Elementi 08

Proleće 2017. Centar za promociju nauke predstavlja osmi broj časopisa Elementi. U prodaji od aprila[:]

Elementi u osmom broju predstavljaju 24 izabrane priče koje bi u slučaju apokalipse trebalo sačuvati za novu civilizaciju. Ove raznorodne teme iz više nauka, koje počinju jezikom a završavaju se metodom, objedinjene su pod imenom ”Zadužbina”, po seriji romana Isaka Asimova.

Pored teme broja, Elementi donose i priču o suplementima u ishrani, novim saznanjima o gravitaciji, namirnici koja je oblikovala istoriju, knjizi koja je pokrenula revoluciju i brojne druge teme.

Istražite više o sadržaju osmog broja.

Elementi u tematu predstavljaju 24 znanja koja treba sačuvati u slučaju apokalipse. Kroz ove minijature vode vas 22 autora i jedna ilustratorka.

Rubrika Otkrića predstavlja svemirske misije koje očekujemo u 2017. godini, osvrće se na najtopliju godinu, uvodi nas u Nasino istraživanje blizanaca i traži odgovor na pitanje kako biljke rastu.

Da li nakon Njutna, Ajnštajna i otkrića gravitacionih talasa, u istraživanju najmisterioznije sile u prirodi počinje četvrta revolucija, pita se Darko Donevski.

Na neočekivanom putovanju kroz filozofiju, geografiju, kulturu, kroz planinske klance, grebene i zaboravljene staze – ali i kroz neposredno iskustvo – Nevena Grubač istražuje da li je čovek zaista u potpunosti pokorio prirodu.

Gde završava 40.000 tableta koje popijete tokom života? Odgovor traži Ivana Horvat.

Da li su suplementi koje kupujemo u apoteci zaista efikasni, istražuje Marija Đurić.

Malarija je ubila više ljudi nego bilo koja druga bolest. Zašto je danas nema u razvijenom svetu? I kakve su posledice u onim delovima sveta kojima još gospodari? Objašnjava Marija Nikolić.

Nova rubrika, Evropski horizont, predstavlja međunarodne projekte koji se tiču nauke i obrazovanja.

Sa pripitomljavanjem životinja i uzgojem poljoprivrednih kultura, čovek je dobio sve što mu je potrebno da zavlada svetom. Izgubio je samo jednu stvar – so. Kroz uzbudljivu istoriju ove namirnice, apsolutno neophodne organizmu, Nikola Zdravković istražuje korene monopola u modernom ljudskom društvu.

Preštampavan, deljen i čitan po birtijama, lukama i plantažama, spis čiji je autor bio potpisan samo kao Englez, pročitalo je više ljudi nego bilo koju knjigu, pre i posle. Jovana Nikolić opisuje kako je danas gotovo zaboravljen rukopis Tomasa Pejna bukvalno srušio jednu i stvorio drugu imperiju.

Kako bi izgledalo putovanje kroz savremene komunikacije, kroz nove izazove i još novija rešenja ako bismo se umesto regulacije, klaude, konvergencije, kretali sasvim drugim putem – kroz umetnost, postavlja pitanje Filip Banković.

Što je uz fosile, geološke formacije, floru i faunu, slavni prirodnjak Čarls Darvin otkrio u Argentini, piše Filip Švarm.

Kroz brazilske favele čitaoce Elemenata vodi Isidoda Micić.

Rubrika Naučni krug donosi priču o hibridnom mladalačkom aktivizmu, jubileju Astronomske opservatorije u Beogradu, donorskim karticama i Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.

O vezama između filma i nauke, naučne fantastike i stvarnosti, piše Ljiljana Ilić.

Tragom televizijskog hita Expanse Boris Klobučar putuje u 23. vek, čovečanstvo je kolonizovalo Sunčev sistem, tehnologija je značajno, ali ne i dramatično naprednija. Smrt i ljudske strasti se nisu promenile.

Elementi kroz razgovor predstavljaju Roberta-Jana Smitsa, generalnog direktora Glavne uprave za nauku i inovacije u Evropskoj komisiji.