Још једна Трибина средом коју је ЦПН организовао 30. јануара покренула узбудљиву дискусију и изазвала велико интересовање публике
У среду, 30 јануара, поново се велики број грађана се окупио пре Галеријом науке и технике САНУ како би учествовао у још једном догађају подстакнутом науком. Најављен у више медија и на сајтовима Центра за промоцију науке као Трибина средом, догађај је назван „Како продужити живот“.
Трибина је изазвала једнако велико интересовање као и претходне сличне акције Центра – сала Галерије је била препуњена радозналом публиком свих узраста.
Трибина средом је научнопопуларна манифестација отворена за грађане као заметак програма Научног клуба ЦП. Овог пута је организована као завршница иначе врло запажене ЦПН изложбе „Десет отворених питања науке„.
Тема трибине није изабрана случајно. За њу су током претходних месец дана гласали посетиоци изложбе о непрешеним питањима науке, који су бирали научну тему која их највише занима. Гласање је отворено и на интерету, на адреси glasamzanauku.cpn.rs.
На овај начин је гласало више од 12.000 људи, а убедљива већина се определила за тему „Како продужити живот“, за коју је гласало око 3000 посетилаца. Поред ове, велико интересовање су изазвале и теме „Како мозак мисли?“ и „Од чега је настао живот?“.
ЦПН ће у наредној години овим темама посветити додатну pажњу у својим научнопопуларним манифестацијама. Но, како би већ сада представио ову тему, ЦПН је у завршници изложбе организовао мултидисциплинарни програм на који су позвани домаћи научници млађе и средње генерације.
Тако је тема продужења живота, по први пут јавно у Београду, осветљена из разноврсних углова на једном месту – из угла, генетике, медицине, физике и културе.
На трибини су учествовали д Александaр Богојевић, виши научни сарадник Института за физику у Београду, проф. др Радослав Пушић, професор на Катедри за оријенталистику Филолошког факултета у Београду и директор Института Конфучије, затим др Владимир Живковић, патолог на Медицинском факултету у Београду, као и Мирко Ђорђевић, еволутивни биолог са Института за биолошка истраживања. Модератор триине је био Слободан Бубњевић, уредник комуникација у ЦПН.
Присутнима се кратко обратила директорка Центра Александра Дрецун, након чега је почела дискусија о самим резултата гласања и значају теме продужења живота за различите науке и човека уопште. Пошто су научници изложили своје ескперсте погледе, дискусија је постала живља и занимљивија.
У пријатној, опуштеној атмосфери Галерије се затим отворено дискутовало о овој теми – о продужењу животног века данас, о старењу, о постојању генетичког програма и еволуцији, о смрти и кривама умирања, а разговарало се и да ли је ово питање само везано за егсактне науке и како је оно везано за културу и људску мисао.
Саговорници су тему осветлили из угла појединца – шта да чини и како да се према њој постави у свом животу, али и из угла науке – на који начин се ове теме обрађују у научном контексту. Занимљиво је да су се, мада у различитим сферама размишљања, стручњаци из разних области сложили како продужење живота само по себи нема смисла ако није праћено квалитетом живота, како у медицинском, тако и у друштвеном погледу.
Фото: Милован Миленковић, ЦПН
