Један део путујућег програма Центра за промоцију науке обухвата путујуће изложбе. Ово су самостални програми који не захтевају предаваче или научне демонстраторе. Сваки експонат или постер садржи пропратну легенду која описује представљене феномене, писане научно-популарним језиком. Тим Центра за промоцију науке ће доћи на лице места и поставити сваку изложбу, промовисати догађај и обезбдити све додатне информације везане за поставку. Изложбе су до сада пропутовале већи део Србије, а поједине су прошле и читав регион, са великим успехом.
Контактирајте centar@cpn.rs за добијање свих потребних техничких информација и заказивање посета.
Сматра се да је планета Земља настала пре око 4.5 милијарди година и на самом почетку свог живота била је састављена од ужарене масе растопљених стена. Ипак, на Земљи су након кратког времена започела два веома важна процеса – одвајање тешких и лаких елемената унутар те магме (геохемијска диференцијација) и хлађење. Последице та два процеса су многобројне – на основу њих Земља је задобила зонарну грађу, а процес хлађења одржава је живом. Зато се Земља и назива динамичном планетом.
Чињеницу да Земља има зонарну грађу, са хладном и чврстом кором и веома топлим језгром у коме температуре достижу и до 6000 степени, да је кора издељена на неколико тектонских плоча и да је неравномерно хлађење Земље разлог најочигледнијих манифестација њене динамичности – вулкана и земљотреса, геолози су открили пре мање од 100 година. Завирите и ви у ове процесе и погледајте како се и због чега они одвијају.
”Динамична планета Земља” је интерактивна пројекција на полусферу која имитира нашу планету. На њој учесници могу бирати различите периоде живота Земље, убрзати време више стотина пута и пратити процесе који су формирали њен изглед данас. Исто тако могу завирити у њену унутрашњост и сазнати неке нове и интересантне ствари о ”трећем камену од Сунца”.
Биљке чине 99 одсто биомасе наше планете, а без њих живот на копну, барем у садашњем облику, не би био могућ. Анатомски се веома разликују од нас, немају мишиће, али имају исте филаменте као наши бицепси, немају кости, али ту је дрво, немају нерве, али електрични сигнали преносе информације кроз другачије судове. Биљке комуницирају међусобно и, попут нас, имају чула.
Интерактивна изложба ”Интелигенција биљака” управо говори о њиховим чулима. Кроз пет експоната посетиоци могу из прве руке сазнати како биљка види, како (и да ли) чује, како осећа додир и мирис, а како се оријентише у простору. Низом експеримената које можете сами видети и испробати, уђите у свет биљних сензација.
Изложба је настала 2016. године, своју претпремијеру имала је на тадашњем београдском Фестивалу науке, а велико отварање било је на истоименој манифестацији 2017. године у Научном клубу Центра за промоцију науке. Од тада, ова путујућа изложба посетила је галерије, школе, научне клубове и фестивале у читавој земљи.
Изложба Спектри посвећена је светлости – оној коју видимо, али и оној коју не видимо, али нас свакодневно окружује. Изложба је настала као део прославе Међународне године светлости, у организацији UNESCO током 2015. године, а којој се придружио и ЦПН. Током изложбе имаћете прилику да завирите у свет електромагнетних таласа. Ова путујућа изложба током 2015. године обишла је Ваљево, Обреновац, Шабац и Београд а своја путовања наставља у наредним годинама, па је обишла не само школе, фестивале и изложбене просторе у Србији, већ и у региону.
„Спектри“ покривају шест области које чине електромагнетно зрачење: радио-таласе, захваљујући којима комуницирамо још од краја 19. века, микроталасе, којима можемо и да загревамо храну, инфрацрвено зрачење, које користе термалне камере, видљиви деоспектра на које реагује људско око, ултраљубичасто зрачење које може служити и за стерилизацију и x и гама зрачењe високих енергија.
Свака од области може бити изложба за себе, представљена је одређеном бојом и састоји се од неколико интерактивних експоната, на којима посетиоци сами можете могу тестирати особине електромагнетних таласа. Експонати су смештени у мобилне дрвене кутије, које подсећају на велике призме и стоје на дугачким ногама.Међу експонатима који су део спектара посетиоци могу видети како се проверава исправност новчаница помоћу ултраљубичастог зрачења, како нас види камера која снима инфрацрвено зрачење, како функционишу радио-антене и шта би могли да видимо када би светлост садржала само једну боју. Сазнајте како је откривено инфрацрвено зрачење, колико смо заправо озрачени и да ли треба да бринемо, сазнајте како настају боје и многе друге занимљивости из света електромагнетних таласа.
Веза између науке и уметности је неоспорива и двострана. И уметници и научници стварају разноврсне нове објекте, феномене и процесе, својим радом они доводе и до настанка технолошких иновација. Доступност знања, података, информација, дељење кроз отворене платформе и мреже омогућавају нови, комплекснији вид експериментисања и рад на пројектима који стварају нове везе и слабе границе између дисциплина.
Изложба art+science+makers приказује серију радова аутора чији приступ одликује жеља за разумевањем живота на микро и макро нивоу, посматрајући га изнутра и споља, стварајући алате и уређаје за његово разумевање. Радови окупљају тимове и појединце који су спремни да иду изван оквира својих дисцилина и укрштају се кроз различите степене сарадњи.
Теме које се кроз ову поставку отварају суочавају нас са свакодневним изазовима и нашим присуством у окружењу које одликује технолошки напредак. Оне дају облик и форму невидљивим аспектима савременог и људског. Аутори изложбе art+science+makers постављају важна питања која су део садашњице и кроз креативну употребу технологије омогућавају нам нове увиде у појаве и феномене чијих смо и ми сами део. Доживите визуализацију откуцаја сопственог срца, запитајте се како изгледа наш дигитални корен на интернету и који је утицај нашег присуства на мрежи, ко и на који начин ствара нова књижевна дела – ми или машине, да ли смо контролисани или контролишемо, како научни рад и пракса постају уметност, како звучи математички хаос, како креативна визуализација отвара нове перспективе и тумачење података, како оживљавају фотографски предели, упоредите градњу различитих биолошких врста, проверите да ли нас пројектовање технолошког аватара може учинити емпатичним.
