Na CPN tribini 25. marta, u Velikoj sali SKC-a, govorilo se o tome kako društvene mreže utiču na formiranje naših stavova i donošenje odluka
[:]
Martovska CPN tribina o društvenim mrežama održana je 25. marta u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra. Tema tribine izazvala je veliko interesovanje medija, ali i korisnika društvenih mreža u Srbiji, kojih je, prema podacima, više od 3 miliona.
Pred mnogobrojnim posetiocima SKC-a, Mašan Bogdanovski sa Filozofskog fakulteta, Đorđe Pavićević sa Fakulteta političkih nauke i Nebojša Krivokuća, kreativni direktor reklamne agencije Communis, pokušali su da daju odgovor na to kako je novi način komunikacije putem društvenih mreža izmenio našu percepciju stvarnosti, privatnosti, ličnog identiteta, informacija i znanja.
Tribinu je moderirao Slobodan Bubnjević iz CPN-a.
„Iako je u početku komunikacija putem društvenih mreža izgledala kao veliko rasterećenje, jer je niste morali vezivati za svoj realni život, sada se pretvorila u to da gubimo kontrolu nad vlastitim identitetom i pravom da budemo „izbrisani“ iz virtuelne memorije“ naglašava Đorđe Pavićević. Prema njegovim rečima, postoji značajna razlika u identitetu ljudi u realnom i virtuelnom životu.
Kako navodi filozof Mašan Bogdanovski, veoma je teško izvući prave informacije iz šume informacija koja postoji na internetu.
„Više nije dovoljno biti promišljen i hladne glave probirati informacije, već je neophodno imati širinu koja nedostaje modernom obrazovanju i to je ono što pogoduje ovoj vrsti prezasićenosti informacijama“, dodao je Bogdanovski.
Međutim, kako navodi Nebojša Krivokuća, marketinški stručnjak, društvene mreže nisu promenile mnogo toga u načinu na koji se komunicira. Prema njegovim rečima, jedino što se promenilo je brzina protoka informacija.
„Društvene mreže nam sve više služe kao novi kanal za informisanje, dok s druge strane zbog društvenih mreža zakazujemo kada nešto konkretno treba da se uradi, poput protesta na Studentskom trgu“, objašnjava Krivokuća.
Bogdanovski govori o ključnom problemu prezasićenosti informacijama, a to je da li ćemo se vratiti autoritetima koji će nas „spasiti“. Kako navodi, na društvenim mrežama, kao i u realnom životu, ljudi imaju običaj da se zatvaraju po grupama, u kojima nalaze svoje istomišljenike i u kojima se osećaju sigurno.
Kvalitet informacija je veliki problem, naglašava Pavićević. On zavisi od percepcije i toga koliko zaista želite da dobijete pravu informaciju. Neophodno je kritički procenjivati i vršiti selekciju. On naglašava da je poplava informacijama takođe promenila način na koji se radi, ali je uticala i na sam sadržaj rada.
Na pitanje koja je razlika u kampanjama koje se vode u realnom životu i na društvenim mrežama, Krivokuća odgovara da suštinska razlika ne postoji i da su „trikovi“ isti kao što su nekada i bili.
„I dalje važi pravilo da ako informacija nije istinita, ona ubrzo propada. Dobra priča i dalje ostaje važna“, dodaje Krivokuća.
Bogdanovski naglašava i da znanje mora da prati istinu kroz svetove. Neophodno je da ispunimo sve dužnosti procesa putem kojeg saznajemo stvari, jer nismo više u situaciji da nam informacija nije dostupna, već je skrivena u šumi informacija. Društvene mreže nas najviše „ubijaju“ u tom smislu da sve teže razlučujemo šta je bitno u životu.
Krivokuća smatra da nas je web 2.0 vratio korenima i da više verujemo informciji koja ide „od usta do usta“, u vidu komentara ili preporuke prijatelja i poznanika, nego korporativnom narativu.
„Aktuelni fenomen botova zasniva se upravo na ovome. Međutim, botovi su propali kao ideja, jer folirante prepoznajemo na isti način kao i u realnom životu“, naglašava Krivokuća.
Na pitanje iz publike o privatnost na internetu, sagovornici su se složili da se ljudi ponašaju kao da privatnost ne žele. Po prvi put u istoriji imamo priliku da postanemo mediji, a komunikacija se bazira na našoj želji da budemo popularni. Kako učesnici tribine naglašavaju, to je cena koju plaćamo.
Istražite više o CPN tribinama na ovom linku.
