17. septembar 2013.[:]
One nisu političarke. One nisu supruge slavnih ličnosti. One su retko u medijima. One rade u tišini, donose nove ideje i uvode sasvim novu tehnologiju u našu industriju. Upoznajmo sedam žena koje su pokretači biotehnološkog preduzetništva
Na prvoj konferenciji posvećenoj ženskom preduzetništvu u oblasti biotehnologije koja se održava 21. septembra na Metropoliten Univerzitetu u Beogradu, okupiće se žene eksperti iz celog sveta, kao što su Klaris Behad-Molad iz Sjedinjenih Američkih Država i Nevenka Kregar-Velikonja iz Slovenije. Rame uz rame sa njima, prvi put na jednom mestu, predstaviće se žene koje pokreću biotehnologiju u Srbiji.
Njihove izuzetno uspešne biografije nagoveštavaju da bi ova oblast inovacija mogla vrlo uskoro postati ekonomska šansa za Srbiju koja će dovesti do otvaranja novih radnih mesta.
Gordana Vunjak-Novaković
Savetnica federativne vlade Sjedinjenih Američkih Država za pitanja tkivnog inženjerstva i regenerativne medicine
Gordana Vunjak-Novaković je profesorka biomedicine Fondacije Mikati i profesorka medicine na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Rukovodilac je Laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva, Centra za snimanje matičnih ćelija i Laboratorije za bioreaktore američkog Centra za inženjerstvo tkiva. O uspesima Gordane Vunjak-Novaković svedoče brojna priznanja, ali i činjenica da je saradnik prestižnih institucija kao što su Američki institut za medicinsko i biološko inženjerstvo i Društvo za biomedicinsko inženjerstvo, kao i činjenica da je postala prva Srpkinja i prva žena koja je postala član Nacionalne akademije za inženjerstvo SAD. Gordana Vunjak-Novaković je nedavno postala i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Ivana Gađanski
Naučna direktorka informatičkog biotehnološkog preduzeća Pabsonik
Ivana Gađanski je naučnica i preduzetnica. Završila je Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, doktorirala neurofiziologiju na Univerzitetu „Georg-Avgust“ u Nemačkoj, radila na Institutu za biofizičku hemiju „Maks Plank“ u Getingenu i Univerzitetu „Ludvig Maksimilijan“ u Minhenu. Godinu dana je provela u Laboratoriji za matične ćelije i tkivni inženjering na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Trenutno radi kao istraživačica u Centru za bioinženjering u Kragujevcu i docent je na doktorskim studijama Bioinformatike na Univerzitetu Metropoliten u Beogradu. Ivana je naučna direktorka informatičkog biotehnološkog preduzeća Pabsonik (Pubsonic), prva je predstavnica Srbije ne poznatom TED Global forumu i nosilac licence zaTEDxBelgradeWomen, planiran za kraj 2013. Pored naučničkog poziva, Ivana je takođe i nagrađivana pesnikinja.
Ivanka Milenković
Pokrenula novu naprednu tehnologiju proizvodnje pečurki
Ivanka Milenković je diplomirala na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a postdiplomske studije završila na Univerzitetu Vageningen u Holandiji. Između 2000. i 2004. godine bila je nacionalni FAO ekspert, a od 2007. menadžerka NVO Agroneta, sa misijom razvoja i modernizacije agrarnog sektora u Srbiji. Sa grupom saradnica 2000. osniva privatni ženski biznis , čija je glavna delatnost proizvodnja pečurki. Spoj nauke i prakse omogućili su joj i konstantan rad na razvoju inovativnih tehnologija koje mogu da se primenjuju u svakodnevnom životu.
Sanja Peković
Otvorila novo tehnološko polje za lečenje mozga
Sanja Peković je naučni saradnik i vođa projekata u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ pri Univerzitetu u Beogradu, kao i šef Odseka za neurobiologiju. Predaje eksperimentalne modele oboljenja centralnog nervnog sistema na doktorskim studijama na Biološkom fakultetu u Beogradu, predavač je po pozivu na doktorskim studijama Neuronauka na Medicinskom fakultetu u Beogradu za predmet Molekularna biologija nervnog sistema i stalni je član radnih grupa koje predstavljaju Srbiju u COST programima (Evropska saradnja u oblasti naučnih i tehnoloških istraživanja). Član je naučnog odbora Instituta „Siniša Stanković“ i Udruženja za unapređivanje kliničkih ispitivanja u Srbiji – KLINIS. Glavna polja njenog istraživanja su translaciona medicina i lečenje povreda mozga.
Bojana Obradović
Pokrenula kompaniju koja proizvodi medikamente na bazi nanočestica
Bojana Obradović je profesorka na Tehnološko-metalurškom fakultetu (TMF) Univerziteta u Beogradu. Osnovne i magistarske studije hemijskog inženjerstva je završila na TMF-u, a doktorirala na Univerzitetu Tufts, u saradnji sa MIT-om. Na TMF dolazi 2000. godine, a od 2006. do 2012. je bila prodekan za doktorske studije. U tom periodu je sprovodila reorganizaciju programa doktorskih studija i uspostavila pravni okvir za IP zaštitu i transfer tehnologije TMF-a. Objavila je više od 50 naučnih radova, učestvovala na preko 15 međunarodnih i domaćih naučnih projekata, a trenutno koordinira jedan EUREKA projekat. Suosnivač je i direktor kompanije KreativTeh LLC.
Mima Fazlagić
Zaslužna za uvođenje lečenja matičnim ćelijama u Srbiji
Mima Fazlagić je završila Medicinski fakultet u Beogradu, a trenutno radi kao naučni saradnik u beogradskom predstavništvu belgijske banke matičnih ćelija Cryo-Save. Već godinama se bori za to da regenerativna medicina u Srbiji dobije mesto kakvo zaslužuje i da lečenje matičnim ćelijama zaživi i u našoj zemlji. Zahvaljujući dosadašnjim uspesima, od strane magazina The man i The Best Shop, proglašena za „Ženu godine 2012“, rame uz rame sa Slavicom Đukić-Dejanović, Ljubicom Gojgić, Milicom Delević i našim olimpijskim pobednicama. Već osam godina je član Rotari kluba Zemun, a već osamnaest godina radi i u svojoj privatnoj ordinaciji Medison plus.
Aleksandra Drecun
Direktorka Centra za promociju nauke
Aleksandra Drecun je direktorka Centra za promociju nauke i član programskog komiteta „Nauka u društvu“ FP7 projekta pri generalnom direktoratu Evropske komisije za istraživanje i inovacije. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a master studije je završila na Univerzitetu Harvard. Od 2001. do 2004. godine bila je koordinatorka antikorupcijskih aktivnosti Vlade Srbije i generalna sekretarka u Ministarstvu finansija i ekonomije Republike Srbije. Generalna sekretarka predsednika Republike Srbije postaje 2004. godine. Od 2010. je na trenutnoj poziciji sa ciljem da podrži i promoviše nauku i inovacije kao glavne pokretačke snage domaće privrede.
