На догађају који су од 20. до 23. новембра организовали УНЕСКО и Мађарска академија наука учествовали су и новинари ЦПН-а.
Светски научни форум у Будимпешти под називом „Наука, етика и одговорност“, одржан је по девети пут и трајао је од 20. до 23. новембра. Овај догађај, који је организовао УНЕСКО заједно са Мађарском академијом наука, окупио је научнике, доносиоце политичких одлука, научне комуникаторе и представнике науке, друштва и привреде из читавог света како би расправљали о етичким изазовима пред које нас ставља развој науке и технологије. На Светском научном форуму учествовали су и новинари Центра за промоцију науке.
На свечаном отварању догађаја публици су се обратили Ласло Ловас, председник Мађарске академије наука, Јанош Адер, председник Републике Мађарске, Шамила Наир-Бедуел, помоћница генералног директора УНЕСКО-а, Даја Реди, председница Међународног научног савета (ISC), Маргарет Хамбург, председница Одбора AAAS-а и Бонгикоси Нзиманде, јужноафрички министар за високо образовање, науку и технологију. Затим је УНЕСКО-ову Калинга награду за популаризацију науке Наир-Бедуел уручила чувеном аустралијском новинару и научном комуникатору Карлу Крушелницком. На крају дана, сјајно предавање одржао је Петер-Паул Вербек, холандски филозоф технологије и предавач на Универзитету у Твентеу, који је говорио о томе како технологија мења човека, на који начин утиче на његово понашање и какве све то етичке импликације може да има.
Другог дана, о теми „Постоје ли етичке границе у ономе што наука може да постигне или чему треба да тежи?“, у Мађарској академији наука говорили су Маргарет Хамбург, Хелена Надер, потпредседница Бразилске академије наука, Александар Кагански, директор руског Центра за геномику и регенеративну медицину, Тајрон Грандисон, председник Одбора Института Data-Driven и Кјерсти Лоне, криминолог и социолог права са Универзитета у Ослу. Истог дана, одржано је још неколико сјајних предавања о томе „Како наука подржава демократију кроз реалистичнију слику људске природе?“, „Шта ће бити људи након едитовања генома људских ембрионалних матичних ћелија“, шта је то „Одржива пољопривреда“ и „Родна једнакост у STI: етичко питање“.
Фото: WFSJ
Фото: WFSJ
О теми „Етичко понашање науке“ трећег дана говорили су Шерил Хендрикс, председница Департмана за пољопривредну економију, проширење и рурални развој са Универзитета у Преторији, Индира Нат, чланица Индијске академије наука, Куариша Абдул Карим, помоћница научног директора Центра за програм истраживања ХИВ-а из Јужне Африке, Чиеко Асакава, чланица IBM-a, Ли Женшен, чланица Кинеске академије наука, и Михаел Салиба, професор са Техничког универзитета у Дармштату. Ову сесију модерирала је Милица Момчиловић, председница Светске федерације научних новинара и новинарка РТС-а. Истог дана, поменута федерација организовала је дебату на тему „Када политика и наука дођу у сукоб, треба ли научни новинар да бира страну?“. Поред ових садржаја, било је и предавања о етици у научној комуникацији, људским правима у науци, астрономским истраживањима нових планета и многим другим темама.
Фото: WFSJ
Фото: WFSJ
Последњег дана, највише речи било је о научној дипломатији и науци као медијатору између завађених страна. У згради мађарског парламента, окупљенима су о научној дипломатији говорили Оршоља Пачаи-Томашич, државни секретар у мађарском Министарству спољњих послова и трговине, Одри Азулаи, генерални директор УНЕСКО-а, Елмер Вилијам Колглазијер, главни уредник часописа „Наука и Дипломатија“ (АААЅ), Каталин Бођаи, амбасадорка Мађарске мисије при Уједињеним нацијама, Њено краљевско височанство Сумаја бин ел Хасан, председница Краљевског научног друштва Јордана, и многи други. На крају је усвојена Декларација деветог Светског научног форума из 2019, која се бави односима науке, етике и одговорности.
Фото: WSF Budapest 2019
Први Светски научни форум одржан је у Будимпешти пре 20 година – када је усвојена Декларација о науци и употреби научног знања – тако да је овогодишњи догађај представљао једну врсту јубилеја. Следећи форум одржаће се 2021. године у Јужноафричкој Републици.
