Odravnjivanje u Pančevu

Odravnjivanje u Pančevu

U Domu omladine u Pančevu je 5. decembra predstavljeno novo izdanje CPN-a ”Odravnjivanje” Nika Suzenisa[:]

15304547_758319744322176_5154545810107614136_o

Foto: Aleksandar Stojković

U Domu omladine u Pančevu je u ponedeljak, 5. decembra, predstavljeno novo izdanje Centra za promociju nauke, prvi doktorat u stripu ”Odravnjivanje” autora Nika Suzenisa.

Izdanje na srpskom jeziku objavljeno je samo dve godine nakon što je Nik Suzenis odbranio svoju disertaciju i godinu dana nakon što je Harvard University Press  objavio njegov rad. ”Odravnjivanje” je jedno od najzapaženijih izdanja u Americi i prvi strip koji je Harvard University Press  objavio u svojoj istoriji.

Na promociji su govorili Ivan Umeljić, urednik srpskog izdanja iz Centra za promociju nauke, Aleksandar Zograf, poznati strip crtač, i Marija Novaković, prevodilac izdanja na srpski jezik.

Aleksandar Zograf je istakao da je ovo izdanje zanimljivo, između ostalog, i zbog toga što vodeći strip crtači nikada nisu dolazili iz akademskih krugova. Sa druge strane, on je istakao i edukativnu stranu stripa navodeći primer comics science čija popularnost sve više raste  i primer bolnice koja je nakon što uputsva o potencijalnoj epidemiji niko nije čitao, pozvala crtače da ih pretoče u strip što je izazvalo veliko interesovanje.

Marija Novaković  je govorila o prevodilačkim izazovima sa kojim se susrela radeći na ovom izdanju. Ona je ukazala na razlike u sintaksi između srpskog i engleskog jezika kao i na problem ograničenog prostora za smeštanje teksta. Osim toga Marija Novaković je naglasila da reč ”odravnjivanje” ne postoji u srpkom jeziku, baš kao ni unflattening u engleskom.

Urednik srpskog izdanja, Ivan Umeljić je napomenuo da se Sueznis na početku oslanjana Markuzeovu knjigu ”Čovek jedne dimenzije” koja je inspirisala studentski pokret 1968. godine i u kojoj je izneta oštra kritika kapitalizma .

Umeljić je takođe ukazao na filozofske aspekte Suzenisovog dela i objasnio da autor polemiše sa Platonovom i Dekartovom filozofijom koje su sliku i čulni opažaj predstavljale kao nešto varljivo i drugorazredno. On je istakao da autor sve vreme pokušava da pokaže da strip u obrazovnom sistemu zaslužuje ravnopravno mesto sa ostalim udžbenicima.

Ostale aktivnosti