Поводом Дана Европе, Центар за промоцију науке учествовао у организацији конференције о иновацијама и предузетништву
У Београду, у четвртак, 10. маја, одржана је конференција о иновацијама и предузетништву, коју је поводом Дана Европе шести пут по реду организовао Факултет за економију, финансије и администрацију уз подршку Делегације Европске уније у Србији, Канцеларије за европске интеграције и Центра за промоцију науке.
На годишњој конференцији чија је тема „Иновације и предузетништво: алати за успех на тржишту ЕУ“, учествовали су бројни уважени гости из света политике, амбасадори, европске дипломате и бројни други стручњаци из образовања, бизниса и уопште јавног живота Србије и Европе. Они су говорили о иновацијама и предузетништву као алатима за успех на тржишту Европске уније.
Скуп је отворила доц. др Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције, Мете Кјуел Нилсен, амбасадорка Данске у Србији, Венсен Дежер, амбасадор ЕУ у Србији и проф. др Горан Питић, председник савета Факултета за економију, финансије и администрацију.
О политици иновација у Србији на скупу је говорила и директорка Центра за промоцију науке мр Александра Дрецун која је навела податке истраживања урађеног за ЦПН по којима 91 одсто грађана не зна ни за један научни пројекат који је финансиран из јавних средстава. По истом истраживању, тек сваки други грађанин Србије може да се сети неке научне институције.
Резултати истраживања на репрезентативном узорку, који ће у целости тек бити представљени, показали су и да трећина родитеља не жели да им се деца баве науком, технологијом и инжињерством, а осам одсто је против тога да им се деца упишу на студије инжењерства, науке и математике, казала је Александра Дрецун.
С друге стране, навела је она, око 95 одсто становништва сматра да је развој науке и технологије добар за земљу.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер је оценио да се у Србији предузимају напори у области иновационе политике, али да је за резултате потребно веће ангажовање. „Проблем је кад треба да се пређе на дело“, истакао је Дежер, наводећи податак да се за подстицање иновација у Србији улаже укупно 0,3 одсто бруто домаћег производа, док је оптимално око три одсто. Дежер је истакао да иновације нису битне искључиво за унапређење конкурентности предузећа и излазак из економске кризе, већ и као одговор на бројне изазове – суочавање са климатским променама, смањење трошкова енергетике, обезбеђење хране за све грађане, и старење становништва.
Представник Министарства за просвету и науку Виктор Недовић рекао је да су од 2005. године, када је усвојен Закон о иновацијама, расписана четири позива за подршку иновацијама, односно развој производа, услуга и процеса, у укпуном износу од седам милиона евра.
