климатске промене на Балкану“.
Након серије догађаја посвећених глобалном загревању, ЦПН је у сарадњи са невладином организацијом „Један степен“ и Галеријом науке и технике САНУ, у децембру оторио запажену изложбу о климатским променама „Пети извештај“.
Трибина је организована у оквиру програма ове изложбе, у простору Галерије науке и технике САНУ, као последњи догађај. Изложба је затворена дан након трибине, 22. јануара.
На трибини су говорили др Владимир Ђурђевић са Физичког факултета Универзитета у Београду, Владан Шћекић из Центра за унапређење животне средине и Ђорђе Самарџија из организације „Један степен“. Модератор је био Слободан Бубњевић , уредник комуникација у ЦПН.
Галерија науке и технике била је попуњена до последњег места, што показује да интересовање поблике и медија за ову тему расте, а то је, како су се говорници сложили, важан корак у борби за успоравање климатских промена.
На трибини је било речи о ефектима овог глобалног феномена на локалном и регионалном нивоу, последицама које нас могу очекивати и начинима како друштво може позитивно, али и негативно да утиче на глобално загревање. На крају трибине било је прилике за питања из публике.
Ђорђе Самарџија из организације „Један степен“ је напоменуо колико је важно да медији правилно извештавају о овој теми. Он је, представљајући резултате међународног панела о климатским променама (IPCC) још једном напоменуо да су за климатске промене дефинитивно одговорни људи, односно емисија гасова стаклене баште и то пре свега угљен диоксида и метана. Он је рекао и да се приближавамо граници повећања глобалне температуре од два степена целзијуса, након које је, према проценама стручњака, повратак немогућ.
Владимир Ђурђевић је, на основу стручних истраживања и климатских модела, дао процене климатских промена у Србији. Према овим проценама, уколико се нешто драстично не промени, Србију чека промена просечне температуре од око четири степена за следећих 100 година. Климатски екстреми као што су поплаве и суше биће учесталији, а падавине у другој половини овог века могле би да опадну и до 50 одсто.
Владан Шћекић је нагласио да цивилни сектор, односно организације цивилног друштва морају заједно са државним институцијама активно учествовати у борби против глобалног загревања. Он се у разговору осврнуо и на последице метеоролошких катастрофа које су задесиле Србију у 2014. години.
