Jesenji broj Elemenata, na kioscima širom Srbije od subote, 20. oktobra [:]
Tema četrneastog izdanja su teorije zavere, naširoko rasprostranjena verovanja koja zaposedaju ljudsku imaginaciju još od dalekih antičkih dana. Autorski tim Elemenata vas kroz naslovni tekst vodi na putovanje na kome ćete upoznati neke od najpoznatijih teorija zavere: protokole sionskih mudraca, američko i sva druga osvajanja Meseca, i, verovatno najpopularniju – teoriju o Zemlji kao ravnoj ploči.
Kada smo kod Meseca, moći ćete da pročitate i druge priče koje se tiču satelita, planeta i dalekih galaksija: Mars na Zemlji, priču o poslednjem eksperimentu koji simulira život na „crvenoj planeti“, kao i nešto više o evoluciji galaksija u tekstu Darka Donevskog „Ogrnute prašinom: najdalje galaksije u univerzumu“.
Novi Elementi ponosno donose i priču o Ognjenu Rudoviću, istraživaču na prestižnom američkom MIT Medija labu Tehnološkog instituta u Masačusetsu, koji se, između ostalog, bavi primenom veštačke inteligencije u medicini. U intervjuu Elementima, Rudović govori o svom radu na usavršavanju i razvoju robotskih asistivnih tehnologija sa ciljem da se unapredi terapija za decu sa autizmom. Mladi istraživač se osvrće i na učestalo uverenje šire javnosti da će razvoj nauke dovesti do toga da roboti ,,ukradu“ poslove ljudima, uz opasku da su takva mišljenja ,,iracionalna“ i ,,posledica neinformisanosti o ciljevima, a i trenutnim mogućnostima robotske tehnologije.“
Tu nije kraj priči o veštačkoj inteligenciji – Elementi donose i tekkst „Umetnost u doba veštačke inteligencije“, gde autor odgovara na pitanje kako to ARTificial intelligence menja umetnost, a kako sama umetnost može da pomogne čoveku u boljem poimanju sveta.
U novim Elementima ćete moći da pročitate i esej Eve Kamerer o pripitomljavanju polarnih lisica, nekada tajnom eksperimentu koji je pedesetih godina XX veka u Novosibirsku započeo ruski genetičar Dimitrij Beljajev. Osim priče o tome kako je to Beljajev uspeo da od agresivne životinje dobije pitomog i umiljatog kućnog ljubimca, zavisnog od druženja sa čovekom, autorka nas vraća u vreme kada su se ruski genetičari suočavali sa brojim preprekama u svom radu, te su mnogi zauvek nestajali u čistkama koje su bile posledica naučne politike Trofima Lisenka.
Autor likovnog rešenja korice i ilustracija u tematu je poznati grafički ilustrator Nikola Korać.
Ovi i mnogi drugi tekstovi očekuju vas u najnovijem izdanju Elemenata. Čitajte nas!
Sadržaj 14. broja Elemenata: http://www.cpn.rs/casopis/elementi-14-2/
Pogledajte promotivni video: https://youtu.be/WsqNgh_WemI
