Семинар о рецензирању

Обука за истраживаче


Семинар о рецензирању

Група истраживача, који су уједно рецензенти и чланови уредништава међународних часописа (а неки и учесници COST акције TD1306 „New frontiers in peer-review“), у сарадњи са Центром за промоцију науке (ЦПН), креирала је семинар о рецензирању, намењен докторандима и млађим истраживачима. На појединим факултетима у Србији студенти се обучавају за писање научних радова, док обуке за рецензирање готово да нема. Анкета спроведена међу уредницима 22 часописа који се штампају у Србији (одговорило је 50 од 70 уредника) показала је да је процес рецензирања неефикасан, највише због слабог одзива позваних рецензената, дугог чекања на рецензију, а у извесној мери и због недовољне компетентности и стручности рецензената. Став једног броја уредника је да је образовање и тренинг рецензената (посебно младих) пут којим треба ићи да би се побољшала ефикасност.

Теме

Трочасовни семинар у коме учествује петоро предавача обухвата теме у распону од тога како добро урадити рецензију, преко етике у рецензирању до епистемолошких аспеката писања и рецензирања научних радова и функционисања специфичних рецензентских мрежа и платформи као што је Publons. Угледни предавачи са богатим искуством уређивања и рецензирања за реномиране научне часописе осврћу се и на бројна занимљива питања која су у вези са процесом рецензирања: зашто рецензирати?; шта су циљеви рецензирања?; да ли рецензент помаже уреднику часописа или аутору?; да ли је рецензент и аутор рада који рецензира?; да ли рецензент може бити објективан?; да ли се рецензирање може цитирати?; као и многа друга питања.

Статистика

Семинар је током 2017. и 2018. одржан пет пута: у Центру за промоцију науке и у Ректоратима Универзитета у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу. Семинару је укупно присуствовало 275 полазника, од чега су 84 % чинили млади истраживачи (докторанди, истраживачи), а 16% старији професори и научни радници. Њих 31% је припадало је области друштвено-хуманистичких наука, 30% је потицало из техничко-технолошких, 24% из природно-математичких, а 15% из области медицинских наука. Организатори семинара су става да треба наставити са образовањем рецензената, да су припадници академске заједнице веома заинтересовани за ту тему, а резултат тест рецензије је показао да постоји и реална потреба за оваквом едукацијом. Обучавањем младих повећаће се компетентност појединаца, број расположивих рецензената, а самим тим и ефикасност процеса рецензирања у часописима.

ПОВЕЗАНО