5. март 2013.
Ове недеље на западном делу неба изнад Србије биће видљива комета C/2011 L4, што је повод за трибину ЧЕКАЈУЋИ КОМЕТУ, коју ЦПН организује 7. марта, у 19 часова, у Великој сали СКЦ-а. Зашто су комете занимљиве? Шта су комете, да ли су опасне и који све мали објекти могу да ударе у Земљу?
КАДА ЋЕ КОМЕТА C2011/L4 БИТИ ВИДЉИВА?
Процењено је да ће комета C/2011 L4 проћи кроз најближу тачку Сунцу на својој путањи 10. марта, у 5 часова ујутру по нашем времену, када постаје видљива у нашим крајевима. Комета је видљива голим оком од краја фебрура, али само за житеље јужне хемисфере. После проласка кроз перихел (тачку на најмањој удаљености од Сунца), посматрачи са северне хемисфере биће у прилици да виде ову комету голим оком или уз помоћ двогледа, уколико временске прилике буду повољне.
ДА ЛИ ЈЕ ЗЕМЉА УГРОЖЕНА?
Комета C/2011 L4 (PANSTARRS) проћи ће најближе Земљи 5. марта, али и тад ће бити удаљенија од растојања између Сунца и Земље. Комете су, иначе, небеска тела необично мале густине, а њихова маса се одређује посредно. Запажено је да ниједна комета, ма колико близу да је прошла, није изазвала поремећаје ни у кретању планета ни њихових сателита. Земља је пролазила кроз репове комета без икаквих драматичних ефеката. Када комета прође перихел, најмању удаљеност од Сунца, њено језгро се хлади и почиње привидно да се „гаси“, реп јој се смањује и ишчезава. Удаљујући се, она постаје магличасти објекат који се после извесног времена тешко региструје и најјачим расположивим телескопима.
ШТА СУ КОМЕТЕ?
Комете спадају у мала небеска тела која се крећу око Сунца. Оне се, попут астероида, састоје од прашине и камена, али се од њих разликују по томе што садрже смрзнуте гасове и лед у значајној количини. Орбите комета се мењају: док прилазе Сунцу, а неке од њих долазе са самог руба Сунчевог система, догађа се да промене путању због гравитационог утицаја приликом блиских пролазака поред великих планета. Посматрачи на Земљи комете препознају као објекте који се изненада појављују на небу и могу имати реп који вишеструко надмашује димензије самог језгра комете, а понекад може бити и дужи од 100 милиона километара.
ЗАШТО СЕ ВИДИ РЕП КОМЕТЕ?
Док прилази унутрашњем делу Сунчевог система, комета се брзо греје, а лед који садржи претвара се у гас, који у простор око језгра са собом носи и честице прашине. Само језгро делимично испарава стварајући кому, блештаву сферу гаса. Комета сјај дугује светлости Сунца, која се расејава на овим честицама, али и гасу који, побуђен Сунчевим зрачењем, емитује карактеристичне боје, по којима се може утврдити и његов хемијски састав. Приликом проласка крај Сунца комета избацује велике количине леда и прашине и на тај начин узрокује појаву сјајног репа. Постоје два основна типа репова: један чине честице прашине и он је жућкасте боје, јер рефлектује светлост Сунца. Други тип је грађен од јонизованих гасова и зрачи плавичасто-зелену светлост.
КОЈЕ СУ КОМЕТЕ ИЗАЗВАЛЕ НАЈВИШЕ ПАЖЊЕ У ИСТОРИЈИ?
Једна од најпознатијих је Халејева комета, која током пута од приближно 76 година стиже сасвим до периферије планетарног система, да би се затим вратила до Земљиног комшилука. Први запис је из 240 године пре наше ере и потиче из Кине. 1682. године посматрао ју је и млади астроном Едмонд Халеј. На основу теорије о кретању небеских тела коју је изнео Исак Њутн, Халеј је израчунао орбите 24 сјајне комете посматране у прошлости. Уочио је да три комете (из 1531, 1607. и 1682. године) имају скоро идентичне орбите и да су се појавиле у готово истим временским размацима, а предвидео је следећи повратак за 1758. годину. Ова прва позната периодична комета појавила се последњи пут 1986. године, а њено следеће појављивање очекује се 2061. године. Од комета са кратким периодом најпознатија је Енкеова комета. Она је откривена 1786. године и има периоду од 3,3 године.
ШТА СУ ОБЈЕКТИ БЛИСКИ ЗЕМЉИ И КОЈИ ОД ЊИХ СУ НАЈОПАСНИЈИ?
НАСА саставља листу најопаснијих објеката који пролазе близу Земље (NEO: Near Earth Objects), а за најозбиљнијег „кандидата“ који би могао да удари у нашу планету у последњих десетак година сматра се Апофис, астероид чије име долази из античких легенди и значи управо то – уништитељ. Апофис ће пролетети 13. априла 2029. године на приближно истој удаљености од Земље као и 2012 DA14. Нова посматрања приликом последњег блиског проласка из јануара 2013. године у потпуности су отклонила веровања у могућност да 2029. године Апофис удари у Земљу. Вероватноћа да се то деси приликом наредног блиског проласка, 2036. године, сада је мања од 1:1.000.000, сматра Ћирковић.
ШТА СЕ ДОГОДИЛО 15. ФЕБРУАРА?
Aстероид 2012 DA14, пречника око 40 метара, или, отприлике, половине фудбалског игралишта, прошао је најближе Земљи 15. фебруара, у 20 часова и 25 минута, толико близу да се нашао унутар прстена у коме се налазе метеоролошки и комуникациони сателити. To је био најближи сусрет Земље и неког другог космичког тела ових димензија у последње три деценије – судар са објектом ове величине у просеку се дешава на сваких неколико векова. Научници прате овај астероид од фебруара 2012. године. Што се састава и облика тиче, ово је највероватније стеновити астероид неправилног облика. Појава која је изазвала конфузију у јавности јесте метеор који се појавио на небу Централне Русије истога дана, у рано јутро 15. фебруара. Више од 1400 људи повређено је од индиректних последица, односно ударног таласа при проласку метеорида кроз атмосферу, чија је силина разбијала стакла у околини. Мада је било таквих информација, метеор није био у вези са астероидом 2012 DA14, који је у непосредној близини Земље прошао истог дана након 20 часова по нашем времену.
ШТА СЕ ДОГАЂА 7. МАРТА?
На Трибини четвртком Центра за промоцију науке „Чекајући комету“, 7. марта, у 19 часова, најпознатији српски промотери науке пред београдском публиком у Студентском културном центру говоре о метеору над Русијом, астероиду 2012 DA14, као и комети која ће се почетком марта видети голим оком. Уживо, пред публиком у Београду разговараће се о потенцијалној опасности од удара небеских тела, о могућности заштите наше планете и другим темама у вези са свемиром. Биће речи и о томе на који се начин ове небеске појаве помињу у популарној СФ литератури, стрипу, филму, али и у старим хроникама и древним рукописима.
Учесници трибине су:
– Милан М. Ћирковић из Астрономске опсерваторије у Београду
– Никола Божић из Истраживачке станице „Петница“
– Игор Смолић из Института за физику у Београду
– Себастиан Аданко из Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“
– Воја Антонић, научни писац
– Драгана Грбић из Института за књижевност и уметност
