U četvrtak, 24. aprila, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke održan je četvrti ovogodišnji panel u sklopu serijala „AI pod zvezdama“, pod nazivom „Šta (ne) smeš reći AI-ju?“.
U vremenu kada nam alatke veštačke inteligencije poput ChatGPT-ja postaju sagovornici na najrazličitije teme – od zdravlja, preko posla do svakodnevnih izbora – nameću se pitanja odgovornosti, etike, postavljanja granica, čuvanja poverljivih informacija. Koliko veštačke inteligencije je dosta, da li nam ona od najbližeg prijatelja može postati neprijatelj, i kako nam može pomoći zakonska regulativa, neke su od tema o kojima su govorili panelisti: Zlatko Petrović, v.d. pomoćnika generalnog sekretara u Sektoru za izveštavanje i analitičke poslove u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Nevena Ružić, konsultantkinja iz kompanije Privatnost i javnost, i Isidora Gatarić, vođa isporuke analitike u kompaniji WMG Digital Transformation. Panel je moderirala Anja Berić iz Srpskog društva za veštačku inteligenciju.
Kada je reč o upotrebi alata veštačke inteligencije u komunikaciji, najveću bojazan predstavlja činjenica da većina ljudi koja koristi ove alate sa njima deli veoma osetljive informacije. Na pitanje ko je odgovoran ukoliko dođe do kršenja prava na privatnost i da li je postojeći regulatorni okvir adekvatan, Zlatko Petrović kaže da je, pre svega, potrebno proveriti kome se poveravaju informacije, što najčešće jeste kompanija koja stoji iza tog alata.
On ističe da korisnici često nisu svesni koje podatke daju kompanijama i kako se ti podaci koriste, dok je sprovođenje zakona o zaštiti podataka otežano jer mnoge strane kompanije, poput OpenAI-ja, nemaju predstavnike u Srbiji. On naglašava potrebu za jasnim propisima i etičkim smernicama za upotrebu veštačke inteligencije, kao i neophodnost unapređenja domaćeg zakona radi bolje zaštite podataka o ličnosti.
Mnogi korisnici alata poput ChatGPT-ja zaboravljaju da razgovaraju sa mašinom, počinju da mu persiraju i neretko dele „veoma intimnu sadržinu, ili naše preference, zaboravljajući da je trag gotovo naizbrisiv“, kaže Nevena Ružić, konsultantkinja iz kompanije Privatnost i javnost. Zbog ovoga je veoma teško da se oslonimo na savesnu upotrebu veštačke inteligencije od strane korisnika, te je potreban svojevrsni miks više stvari:
„Potrebno je urediti okvire, jer prenormiranost sve više gubi funkciju, a istovremeno podučavati i pričati o vrednostima. Prenošenje vrednosti je najteže, ali je najdalekosežnije. Strah od kazne je možda dobar, ali se time ne usvaja vrednost [o pravilnom korišćenju veštačke inteligencije i tome šta ona treba da predstavlja].“
Isidora Gatarić iz WMG Digital Transformation je saglasna da je edukacija veoma važna u usvajanju i efikasnijem, sigurnijem i svrsishodnijem korišćenju veštačke inteligencije. Ona smatra da se greške ne dešavaju zbog loše namere, „već zbog manjka razumevanja tehnologije i nepostojanja jasnih smernica, nedostatka edukacije na ovu temu, pre svega. Potrebno je edukovati timove da AI nije ’magična kutija’, već alat koji mora biti pažljivo i promišljeno upotrebljen, ali i zloupotrebljen“.
Gatarić ističe da pametna i bezbedna upotreba veštačke inteligencije podrazumeva saradnju u kojoj AI služi kao alat za ubrzanje i podršku, ali ne zamenjuje ljudsku procenu, sumnju i odgovornost. Ključ je u tome da AI dodaje vrednost bez preuzimanja kontrole, kako bi ljudi zadržali svoj autentični glas i relevantnost.
Foto: Marko Risović
